Iskustva webmastera

Zavirili smo iza prozora Web čitača da vidimo u kakvoj se atmosferi vodio (odnosno i dalje vodi) medijski rat

U nekoliko prethodnih brojava „Sveta kompjutera”, od kada je počeo rat, preneli smo mnogo informacija o tome kako su pojedini domaći sajtovi reagovali na agresiju. Medijska kampanja koju oni vode veoma je važna, a o njenoj uspešnosti dovoljno govori izuzetna posećenost tih sajtova, pogotovo iz inostranstva. Dnevno je zabeleženo više miliona poseta ovim sajtovima.

Sada kada je agresija konačno okončana, hteli smo da sagledamo rad ovih sajtova iz ugla koji je ostao skriven od očiju korisnika Interneta. Ono što ćete pročitati u ovom tekstu ne može se videti na prezentacijama. Želimo da vam prikažemo ljudsku stranu borbe protiv agresije na Internetu. Kroz nju možemo sagledati na kakve su sve probleme u radu nailazili ovi, možemo ih slobodno tako nazvati, heroji medijskog rata, kako su ih prevazilazili, kako su reagovali u trenucima neposredne opasnosti i slično. Neki od događaja bili su komični, neki dramatični, ali svi oni predstavljaju svedočanstvo u kakvim se uslovima odvijao ovaj medijski rat i koliko je htenja i volje trebalo uložiti da bi se on uspešno vodio.

Ribice su najvažnije

Jedna od prezentacija na kojoj se uvek mogu pronaći ažurirane i što je najbitnije, proverene informacije o agresiji NATO-a bila je je www.inet.co.yu. Situacije u koje su zapadali ljudi iz I*Neta koji održavaju ovaj sajt zaista su zanimljive. Od početka agresije sajt se proširio toliko da trenutno postoji pet mirora po celom svetu (Amerika, Island, Austrija, Rusija i Australija). Webmaster koji je postavio miror na Islandu, uradio je to bez dozvole provajdera, pa je zbog toga imao velikih problema. Ipak, posle nesporazuma, on je preuzeo punu odgovornost za svoj postupak pa je zahvaljujući njemu taj miror opstao.

Kako se informacije ažuriraju praktično neprekidno, jedan deo ekipe uvek mora da bude pored računara. Pošto se I*Net nalazi u poslovnoj zgradi koja ima normalno radno vreme (od 7 do 15 časova), članovi ekipe su jedini (pored obezbeđenja) koji se posle tog vremena mogu zateći u njoj. Nije redak slučaj ni da se prespava u kancelariji ili u hodniku, pa je čak bilo i komičnih situacija. Jednom je obezbeđenje pomislilo da je neko od beogradskih klošara ušao u zgradu da prespava, ali se taj slučaj na sreću dobro završio.

Standardna procedura zaposlenih kad dođu na posao bila da se prvo napune vodom sve prazne flaše, pa se tek onda seda za računar. Te flaše (ima ih preko sto) bile su glavni predmet interesovanja jedne japanske televizijske ekipe koja je došla da snimi rad firme. Oni prosto nisu mogli da veruju u kakvim se uslovima ovde radi.

Zbog dugog radnog vremena (po dvanaest sati, a nekad i duže) ljudi lako postaju razdražljivi. Prevelike tenzije moraju na neki način da se prevaziđu, da se ljudi psihički isprazne. Jednom su, tako, napravili golove u hodniku i više od sat vremena igrali mali fudbal. Posle toga su svi bili toliko premoreni da naredna dva sata nisu imali snage da ažuriraju informacije.

Česti nestanci struje svima nam zagorčavaju život. I u takvim uslovima www.inet.co.yu je radio bez prestanka. Čak i u trenucima kada cela Srbija nije imala struje prezentacija je bila operativna i blagovremeno ažurirana. Ljudi iz sveta koji su pratili informacije bili su iznenađeni da bilo šta funkcioniše. A evo kako se to ovde radilo. Server je sklonjen na sigurno mesto i za njega je obezbeđen agregat. Kada u firmi nestane struje, oni jednostavno uzmu računar pod mišku i sele se u deo grada koji u tom trenutku nije u mraku. U jednom trenutku ažuriranje je vršeno čak iz Šapca! Na taj način obezbeđivano je da prekid u radu bude minimalan. Ima još anegdota vezanih za nestanak struje. Tako je na UPS prikačen akumulator, kako bi ovaj uređaj što duže obezbeđivao neophodnu struju za računare. Ipak jednom se desilo da sve mašine zbog preopterećenja UPS-a „padnu”, a uzrok tome bilo je – priključenje filtera iz akvarijuma sa ribicama!

