Zarada na Mreži (1)

Pored svakodnevnih aktivnosti koje upražnjavamo na Internetu, moguće je čak i naplatiti vreme provedeno u surfovanju

Sa razvojem Interneta, firme su konačno dobile mogućnost da ostvare potpunu kontrolu nad svojim marketinškim kampanjama. Po prvi put im je omogućeno da do detalja dobiju sve povratne informacije koje ih interesuju (koliko puta je pregledana reklama ili sajt, kakva je struktura posetilaca itd.). Pojedine firme su otišle i korak dalje. Umesto da čekaju da ih neko poseti, one su ponudile izvesnu količinu novca svakom ko pogleda njihovu reklamu ili sajt. Ubrzo su se javili i posrednici koji s jedne strane privlače firme da se reklamiraju kod njih, a s druge korisnike koji će pregledati te reklame. Korist je obostrana. Firme dobijaju mogućnost da veći broj ljudi pogleda njihove reklame, a korisnici na jednom mestu mogu naći više firmi koje se reklamiraju. Korist za posrednike ogleda se u tome što od svake plaćene reklame određeni procenat zarade zadržava za sebe.

Posrednici su svoj rad zasnovali nekoliko različitih principa. Najčešće korišćeni sistemi su plaćanje za surfovanje, za čitanje reklamne pošte, za pretregu Interneta i za igranje igara na sreću. Naravno, postoje i posrednici koji su napravili svoje orginalne kombinacije kao što su plaćanje za slušanje Internet radija, učestvovanje u on-line diskusijama (chat), slušanje muzike itd.

Ali, iako izgleda lako zaraditi novac na ovaj način, to u praksi nije baš tako jednostavno. Da bi vam neka firma isplatila novac mora da se poštuje određena procedura, da se sakupi određena minimalna suma novca itd. Maksimalna mesečna suma koja može da se zaradi na jednom sajtu kreće se do 15 USD ili 20 USD, mada je mnogo češći slučaj da ona iznosi samo nekoliko dolara.

Ma kako ovo zararađivanje bez truda (naizgled) bilo primamljivo, postoje mnoge prepreke koje treba preskočiti da bi ček uopšte stigao na vašu adresu. Većina sajtova koji po nekom osnovu plaćaju korisnike nalazi se na tlu SAD. Neki od njih vrše isplate po celom svetu, mada će najveći broj sajtova čekove slati samo u SAD i Kanadu. Čak i kada se na listi podržanih država nalazi Jugoslavija, nije loše prijaviti adresu nekog rođaka ili prijatelja nastanjenog u Severnoj Americi. To je iz razloga što prednost u slanju čekova imaju korisnici iz tog regiona, tako da će ih oni primiti relativno brzo. Za stizanje čeka u Jugoslaviju treba čekati i po nekoliko meseci (ukoliko se u putu ne zagubi, što je realna mogućnost).

Još jedna prepreka za brzo „bogaćenje” preko Interneta je što svi ovi sajtovi imaju dnevno ili mesečno ograničenje zarade. Ovo ograničenje se donekle može prenebegnuti putem sistema multilevel marketinga. Naime, većina firmi koje se na ovaj način oglašavaju nagrađuje sve korisnike koji uspeju da privuku nove korisnike. U tim slučajevima oni će vas za svakog korisnika (referala) koji se prijavio preko vas, nagraditi određenim delom zarade koju novi korisnik ostvari. Ako uspete da ubedite dovoljan broj osoba da se prijavi (i što je važnije - da budu aktivni) na nekom od takvih sajtova, možete zarađivati praktično ne radeći ništa.

Takođe, ovaj način zarade vezan je za rizik. S obzirom da je Internet veoma dinamičan medij, može se desiti da sajt na koji ste se prijavili promeni svoju politiku. To znači da može da smanji količinu novca koji će vam poslati, da ukine slanje čekova u određene države (time propada celokupna do tada ostvarena zarada) ili u najgorem slučaju da prestane sa radom.

Stvar koja karakteriše sve sajtove koji vam plaćaju da surfujete jeste obaveza preuzimnja i instairanja aplikacije koja će zauzeti deo vidljivog ekrana, a u kojoj će se vrteti različite reklame. Takođe, da bi vam se uošte računala zarada morate da budete aktivni, odnosno da zaista surfujete. Posle određenog perioda neaktivnosti (koji obično iznosi manje od jednog minuta), program će obustaviti obračun plaćanja sve dok ponovo ne počnete da surfujete. To znači da neće upaliti trik da uključite program i odete da se odmarate, a on samo da obračunava vašu zaradu. Pored toga, kod većine sajtova ovog tipa često nije poznato koliko će vas platiti za sat surfovanja. Cena se obično formira na osnovu broja sponzora koji se reklamiraju na ovaj način. Ona uglavnom iznosi između 20 centi i 1 USD po satu. Plaćanje se vrši na mesečnom principu, ali samo kada se dostigne neka određena minimalna cifra.

