Neželjena elektronska pošta

Priča o nepoželjnoj elektronskoj pošti (spam, junk, bulk e-mail) u stvari je priča o jednom čoveku – Sanfordu Wallaceu, kralju Internet đubrišta

Spam je bio i ostao jedan od najkontroverznijih fenomena Interneta. Poreklo same reči (spam) vodi nas do dva izvora. Prvi je kompanija za proizvodnju tzv. junk (đubre) hrane „Hormel” (www.hormel.com) i njihov istoimeni proizvod od prerađenog mesa, a drugi je skeč poznatih Pajtonovaca u kome grupa Vikinga sedeći za stolom peva: „Spam, spam wonderful spam” (montypython.virtualave.net/sketchsounds.htm). Na Internetu termin spam označava nepoželjnu, besciljnu (untargeted) elektronsku poštu. U osnovi, to je slanje komercijalnih poruka, najčešće reklama za porno sajtove i multi-level marketing šeme, na stotine hiljada pa i miliona adresa korisnika širom Mreže, bez njihovog odobrenja. Blaži oblik spama predstavlja TDEM (Targeted Direct Email Marketing) ili direktni marketing putem ciljnih grupa. Bez obzira u koju vas grupu budu stavili nemilosrdni spameri jedno je sigurno – vaše e-mail sanduče svakoga dana biće bombardovano desetinama „beskorisnih” poruka.

Ko su zagađivači?

Na prostorima Internet đubrišta ordiniraju uglavnom dve grupe prevaranata. Prvi su multilevel marketing (MLM) agenti sa ponudama tipa: obogatite se radeći od kuće ili na svom računaru, kupite čudotvorni lek koji leči... uključite se u lanac pisama sreće, saznajte tajne za besplatno telefoniranje ili besplatan pristup mreži itd. Iako mogu biti veoma dosadni, MLM agenti su mačji kašalj prema vlasnicima porno sajtova. Kada se jednom dokopaju vaše adrese, svakodnevno će vas obasipati porukama sa besplatnim slikama, filmovima i pričama sve dok vas ne navedu da posetite njihove sajtove i izvuku vam koji dolar iz džepa za članstvo. U tu svrhu stvorene su čitave mreže sajtova i marketing programa (npr. www.pornmail.com) čiji je jedini cilj sakupljanje adresa korisnika mreže zainteresovanih za besplatan pristup pornografskim sadržajima. Uzevši u obzir da pojedini sajtovi dnevno sakupe i do sto e-mail adresa naivnih posetilaca, a da je prosečna cena koja se dobija za jednu dobavljenu e-mail adresu oko 30 centi, eto razloga zašto je junk mailing postao veliki biznis. A tamo gde se okreću velike sume novca tu su i ljudi koji bi sve to da kontrolišu. I tako dođosmo do nesuđenog kralja đubrišta Stanforda Wallacea ili kako on sebe zove – Spamforda.

Svoju karijeru započeo je u Filadelfiji s kompanijom Promo Enterprises na poslovima junk faxinga (isto što i junk e-mail, samo se ovom slučaju poruke prenose faks mašinama). Nedugo pošto je američki Kongres zabranio rad junk fax kompanija, Stanford se okreće Internetu i osniva jednu od najozloglašenijih i najomraženijih mrežnih kompanija do sada (možda omraženiju i od Microsofta), Cyber Promotions.

Verovatno se pitate zašto svi ti negativni pridevi pored imena kompanije. Odgovor je jednostavan: Cyber Promotions je u vreme kada je radio dnevno slao preko trideset miliona junk e-mailova najrazličitije sadržine. Primaoci poruka, uvređeni njihovom sadržinom ili razljućeni neprestanim zatrpavanjem e-mail sandučića glupostima, odgovorili su Stanfordu rušenjem servera sa web stranama Cyber Promotiona, mail-bombama, tzv. flameovima, a išlo se čak i do najrazličitijih fizičkih pretnji. Zbog svega toga Cyber Promotion često je bio prinuđen da menja kompanije za hosting i da se na sudovima brani od onih Internet provajdera čiji su korisnici bili zahvaćeni junk mailingom, a infrastuktura preopterećena i totalno zagušena. I pored svega toga pomenuta kompanija zabeležila je enormne prihode, a baza firmi koje su koristile njene usluge popela se na brojku od 8000 klijenata.