Iako im to nije delatnost, zaposleni iz ove firme povezivali su ljude iz sveta s porodicama u zemlji koje nemaju pristup Internetu. Dešavalo im se da ih neko preko elektronske pošte zamoli da prenesu poruku rođaku iz Srbije, jer na drugi način ne mogu da ga kontaktiraju. Tako su mnogi uspeli da dobiju informacije o svojim bližnjima.

Na ovoj Web adresi postoji i kamera koja je snima ulice Beograda. Za nju je vezana jedna interesantna poruka. Jedan korisnik Interneta iz Italije uspeo je da sazna tačnu lokaciju (pa čak i sprat) na kojoj je kamera postavljena, iako to nigde nije objavljeno. On se pri određivanju lokacije služio takvim metodama da bi mu čak i Šerlok Holms pozavideo. Dobronamerna poruka koju je pri tom poslao glasi „Čuvajte se. Kad sam ja uspeo da je pronađem, onda to ni za NATO neće biti problem”.

„Hakersko gnezdo”

Osnovan u okviru fonda „Kapetan Dragan” Net centar postavio je jednu od najposećenijih Web stranica kod nas – www.yu. Na ovoj strani se objavljuju proverene informacije koje se sakupljaju iz različitih izvora, a glavni zadatak svih ljudi koji sajt održavaju jeste popravljanje medijske slike o našoj zemlji. U pravovremenom prikupljanju informacija veliku pomoć dobijaju i od radio-amatera. Pre početka rata Net centar je posedovao tridesetak računara, a sada je taj broj više nego utrostručen (oko sto računara). Veliki problem pri umrežavanju tih novih računara bio je nabavka dovoljno produžnih i mrežnih kablova, kako bi svi računari postali operativni.

Pošto je Net centar smešten u palati Beograd, koja je označena kao „legitiman” cilj NATO-a, pronađene su još četiri alternativne lokacije koje je trebalo povezati tzv. poprečnim vezama, a i server je preseljen na jednu od njih. Ceo taj posao obavljen je za samo nekoliko dana iako bi u normalnim uslovima za dovođenje cele te mreže u operativno stanje bilo potrebno oko mesec dana. Alternativnim lokacijama umnogome je rešen i problem nestanka struje, jer je mala mogućnost da na svim lokacijama istovremeno dođe do prekida napajanja.

Računare opslužuje nekoliko zaposlenih i oko 400 volontera. Po početku agresije pozvani su volonteri koji žele da daju svoj doprinos u ovom medijskom ratu, a odziv je bio preko svih očekivanja. Veliki problem za zaposlene bio je kako obezbediti svim tim ljudima propusnice da mogu nesmetano da dolaze u prostorije gde su smešteni računari. Takođe, sve te ljude trebalo je nekako i nahraniti, jer su mnogi u centru ostajali i po deset i više sati dnevno. Volontere je trebalo uklopiti, otkriti koji im posao najbolje leži i koordinisati njihov rad. Tako je stvoreno dvanaest timova koji se bave obaveštavanjem različitih ciljnih grupa u svetu (levičare, desničare, ekološke pokrete i druge grupe ljudi iz zemalja koje su učestvovale u agresiji na našu zemlju). Ukupno je prikupljeno preko 600 000 (!!!) adresa na koje su redovno slate informacije iz naše zemlje. Jedna grupa bila je zadužena za IRC, tako da su razni kanali za četovanje neprekidno praćeni. Ovde je često dolazilo do raznih provokacija od osoba koje su podržavale NATO napade na Jugoslaviju. Nažalost, i među volonterima je bilo provokatora, možemo ih nazvati i špijunima, ali oni su vrlo brzo otkriveni.

Pozicija na kojoj se nalazi Net centar je takva da omogućava dobar pogled na gotovo ceo grad. To je ljudima koji su bili u noćnim smenama davalo priliku da uživo gledaju sva razaranja Beograda i njegove okoline, tako da su odmah mogli te informacije da postave na sajt. U vezi s tim postoji i jedna zanimljivost. Naime, kada je prvi put pogođena zgrada Generalštaba, koja se nalazi u neposrednoj blizini, muški članovi ekipe koja je tada dežurala popadali su sa stolica, dok su devojke bile mnogo prisebnije, pa su čak pomagale momcima da ustanu.

Net centar bio je na stalnoj meti stranih novinara. Dnevno su dolazile dve do tri strane TV ili novinske ekipe koje su se interesovale za rad centra. Međutim, podaci koje te ekipe šalju svojim centralama nisu uvek dobronamerni. Tako je na CNN-u objavljen snimak prostorija u kojima se centar nalazi uz komentar da je to glavno hakersko gnezdo u Jugoslaviji. Ipak, mnogo je više realnijih i istinitih komentara. Recimo, jedne američke novine objavile su da je ovo ključno mesto našeg otpora na Internetu; pri tome su bili iznenađeni opremljenošću centra i znanjem ljudi koji tu rade (valjda su pre toga mislili da mi živimo u kamenom dobu i da nikad nismo čuli, a kamoli videli računar i Internet). Najbolja saradnja ostvarena je sa kineskom centralnom televizijom. Za njihove potrebe zaposleni iz Net centra su našli Velimira Batu Živojinovića, koji je zahvaljujući filmu „Valter brani Sarajevo” i danas jedan od najpopularnijih stranih glumaca u Kini.

