Proxy serveri

Internet provajderi toplo preporučuju upotrebu proksi servera, ali postoje i oprečna mišljenja

Proxy serveri su nezaobilazan deo ponude svakog Internet provajdera. O njihovoj korisnosti čućete sve najbolje ukoliko se informišete kod provajdera, ali nisu svi članovi Internet zajednice ljubitelji ove tehnologije.

Ideja za uvođenje proxy servera nije neka novotarija. U računarskoj tehnologiji keširanje podataka vrši se na svakom mestu gde se očekuje da će ti podaci uskoro biti ponovo zatraženi. O principu rada proxy servera „Svet kompjutera” je pisao u broju 3/97. Ukratko, princip funkcionisanja svodi se na pravljenje lokalnih kopija sadržaja Interneta, tačnije onih web stranica kojima su korisnici nedavno pristupili. Kada korisnik ponovo zatraži neku od keširanih, stranica proxy mu daje stranicu sa diska umesto da je ponovo dovlači sa Mreže. Na taj način smanjuje se upotreba kanala ka Internetu, a korisnik dobija željenu stranicu gotovo trenutno.

Proxy se koristi i za ograničenje pristupa Internetu korisnicima u određenim mrežama, za keširanje pored weba i drugih vrsta Internet saobraćaja (ftp, gopher...) ili čak pristup različitim linkovima izborom između više proxy servera. U većim mrežama prave se hijerarhijske strukture proxy servera a značajnu stvar za kontrolu korisnika predstavljaju i pristupne lozinke.

Ograničenja

Kod većih mreža računari koji vrše keširanje moraju biti dovoljno jaki da izdrže veliki broj pristupa korisnika. Ukoliko ne uspevaju da zadovolje apetite korisnika, oni ih zaobilaze, ako im je to dozvoljeno.

Sve navedene mogućnosti proxy servera načinile su od njih omiljene alatke administratora sistema uz pomoć kojih smanjuju troškove redukcijom Internet saobraćaja i lako kontrolišu aktivnosti svojih korisnika (npr. putem log fajlova proxy servera). Ali sem korisnika, postoji još jedna velika grupa ljudi na Internetu koji nisu oduševljeni ovim serverima i njihovim mogućnostima.

Sa porastom Interneta i drastičnim povećanjem broja surfera sve veći broj sajtova radi na komercijalnoj osnovi finansirajući svoje troškove isključivo od reklama u vrhu stranice, takozvanih bannera. Cilj svih administratora takvih sajtova je da privuku što više posetilaca kako bi oglašivači želeli da postave reklamu baš na njihovom sajtu. Mnogi ugovori o oglašavanju zasnivaju se i na osnovi proporcionalnog plaćanja – što više korisnika vidi reklamu sajt će dobiti više novca.

Upravo tu nastaje problem sa proxy serverima. S obzirom da se broj poseta sajtovima dokazuje na osnovu log fajlova direktnog pristupa web serveru, može doći do apsurdne situacije da je neku stranicu sa reklamom videlo više hiljada ljudi, a da sajt nije u mogućnosti da to registruje. Ako svi korisnici jednog velikog provajdera koriste isti proxy, u trenutku kada prvi od njih pristupi nekoj stranici ona se smešta na disk i svi naredni zahtevi ostalih korisnika podmiruju se od strane proxy servera bez konsultovanja web servera.

Na taj način administrator sajta ostaje uskraćen za dokaz da je reklamu posredstvom njegovog sajta videlo nekoliko hiljada ljudi, pa samim tim ostaje uskraćen za deo finansijskih sredstava koja su mu pripadala po ugovoru sa oglašivačem. U najgorem slučaju dolazi do raskida ugovora sa oglašivačem i dovodi se u pitanje opstanak sajta.

Protivmere

Administratori nisu imali drugi izbor nego da preduzmu protivmere. U saradnji sa kreatorima html stranica razvijeno je više metoda kojima se zaobilaze proxy serveri.

Najjednostavniji metod predstavlja označavanje svake html stranice kao zastarele. Ovo se postiže postavljanjem takozvanog refresh rate na web serveru na nula sekundi. Kod servera koji podržavaju verziju 1.1 HTTP protokola administratorima ostavljena je mogućnost da eksplicitno navedu koje stranice treba da budu keširane. Međutim, ubrzo su proxy serveri dobili opciju za ignorisanje instrukcija web servera u vezi s keširanjem stranica. Zapravo, da bi svi bili zadovoljni dovoljno je da administratori web sajtova dobijaju od proxy keševa informaciju o broju pristupa reklamnim banerima. Zbog nepostojanja takvog sistema web administratori pribegavaju i drugim tehnikama.

Jedna od njih je da se dozvoli keširanje html stranica, ali ne i slika. S obzirom da ovo i nije baš najsrećnije rešenje, počelo se sa korišćenjem raznih dinamičkih struktura poput CGI skriptova, Jave i Javascripta. Na ovaj način omogućeno je keširanje čitave stranice sem banera, što je obradovalo proxy administratore ali ne i kreatore sajtova jer se na ovaj način komplikuje izrada stranica. I u slučaju korisnika koji nemaju podršku za Javu i Javascript dolazi do problema.

Trenutno najbolje rešenje predstavljaju Internet sajtovi za reklamiranje. U pitanju su marketing agencije koje na posećenim sajtovima plasiraju reklame svojih klijenata. Administratori web servera postavljaju na stranici link na agencijin server, a CGI skript vraća baner ulinkovan na adresu oglašivača. Ovakvo dovlačenje banera nije moguće keširati. Najpoznatija agencija ovog tipa nalazi se na adresi www.doublecklick.net.

• • •

Kako će se završiti ovo nadmudrivanje? Odgovor na ovo pitanje nalazi se, po svemu sudeći, u dokumentu RFC 2227 (www.faqs.org/rfcs/rfc2227.html). U njemu se nalazi predlog rešenja takozvane hit metering tehnologije po kojoj bi proxy serveri trebalo da izveštavaju web servere o broju pristupa keširanim stranicama. Dok ta tehnologija ne bude implementirana u web i proxy servere trajaće i ovo nadmudrivanje jer je u osnovi svega, izgleda, samo – novac.

Dušan DINGARAC