Kompjuterski kriminal

O rastućim problemima kompjuterskog kriminala i akcijama koje pravosudni organi preduzimaju u njihovom sprečavanju razgovarali smo s gospodinom Brankom Stamenkovićem, stručnim saradnikom Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu

Priče o hakerima koji su se odali kompjuterskom kriminalu, upali u toliko i toliko kompjutera i danima ih onesposobili, a nakon toga ih juri FBI i hvata u brižljivo planiranim akcijama, budile su interesovanje naše javnosti. Ali, stalno smo imali utisak da je reč o nečemu što se prvenstveno dešava u nekim drugim zemljama.

Međutim, nedavni događaji pokazuju da ni mi nismo ostali imuni na kompjuterski kriminal, iako je on ostajao u senci mnogo aktuelnijih dnevnih događaja, a njegove žrtve su često, što zbog inertnosti, straha od budućih napada ili pak neobaveštenosti, propuštale da aktivnosti kompjuterskih kriminalaca prijave nadležnima.

U međuvremenu je i kod nas stasala nova generacija pravnika koja je prve koraka u svetu kompjutera sticala osamdesetih na Spectrumu i Commodoreu. Danas su to mladi ljudi, informatički potkovani, koji će predstavljati naše sudstvo, tužilaštvo i policiju 21. veka. Jedan od njih je i gospodin Branko Stamenković, stručni saradnik Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu, koji nas je u razgovoru uverio da se rastućem kompjuterskom kriminalu može stati na put.

Počelo je, počelo

U Beogradu se ubrzano radi na osnivanju posebnog odeljenja pri Okružnom javnom tužilaštvu koje bi bilo zaduženo za ovu oblast, čiji bi stručnjaci za kompjutersko pravo pomagali opštinskim tužilaštvima u obradi krivičnih prijava i pokretanju postupaka, saznajemo od gospodina Stamenkovića.

Kod nas još ne postoje posebna zakonska i podzakonska akta za sankcionisanje kompjuterskog kriminala, mada se nalaze u fazi predloga još od 1997. godine. Dok su za to vreme vođene stručne rasprave da li su nam ti zakoni potrebni ili su postojeći dovoljni, kompjuterski kriminal je počeo da buja, jer je sve veći broj potencijalnih prestupnika dolazio u iskušenje da napravi neku štetu zbog utiska da za to nikome neće odgovarati, kaže Branko Stamenković.

Međutim, tužilaštvo je odlučilo da pokrene stvari sa mrtve tačke, jer se i sa postojećim zakonima može dosta učiniti. Mada je i ranije bilo suđenja u vezi sa kompjuterskim kriminalom, prekretnica u našoj sudskoj praksi biće dva slučaja koja se upravo sada vode, smatra gospodin Stamenković. Prvi je suđenje dvojici hakera zbog ’Denial of Service’ napada na servere PTT-a i „Tehnicoma”, koji su zbog toga imali prekid u radu od nedelju dana i štetu od milion i po dinara. Drugi je slučaj krađe brojeva kreditnih kartica domaćih vlasnika, čime je takođe nanesena materijalna šteta.

Do deset godina zatvora

Svi koji smatraju da su oštećeni mogu da podnesu krivičnu prijavu nadležnom tužilaštvu, koje po službenoj dužnosti goni izvršioce ako je visina nastale štete preko 2000 dinara, objašnjava gospodin Stamenković, a ukoliko je šteta manja može se podneti lična tužba. Prijava može da se podnese i kada su počinioci nepoznati, jer se oni u toku istrage mogu pronaći.

Međutim, naši Internet provajderi do sada su oklevali da prijavljuju upade hakera. Kao da su išli linijom manjeg otpora, želeći da se hakerima ne zameraju. Pored toga, prisutna je i naša poslovična intertnost. „Kada bi se jedan naš sajt za elektronsku trgovinu odlučio da podnese prijave protiv svih lica za koje ima dokaze da su kupovinu vršili ukradenim brojevima kreditnih kartica, u startu bismo imali barem pedeset maltene završenih slučajeva”, kaže gospodin Stamenković.

Za izvršioce kriminalnih radnji, odnosno krađa i prevara, predviđena je i zatvorska kazna od šest meseci do pet godina. Međutim, ukoliko je nastala šteta preko milion dinara, kao u slučaju napada na dva pomenuta provajdera, maksimalna zatvorska kazna predviđena zakonom iznosi deset godina.

U oba slučaja bitno je naglasiti da okrivljeni u slučaju novčanih kazni odgovaraju sopstvenom imovinom, a ako su maloletni – imovinom roditelja.

Interventna za hakere

„Mladi kadrovi u pravosuđu i policiji koji imaju kompjutere, znaju engleski i voljni su da rade predstavljaće naše ljude ’s ove strane zakona’. Nadamo se saradnji sa međunarodnim organizacijama, Evropom i Amerikom”, kaže Branko Stamenković i nastavlja: „Razgovarali smo s policijom krajem marta i nadamo se da bi Beograd mogao da postane prvi naš grad sa ’kompjuterskom policijom’. Ova jedinica sastojala bi se iz analitičkog odeljenja sa kompjuterskim stručnjacima i interventog odeljenja.”

K’o na grani jabuka

Integracijom naše zemlje u svetsku zajednicu, hakeri koji načine krivična dela u inostranstvu neće biti van domašaja zakona. Strane kompanije u prošlosti su bile zainteresovane da gone prevarante koji su vršili zloupotrebe putem lažnih brojeva kreditnih kartica, ali do sada nisu imali kome da se obrate. „Stranim firmama moramo da obezbedimo pravnu sigurnost, posebno zbog potencijalnih stranih ulaganja u našu privredu”, naglašava gospodin Stamenković.

Pošto krivično delo krađe ne zastareva deset godina, a mi postajemo pravna država, pitamo se samo šta može da očekuje lica koja su preko Interneta naručivala od igle do lokomotive – od ronilačke opreme i kupaćih kostima do raznovrsnih kompjuterskih komponenti – kao da beru jabuke sa grane; i one koji su upadali i onesposobljivali domaće i strane Internet mreže!

„Svi moraju biti svesni da će pravosudni organi i policija, bez obzira na nepostojanje specijalnih zakona, momentalno goniti krivce, bez razumevanja za njihova kasnija ’nisam znao’ obrazloženja. Pre nego što se nešto uradi treba deset puta razmisliti o mogućim posledicama”, poručio je na kraju razgovora gospodin Branko Stamenković.

Alexander SWANWICK