Ispitivanje granica slobode izražavanja

Da li se sloboda programiranja nalazi u istoj liniji sa slobodom izražavanja u pisanom obliku i da li bi trebalo da bude zaštićena kao i sloboda izražavanja?

Jon Johansen, autor programa DeCSS

Programiranje predstavlja proces kojim se kompjuterima izdaju instrukcije za obradu podataka. Ove instrukcije obično se zapisuju u čoveku razumljivom obliku, korišćenjem konstrukcija i naredbi nekog programskog jezika visokog nivoa. Zapis programa u takvom obliku naziva se izvorni kôd. Imajući sve ovo u vidu, može se zaključiti da programiranje predstavlja jedan vid izražavanja i zapisivanja nekih ideja.

Da li se onda sloboda programiranja nalazi u istoj liniji sa slobodom izražavanja u pisanom obliku i da li bi sloboda programiranja trebalo da bude zagarantovana i zaštićena kao i sloboda izražavanja? Na ova pitanja još uvek nije dat konačan odgovor, ali se linije razmimoilaženja između protivnika i pobornika ove ideje već mogu uočiti. Primer ovih razmimoilaženja najbolje ilustruje slučaj spora oko kôda za čitanje DVD diskova koji traje već godinu dana.

Sve je počelo...

Majica sa odštampanim kodom programa

...kada se pojavio problem sa reprodukovanjem DVD video diskova pod operativnim sistemom Linux.

Naime, za sve „važnije” operativne sisteme velike kompanije su odavno napravile DVD plejere, osim za Linux. Korisnike ovog operativnog sistema, koji nikada nije pravljen sa idejom da bude „jednostavan sistem za zabavu širokih narodnih masa” (već kao kvalitetno, otvoreno i nadasve pouzdano okruženje za obradu podataka), većina velikih kompanija industrije zabave godinama nije uzimala u obzir. No, Linux zajednica, čije jezgro čine vrsni programeri, navikla je da sopstvenim snagama rešava probleme i veoma brzo se pristupilo pravljenju programa za puštanje DVD video diskova.

Dr Dejvid Turecki, autor DeCSS galerije

Pošto je sadržaj DVD video diskova šifrovan algoritmom poznatim pod nazivom CSS (Content Scrambling System), pravi problem nije bio u čitanju sirovih podataka sa diska, već u iznalaženju načina za dešifrovanje slika pre prikazivanja na ekranu. Rešavanju ovog problema Linux programeri pristupili su korišćenjem postupka reverznog analiziranja rada postojećih DVD plejera za Windows (postupak ekvivalentan rasklapanju motora vozila kako bi se utvrdilo na koji način funkcioniše).

No, da bi neka firma mogla da napravi program za prikazivanje DVD filmova, potrebno je da bude zvanično licencirana. Po izdavanju licence firma dobija jedinstveni ključ za dešifrovanje DVD video zapisa. Naravno, unutar samog programa taj ključ se obično drži uskladišten u šifrovanom obliku. Ipak, zbog očigledne greške programera kompanije „Xing”, plejer XingDVD je svoj ključ za dešifrovanje držao uskladišten u izvornom obliku.

Reverznim postupkom, Linux programeri izvukli su taj ključ iz Xing plejera i konačno sklopili prvi DVD video plejer za Linux.

No, kao što je opšte poznato, većina programa za Linux distribuira se zajedno sa izvornim kôdom i potpuno je otvoren za sve koji žele da ga modifikuju. Tako je nepunih godinu dana po objavljivanju prve verzije DVD plejera za Linux šesnaestogodišnji norveški programer Jon Johansen objavio na svom Web sajtu generički program za dešifrovanje DVD video zapisa.

Teorijski gledano, njegov program (po imenu DeCSS) ima samo jednu funkciju: primenu algoritma za dešifrovanje nad skupom ulaznih podataka. Kao takav, on se može upotrebiti u okviru programa za reprodukciju legalno kupljenih i plaćenih DVD diskova, ali i u okviru programa za nezakonito umnožavanje tj. pirateriju DVD video izdanja.