CNN demantovanje

Iz Pančeva su svakodnevno pristizale informacije na sajt www.pancevo.co.yu. Ekipa koja radi ovaj sajt imala je posebno teške uslove za rad (svi znamo šta se sve događalo sa industrijskom zonom Pančeva). Odmah po početku agresije pančevački provajderi su ljudima koji održavaju ovaj sajt omogućili non-stop pristup Internetu. Posećenost sajta je izuzetna, a mrežni promet koji je prosečno ostvarivao za vreme agresije bio je oko 250 GB podataka mesečno.

Prvi problemi sa radom počeli su sa nestancima struje. Ako je bilo struje kod provajdera, nije bilo kod ljudi koji održavaju prezentaciju i obrnuto. U tim slučajevima bilo je raznih dovijanja kako bi se održao kontinuitet rada, a u nekoliko navrata stvar je spasla akademska mreža.

Na adresu sajta stizao je veliki broj poruka. Neke su bile dobronamerne, neke provokativne, a mnogo ih je bilo tipa „Pomozite mi da nađem rođaka/prijatelja...”. U jednoj poruci bračni par iz Italije izneo je želju da usvoji nekoliko mališana iz naše zemlje, bez obzira na nacionalnost. Veliku ulogu ovaj sajt je odigrao u prikupljanju humanitarne pomoći. Mnogo ljudi je ponudilo pomoć, a u trenutku kad budete čitali tekst već bi trebalo da stigne pomoć iz Francuske, Brazila i Švajcarske. Posebno je interesantna ponuda grupe Francuza koji su ponudili fizičku pomoć u odbrani naše zemlje u slučaju eventualne kopnene agresije.

Tokom trajanja agresije bilo je i prepucavanja u porukama. Na svaku poruku odgovarano je argumentovano i smireno uz prilaganje činjenica, tako da su ohlađene mnoge usijane glave. Neki od njih su na taj način pridobijeni na našu stranu. Naravno, bilo je i mnogo poruka podrške. Najveći problem sa porukama bio je što su stizale na svim jezicima, tako da se iz nekih nije moglo otkriti da li nas psuju ili hvale. Rešenje je nađeno na najneočikivanijem mestu. Za prevod je iskorišćen servis „Altavista translate” koji postoji u okviru Altavista Web sistema za pretraživanje. Ovaj servis je tako dobro obavljao povereni posao, da je kasnije iskorišćen i za prevođenje sajta sa engleskog na nemački. Rezultujući prevod bio je bolji nego na nekim sajtovima gde je isti posao obavljao čovek.

U poslednje vreme postalo je popularno prijavljivanje na mailing liste „druge strane”. Posetioci sajta koji su zastupali različito mišljenje od našeg, a koji su pri tom bili suviše nasrtljivi, prijavljivani su na mailing liste za „obrazovanje”, odnosno na liste koje zastupaju naše mišljenje u vezi sa agresijom. Naravno, ni ekipa koja održava ovaj sajt nije bila pošteđena ovakvog vida „ratovanja”, tako da jedan od članova još uvek pokušava da se „skine” sa CNN-ove liste.

Jedna od najzanimiljivijih stvari koja se desila bilo je javno demantovanje podataka sa sajta na NATO brifingu 26. maja, što se moglo videti u celom svetu. Naime, na ovom sajtu prenošeni su podaci sa Venikovog sajta (members.xoom.com/ggromozeka/aviation) o NATO gubicima. Ni dandanas nije jasno zašto je demantovano „Virtuelno Pančevo”, a ne orginalni sajt na kome su nastali podaci. Najverovatnije je u pitanju to što je Pančevo dobro reklamiran sajt i ima veliku posećenost. Kulminacija je nastala kada je NATO sutradan proglasio Internet provajdere legitimnom metom. To veče Pančevo je bilo meta jednog od jačih napada agresora, a komšija jednog od članova ekipe, koji je znao sve te informacije, preživeo je verovatno najtežu noć u životu.

