Iomega Zip 250 USB/PCMCIA

iomega Zip 250 USB/PCMCIA

Mnogi proizvođači su proteklih godina ponudili alternativu starim floppy diskovima u vidu uređaja raznih oblika i kapaciteta, ali „Iomega” je, i pored problema u početku proizvodnje, sa svojim Zip drajvovima postigla priličan uspeh. Nedavna pojava naslednika prvobitnog modela tumači se kao zakasneo potez, posebno što su CD pisači (i pisobrisači) i CD mediji u međuvremenu postali još pristupačniji, a najavljuju se i DVD-RAM uređaji.

Pa ipak, Zip 250 odlikuje lepši izgled, dva ipo puta veći kapacitet, male dimenzije uređaja i medija (diskete su tek nešto deblje od običnih 3,5-inčnih). U slučaju eksternog modela prednost je i prenosivost, jer ovaj mali i lagan uređaj može da se priključi na bilo koji računar sa USB portom. Zip 250 USB/PCMCIA može da se priključi i na notebook računare koji nemaju USB, preko PC Card (PCMCIA) adaptera koji se kupuje odvojeno.

Kao što bi i trebalo da bude slučaj sa USB uređajima, instalacija je vrlo jednostavna i Zip 250 je očas posla spreman za upotrebu. IomegaWare softver je prilično uznapredovao i sada predstavlja čitav paket korisnih alata (formatiranje i zaključavanje disketa, bekap i sinhronizacija podataka, itd.) koji rade (samo!) sa Zip uređajima. Brzina transfera podataka prihvatljiva je za jedan USB uređaj i iznosi do 900 KB/sec, ali zavisi i šta kopirate. Na primer, fajl od 50 MB iskopirao se na „zipetu” za 75 sekundi, ali za istu količinu podataka u velikom broju malih fajlova bilo je potrebno četiri minuta. Kome je potrebna veća brzina, Zip drajv postoji u ATAPI i SCSI verzijama.

Naravno, bilo bi besmisleno da sa novim uređajem ne mogu da se koriste stare Zip 100 diskete. Međutim, kompatibilnost naniže ostvarena je uz veliki kompromis po pitanju brzine. Nismo mogli da verujemo dok nismo videli da i sam proizvođač priznaje – Zip 250 je sa starim disketama nekoliko puta(!) sporiji i od originalnog Zip 100 uređaja. Vlasnici novog Zipa zato će pretežno koristiti nove diskete. Ako je „Iomega” slučajno i imala taj cilj – tim gore.

Tihomir STANČEVIĆ