Konflikt

Moćna zajednica američkih filmskih producenata, distributera i filmskih studija okupljena oko organizacije Motion Picture Assotiation of America (MPAA) u saradnji sa DVD CCA (DVD Copy Control Association) odmah je zapretila mladom Norvežaninu i zatražila od njega da povuče svoj program, jer u njemu koristi deo kôda dobijen reverznim analiziranjem „zaštićene industrijske svojine”.

U prvi mah Jon je odbio da povuče svoj program, jer je reverzno analiziranje svih vrsta binarnih programa potpuno legalna stvar u Norveškoj. No, posle snažnog političkog pritiska vlade SAD na „Norveške saveznike”, policija je 25. januara 2000. godine ipak izvršila pretres stana porodice Johansen (zvuči poznato?). Tom prilikom zaplenjena je kompletna kompjuterska oprema, a maloletni Jon i njegov otac privedeni su na „informativni razgovor”. Posle više od šest sati ispitivanja Jon je pušten iz policije, ali je njegov otac (koji je ujedno i vlasnik Web servera) bio prinuđen da DeCSS kôd povuče s Interneta. No, ova akcija nije imala efekta, jer je kôd već preuzelo hiljade ljudi širom sveta koji su ga postavili na svoje servere.

Jedan od ljudi koji su DeCSS kôd iskopirali na svoj server bio je i haker poznat pod pseudonimom Emanuel Goldštajn, koji se već više od petnaest godina bavi hakovanjem, izdavanjem hakerskog magazina „2600” (www.2600.com) i testiranjem limita slobode izražavanja u cyber prostoru (intervju sa njim objavljen je u SK 02/2001).

Početkom januara prošle godine, sedam najvećih filmskih kompanija okupljenih u Motion Picture Assotiation of America (Buena Vista, Metro-Goldwyn-Mayer, Paramount, Sony, 20th Century Fox, Universal i Warner Bros) podnelo je tužbu sudu u Njujorku protiv Goldštajna i još dvojice američkih građana zbog navodnog kršenja odredbi kontroverznog Digital Millenium Copyright Acta, kojim se inkriminiše svaki oblik posedovanja, distribucije ili korišćenja uređaja koji bi se mogli upotrebiti za zaobilaženje softverske zaštite („circumvention devices”).

Advokati MPAA iskoristili su Goldštajna i ekipu kao žrtvenu jagnjad, jer se očito smatralo da će moćna holvudska filmska industrija lako izaći na kraj s tri pojedinca i tako zaplašiti sve ostale, a usput i napraviti solidan sudski presedan („landmark case”) koji bi im pomogao u sličnim budućim akcijama.

Ipak, ceo slučaj nije prošao tako glatko, jer se u odbranu optuženih uključila organizacija Electronic Frontier Foundation (www.eff.org) koja se već više od deset godina bavi zaštitom prava građana u cyber prostoru i jedna je od retkih organizacija koja se može pohvaliti zaista impresivnim rezultatima. Tokom proteklih deset godina advokati EFF učestvovali su u obaranju američkog zakona o pristojnosti komunikacija (Communication Decency Act), a uskoro će svedočiti protiv pojedinih odredbi pomenutog Digital Milennuim Copyright Acta.

No, Luis Kaplan, sudija države Njujork, procenio je da su optuženi imali nameru da prekrše zakon (što je obrazložio postojanjem teksta „...the DVD CCA lawyers are cocksuckers” na jednom od sajtova), kao i da su povređene odredbe Digital Milennium Copyright Acta o zaštiti industrijske svojine. Privremena mera koja je odmah odobrena podrazumevala je obavezu uklanjanja programa DeCSS sa sajtova optuženih, „kako bi se predupredilo stvaranje nenadoknadive štete potpisnicima tužbe”.