Piknik u Botaničkoj bašti

Kao i ostale računarske firme, „Mikro računari” su tavorili od trenutka kada su agresori napali našu zemlju. Malo ko se usuđivao da troši pare za nešto što nije neophodno (čitaj računar). Da bi imali šta da rade, zaposleni u firmi su odlučili da naprave prezentaciju pod zvučnim imenom „Target”. Sajt www.target.co.yu je startovao sa radom dvadesetak dana posle početka agresije. Priprema prezentacije trajala je tri dana i ceo posao su obavila samo dva čoveka. Da bi to ostvarili radili su po 20 sati dnevno. Zvanično otvaranje sajta bilo je 17. aprila u 17:25. Već posle samo dva dana rada, postignuta je velika posećenost i ukazivala se potreba za proširenjem grupe koja će ga održavati. Broj volontera se drastično povećavao. Svako ko se prijavio već posle nekoliko dana doveo je još nekoga kao ispomoć.

Pošto je bilo mnogo interesovanja iz inostranstva, tražili su se prevodioci. Na poziv za volontere prevodioce javilo se oko 150 ljudi preko Interneta i tridesetak telefonom. Na taj način dobijena je mogućnost prenošenja informacija na engleskom, nemačkom, francuskom, italijanskom, arapskom, persijskom, grčkom, ruskom, švedskom, holandskom, pa čak i na esperanto jeziku. Zanimljivo je da se sa dve devojke koje žive u Batajnici, a koje su prevodile tekstove, ekipa koja održava sajt još uvek nije lično upoznala! Razlog je bio otežan prilaz gradu, a možda i strah od prelaska mostova.

Prvi nestanak struje zatekao je ekipu potpuno nespremnu. Sajt nije radio dva sata. Srećom, ubrzo je pronađeno rešenje. Iz nekog ugla firme iskopan je prastari 386 laptop na 25 MHz sa ne baš sasvim ispravnim ekranom (velika fleka posred ekrana, verovatno nastala usled udarca ili pada računara) i opremili ga Windowsom 3.11 i svime što je potrebno za surfovanje Internetom. Sutradan su uspeli da nabave još jedan laptop (Toshiba 486 na 25 MHz). Sledeći nestanak struje potrajao je ceo dan, ali sada je već moglo da se radi. Računari su povezani na eksterni modem koji je napajan pomoću četiri povezane baterije. Takva skrpljena skalamerija davala je mogućnost rada od čak 18 sati bez struje.

Kako se situacija sa strujom konstatno pogoršavala usled stalnih udara na elektroenergetske objekte, trebalo je ipak osigurati bolje snabdevanje elektirčnom energijom. Kupljen je UPS. Ipak, to nije mnogo pomoglo. Izgleda da taj uređaj nije bio sasvim ispravan, tako da je obezbeđivao struju tek toliko da se na sajtu napiše „Nemamo struje”. Zbog štednje, na UPS nisu priključivane sijalice niti bilo šta što će opteretiti već ionako loš uređaj, pa je bilo mnogo saplitanja o kablove i rušenja stvari po prostoriji. Da stvar bude još gora, u jednom trenutku i telefoni su prestali da rade. Napolju je bio pun Mesec i mnogo bolja vidljivost nego unutra. Pošto su mobilni telefoni radili, ekipi je na pamet pala interesantna ideja: pokupili su laptop koji je imao punije baterije (to je, naravno, bio baš onaj sa flekom), modem, baterije za napajanje modema i mobilni telefon. Otišli su u Botaničku baštu koja se nalazi u neposrednoj blizini firme, seli na travu i na mesečini uključili laptop, modem i telefon. Saznavši da je u međuvremenu na sajt pristupilo više desetina hiljada posetilaca napisali su: „Opet smo sa vama”, „Nato ponovo gađao civilne ciljeve...”.

Zbog stalnog nestanka električne energije UPS nije ni izbliza bio dovoljan. Da bi se računari zaštitili bilo potrebno je nešto mnogo jače – generator. Posle mnogo peripetija, uspeli su da nabave jedan 10. juna u 15:00. Samo 27 minuta posle toga Solana je suspendovao bombardovanje Jugoslavije.

• • •

Izneli smo peripetije pri održavanju samo nekoliko sajtova, mada verujemo da su i drugi imali slična iskustva. Sve situacije u koje su zapadali ovim tekstom nisu ni približno pobrojane. Nažalost, ograničen prostor nam je dozvolio da prikažemo samo one najzanimljivije, dok će veliki broj ostati zauvek skriven od očiju javnosti (sem ako se autori sajtova ne odluče da ih prezentuju na svojim stranicama). Neka ovo bude svedočanstvo o domišljatosti našeg naroda da prebrodi sve prepreke uz nadu da više niko neće morati da primenjuje iskustva iz ovog teksta.

Autor se zahvaljuje Zoranu Vasiljeviću, Dušanu Đoroviću, Nenadu Orliću i Andreju Petkoviću bez čije pomoći tekst ne bi mogao da bude realizovan.

Branislav BUBANJA