Jedan od najpopularnijih sajtova ovog tipa jeste „Spedia” (www.spedia.net). Pored surfovanja, „Spedia” plaća i za čitanje elektronske pošte. Poznati su kao sajt koji često najviše plaća po satu surfovanja (imaju promenljivu tarifu), mada su, s druge strane, prilično rigorozni po pitanju identifikovanja aktivnosti. Plaćaju kada na račun legne više od 30 USD, s tim što nema ograničenja u broju plaćenih mesečnih sati. Vreme provedeno na vezi obračunava se u poenima koji se na kraju meseca pretvaraju u novac (prema izračunatoj tarifi za taj mesec). „Spedia” dozvoljava pet nivoa referala.

Veoma je poznat i sajt „DesktopDollars” na adresi www.desktopdollars.com. Njegova glavna osobina je što ne zahteva da budete stalno aktivni dok surfujete. Umesto toga, na svakih dvadeset minuta će se pojaviti određeni prozor na koji treba da kliknete kako biste potvrdili da se nalazite pored računara. Plaćaju kada se na vašem računu nakupi minimalno 20 USD, a cena po satu zavisi od broja sponzora. Uglavnom, korisnicima se uplaćuje 70 odsto njihove zarade, a broj mesečnih sati koji se plaćaju nije ograničen. „DesktopDollars” omogućava šest nivoa referala.

„CashSurfers”, koji se nalazi na adresi www.cashsurfers.com, plaća za svaku reklamu koju pogledate. Na kraju meseca izračunava se koliki je vaš procenat pristupa reklamama u odnosu na ukupan broj pregledanih reklama i na osnovu toga se ukupna dobit deli između svih korisnika. Broj pogledanih reklama nije ograničen, a ova firma dozvoljava četiri nivoa referala.

„ClickDough” je jedinstven u ovoj grupi firmi jer se zasniva na Java tehnologiji. Nalazi se na adresi www.clickdough.com. On jedini ne zahteva preuzimanje aplikacije koja će obračunavati vaše vreme provedeno na Internetu. To omogućava da ga koristite sa bilo kog računara koji ima pristup Internetu. Sve što treba da uradite jeste da se prijavite na sajt i počnete da zarađujute. Provera da li ste na vezi vrši se na svakih 20 minuta, otvaranjem prozora koji traži da potvrdite svoje prisustvo. Firma svojim korisnicima isplaćuje 80 odsto ukupne zarade. Broj mesečnih sati koje možete provesti surfujući na ovaj način nije ograničen, a dozvoljeno je čak osam nivoa referala.

„PaidForSurf” (www.paidforsurf.com) zahteva da kliknete barem na jednu od 200 prikazanih reklama da bi vam se obračunala zarada. Isplata se vrši na mesečnom nivou kada se na računu nađe minimalno 20 USD. Broj plaćenih časova mesečno nije ograničen, a dozvoljeno je pet nivoa referala.

„ePIPO” na adresi www.epipo.com poseduje jedinstvenu mogućnost da odaberete jednostruki ili dvostruki režim prikaza reklama. Ako odaberete dvostruki režim dupliraćete zaradu, ali budite spremni da se odreknete velikog dela korisne površine ekrana. Maksimalna mesečna zarada zavisi od izabranog režima prikaza. Isplata se vrši kada na račun „legne” najmanje 25 USD, a plaća se do 25, odnosno 50 sati mesečno. Ovaj sistem dozvoljava pet nivoa referala.

„PayBar” (www.paybar.com) plaća do 83 sata mesečno, mada korisnicima prosleđuje vrlo mali deo ukupne zarade. Platiće vam i deo zarade do pet nivoa korisnika ispod vas.

„GoToWorld” (www.gotoworld.com) korisnicima nudi kompaktnu aplikaciju za pregled reklama, ali takođe isplaćuju mali procenat ukupne zarade. Isplate vrše kada se na računu nakupi 20 USD, a obračunavaju maksimalno 40 sati mesečno. Takođe dozvoljavaju samo tri nivoa referala.

• • •

U narednom broju Sveta kompjutera predstavićemo i druge načine za ostvarivanje zarade korišćenjem Internet servisa, kao što su plaćanje za čitanje elektronske pošte, učestvovanje u igrama na sreću itd.

Branislav BUBANJA