Dvojica optuženih hakera pristali su da uklone DeCSS i sve linkove ka sajtovima na kojima se mogu naći informacije o dešifrovanju DVD diskova, dok je samo Emanuel Goldštajn (www.2600.com) nastavio sudsku borbu. Zajedno sa advokatima EFF, Goldštajn je zatražio da apelacioni sud države Njujork razmotri presudu, tvrdeći da ona predstavlja direktan udar na njegovu slobodu govora. Odluka se očekuje do sredine maja.

Očekivanja i predviđanja

Den Burk, profesor prava sa Univerziteta u Minesoti, koji je svedočio u korist magazina „2600” tokom prošlogodišnjeg suđenja, nije baš optimističan što se tiče raspleta celog slučaja. On kaže da apelacioni sud neće osporiti odluku okružnog suda i da će „pokušati maksimalno da izađe u susret filmskoj industriji, ne samo zato što se Kongres slaže s tim, već i zato što filmska industrija očekuje velike gubitke” od potencijalne piraterije DVD izdanja. „Što se tiče magazina 2600”, zaključuje gospodin Burk, „sud će samo da im ukaže na granicu preko koje ne bi smeli da idu”.

Harold Abelson, profesor na katedri za informacione sisteme univerziteta MIT (Massachusetts Institute of Technology), još jedan ekspert koji je svedočio u korist optuženih hakera, plaši se da bi „pobeda MPAA samo inspirisala ostale vlasnike intelektualne svojine da zajedno pokrenu inicijativu koja bi omogućila da svaki program koji žele da zabrane – proglase za sredstvo koje omogućava zaobilaženje zaštite” i podstiče piratiju.

Ostali slučajevi

Da ova strahovanja nisu neosnovana ili ograničena samo na slučaj DVD filmova govori i događaj koji se dogodio krajem aprila, kada je organizacija Secure Digital Music Initiative (SDMI) prvo organizovala konkurs za testiranje svoje zaštite digitalne muzike, a potom strogo zabranila profesorima sa univerziteta Prinston da objave naučni rad u kom objašnjavaju metode pomoću kojih su uspeli da razbiju zaštitu i pobede na konkursu.

Pored odbrane DVD hakera, EFF je uspešno okončao i jedan sličan proces u kome je zastupao profesora matematike Danijela Bernstina sa Univerziteta države Ilinois. Još 1997. godine profesor Bernstin je pokrenuo sudski spor protiv države, tvrdeći da pojedine odredbe američkog zakona o trgovini ugrožavaju njegovu ustavom zagarantovanu slobodu izražavanja. Naime, tada su izvoz kriptografskih programa regulisala veoma oštra i na momente apsurdna pravila. Recimo, izvorni kôd kriptografskih programa mogao je biti objavljen u knjigama i izvezen iz SAD bez specijalnih dozvola, dok je profesor Bernstin morao da traži izvoznu dozvolu za svaku kopiju programa koju bi neko iz inostranstva preuzeo sa njegovog sajta. Sud države Ilinois uvažio je argumente koje su izneli profesor Bernstin i advokati EFF, čime je izvorni kôd programa praktično priznat kao oblik slobodnog izražavanja.

Ipak, „pravno priznavanje” izvornog koda programa ovim slučajem nije definitivno zaključeno, što najbolje potvrđuje upravo slučaj programa DeCSS.

U međuvremenu...

...širom sveta lokalne grupe korisnika Linuxa bave se smišljanjem novih načina za legalno distribuiranje „zabranjenih” kodova. Na zapadnoj obali SAD, u znak protesta zbog tužbe MPAA, organizovano je takmičenje za „najzakonitiji način prenošenja DeCSS koda”. Programske instrukcije štampane su na majicama, ubacivane u zaglavlja i potpise e-mail poruka, prepričavane u obliku proznih tekstova, pa čak i haiku poezije! Dr Dejvid Turecki, istraživač sa univerziteta Karnegi Mellon u Pensilvaniji, postavio je Web stranicu na kojoj se može naći veliki broj „zakonitih zapisa” DeCSS koda (www.cs.cmu.edu/~dst/DeCSS/Gallery).

Slobodan MARKOVIĆ