Međutim, početkom prošle godine Cyber Promotion se se srušio pritisnut sudskim dažbinama i tužbama u vrednosti od tri miliona dolara, a zajedno sa kompanijom tiho je nestao i sam Stanford. Danas, godinu dana kasnije, Stanford se niotkuda vraća u svet Internet biznisa navodno očišćen od prethodnih grehova. Ovoga puta u pitanju je kompanija za e-mail autoresponding usluge SmartBot (www.smartbotpro.com). Usluge autorespondera koji automatski odgovaraju na svaki primljeni e-mail besplatne su, ali je caka u tome što se svi korisnici i njihovi klijenti moraju pridružiti Stanfordovoj junk email listi, inače nema ništa od besplatnog servisa. Kako sam Stanford kaže, sada je sve legalno i u granicama zakona.

O prošlim i sadašnjim razmišljanjima bivšeg kralja đubrišta možete saznati više u intervjuu na adresi www.news.com/Newsmakers/Wallace/wallace.html, a ako ste i vi bili žrtva junk maila iskalite svoj bes na www.mtcc.com/~mike/wallace.html.

Tehnike zagađivanja

Ceo posao sastoji se iz tri faze. Prva, sakupljanje e-mail adresa, vrši se specijalizovanim softverom koji pretražuje web sajtove, news grupe, e-mail adresare, whois bazu registrovanih vlasnika domena, fingeruje domene i slično. Najpoznatiji programi iz ove grupe su Mailoop, NetContact, WebColector, Sonic kao i GeoList u slučaju kada su ciljne adrese za prikupljanje određeni regioni. Kvalitet programa meri se njegovom brzinom, odnosno brojem simultanih akcija (threads) koje sprovodi i kvalitetom filtriranja dobijenih adresa. Prosečno vreme za prikupljanje 15 000 e-mail adresa iz npr. news grupa (najčešće korišćeni metod) je oko jedan sat, sa modemom na 33.600 Kb/s. Još jedan metod za sakupljanje jeste kupovina specijalizovanih diskova sa adresama čija se cena kreće oko 1000 USD po disku, sa po dva miliona adresa. Nedostatak oba metoda predstavlja brzo zastarevanje e-mail adresa, odnosno česta migracija korisnika među provajederima.

Druga faza je sastavljanje poruke. Na tome rade čitavi timovi ljudi (psiholozi, sociolzi, ljudi iz marketinga...), a same poruke pune su poziva na akciju (npr. CLICK NOW) i takozvanih power words (npr. FREE).

Treća i poslednja faza je slanje poruka (broadcasting) i naravno odbrana od razjarenih primalaca. Glavne karakteristike programa koji se koriste u ovoj fazi (Mailoop, NetContact, Floodgate) jesu automatska personalizacija poruka na osnovu e-mail adrese, automatsko stvaranje include i exclude lista za pojedine domene (najčešće .gov i .mil domeni), mogućnost zaobilaženja cancel botova (mali programi koji kontrolišu objavljivanje poruka na news serverima), praćenje efekasnosti poruka i filtriranja odgovora (flameova). Sam broadcasting vrši se direktno na adrese primaoca ili objavljivanjem poruka u news grupama. Prosečno vreme slanja za oko 2000 poruka iznosi jedan sat.

Krivci na sudu

Kao odgovor na sve veći broj kompanija koje se bave Internet junk mailom Internet zajednica krenula je u protivnapad. U početku sasvim tiho, preko sajtova za borbu protiv spamera koje su pravili ljudi pogođeni junk mailom, a kasnije i stvaranjem čitavih antispam organizacija. Među najuticajnijim su CAUCE (Coalition Against Unsolicited Commercial Email – www.cauce.org), Internet Mail Consortium (www.imc.org) i S.P.U.T.U.M (www.sputum.com).

Danas se glavna borba između Internet zajednice i zagađivača vodi u sudnicama. Najčešći podnosilac tužbi je čuveni AOL, a tužbe su pokrenute protiv nekoliko kompanija u pet američkih država. Na optuženičkoj klupi našli su se: Power Promo i gospodin Forrest Dayton za prodaju softvera koji vara filtere AOL mail programa, Virtual Girlfriend za ponudu porno sadržaja, USA Home Employment za šeme brzog bogaćenja i, možda najzanimljivije, Christian Brothers za prodaju semena kajsije kao čudotvornog leka za rak čiju je prodaju tobože odobrio sam AOL.

Međutim, i pored svih pokušaja da se spaming zaustavi, broj kompanija koje se tim poslom bave neprestano raste, a izbegavanje zakona i visokih sudskih globa rešavaju registrovanjem u zemljama gde zakonske regulative Interneta još uvek ne postoje ili se ne primenjuju.

Andreja PEJIĆ