Optužen Rus koji je razbio Adobe eBook format

Ruski programer Dmitri Skljarov uhapšen je pod optužbom za kreiranje tehnologije koja može da se koristi za nelegalno kopiranje i distribuciju elektronske svojine

Skljarov je dvadesetšestogodišnji student doktorskih studija iz oblasti kriptografije na moskovskom univerzitetu. Uhapšen je u Las Vegasu posle izlaganja na „DEF CON” konferenciji vezanoj za pitanja bezbednosti elektronskog sadržaja koja svake godine okuplja veliki broj eksperata iz ove oblasti (i hakera, koji svakako spadaju u ovu kategoriju) i koji tu razmenjuju svoja iskustva vezana za ovu oblast i objavljuju rezultate svojih istraživanja. Na konferenciji je Skljarov prezentovao slabosti „Adobeovog” eBook formata za distribuciju knjiga u elektronskom obliku, stečena radom na programu Advanced eBook Processor namenjenom prevazilaženju ograničenja eBook formata. Pomenuti program Skljarov je radio za moskovsku kompaniju „ElcomSoft” koja je i platila kauciju od 50.000 dolara za njegovo puštanje na slobodu do suđenja. Tako je Skljarov imao nesreću da bude prvi čovek koji je optužen po osnovu kontroverznog DMCA (Digital Millennium Copyright Act), zakona donetog 1998. godine.

Ukoliko se na sudu utvrdi da je Skljarov kriv, čeka ga kazna zatvora od pet godina i/ili kazna od 500.000 dolara. Hapšenje je izazvalo buru negodovanja Internet javnosti, naročito organizacija za zaštitu slobode govora i privatnosti na Internetu.

„Adobeov” eBook format za distribuciju knjiga u elektronskoj formi je po prirodi restriktivan i prava kupca elektronske knjige ograničena su na mnogo načina: knjigu je moguće čitati samo na računaru na koji je prvobitno downloadovana, najčešće nije dozvoljeno štampanje knjige niti bilo kog njenog dela, kao ni kopiranje teksta i slika iz nje. Takođe, postoje ograničenja i kada je potrebno korišćenje programa koji vlasniku automatski čitaju knjigu (speech-to-text), što prvenstveno predstavlja ograničenje za slepe ili slabovide korisnike.

Neke od ovih ograničenja mogu se isključiti od strane izdavača, ali najčešće se ne isključuju. Sa druge strane, kupac prema zakonu o pravima kopiranja ima slobodu da delove knjige slobodno kopira u slučajevima kada je to potrebno za recenzije, istraživačke radove, kritike, parodije na tematiku obrađenu u knjizi i slične legalne primene. Očigledno je da su prava vlasnika knjige primenom nekih restrikcija eBook formata ugrožena, što je stvar za koju se američka država u ovom slučaju ne brine mnogo. Takođe, kupac knjige je ugrožen u slučajevima kada želi da svoju knjigu čita na nekom svom drugom računaru (laptopu, na primer), ili kad jednostavno želi da preinstalira svoj operativni sistem ili je čita pod drugim operativnim sistemom koji poseduje - sve ovo nije omogućeno. Ponešto od navedenog može da se postigne podnošenjem određenih zahteva „Adobeovoj” tehničkoj službi, ali ko želi da se maltretira sa službama za podršku korisniku da bi čitao knjigu koju je pošteno platio?!

Dmitrijev Program Advanced eBook Processor knjige zapisane u eBook formatu prebacuje u široko rasprostranjeni PDF format, koji sva ograničenja otklanja i daje kupcu knjige sva prava koja bi njenom kupovinom i inače trebalo da ima. Teoretski, program i ima primenu samo za vlasnike legalnih kopija knjiga, i Advanced eBook Processor je tu čist. Praktično, ipak, knjigu jednom prebačenu u PDF format možete širiti do mile volje, a to onda jeste krivično delo. Uostalom, kuhinjski nož pored sečenja hleba može da posluži i za mnoge druge manje legalne primene, ali od vlasnika zavisi kako će ga upotrebiti...

Jedno od pitanja koje se postavlja vezano za hapšenje Skljarova je pitanje nadležnosti američkog suda obzirom da se radi o ruskom državljaninu zaposlenom u ruskoj softverskoj kompaniji, koji nijednim svojim postupkom nije narušio ruske zakone. Naravno, sam njegov boravak na američkoj teritoriji može se tumačiti kao dovoljan uslov za hapšenje, ali u američkom zakonu postoje izvesni članovi koji ovu nadležnost mogu dovesti u pitanje. Zvanični stav ruskih vlasti je da, ukoliko Skljarov bude vraćen u Rusiju, protiv njega neće biti pokretan nikakav postupak. Sledeće, možda još važnije pitanje je zašto je optužen Skljarov, a ne „ElcomSoft”, kompanija koja polaže sva prava na sporni program. Optužbe se upravo baziraju na činjenici da prava na program poseduje Skljarov, što nije slučaj, a može se videti i u samom programu, gde je jasno navedeno da je program vlasništvo „ElcomSofta”. I podatak da je program prodavan preko američke firme u Americi, na sasvim legalan način, pri čemu je ta firma imala ugovor sa „ElcomSoftom”, govori u odbranu Skljarova. Takođe, sva prethodno navedena prava kupca elektronske knjige treba ozbiljno uzeti u obzir kod ovog slučaja, jer je eBook format po nekim pitanjima mnogo protivniji zakonu nego Advanced eBook Processor. Upravo o tome i govore organizacije za zaštitu prava.

Optužbe koje su podignute protiv Skljarova prema strogom tumačenju zakona nisu bez osnova, a treba uzeti u obzir i snažnu podršku softverskih giganata DMCA-u, jer im je potrebno žrtveno jagnje za prvu zvaničnu primenu ovog akta. S druge strane, mnoge organizacije za zaštitu slobode govora na Internetu i prava korisnika softvera, poput EFF („Electronic Frontier Foundation”) žestoko se bune protiv suđenja Skljarovu. EFF je za vreme ispitivanja Skljarova organizovao proteste ispred suda, i brojnim aktivnostima na Internetu pokušava da dovede do njegovog oslobađanja. Čak je i „Adobe”, koji je prvi skrenuo pažnju pravosudnih organa na sporni program, predložio da se Skljarov pusti na slobodu, pošto ne postoje nikakvi dokazi da je primenom njegovog programa nanesena bilo kakva šteta. Međutim, u ovom slučaju je tužbu protiv Skljarova podnela država, tako da ovaj „Adobeov” potez i nema neku naročitu težinu.

Realno posmatrano, princip rada Advanced eBook Processora podseća na principe rada mnogih hakerskih alata i njegova primena je bez preteranog ulepšavanja stvari razbijanje softverske zaštite eBook formata. Međutim, pravo pitanje je dokle su softverski giganti spremni da idu sa iznuđivanjem novca od kupaca - hoće li se u budućnosti knjige naplaćivati po broju pročitanih slova, ili će njihovim čitaocima biti zabranjeno da sa prijateljima diskutuju o pročitanim knjigama (eventualno bi im moglo biti dozvoljeno da ih nagovore na kupovinu knjige)? Čini se da je pravo pitanje u ovom slučaju pravo kupaca elektronskih knjiga, a ne njihovih izdavača. Kako se stvari na tržištu razvijaju, Zemlju u budućnosti ne treba zamišljati kao nuklearnim ratom opustošenu nedođiju, već kao tehnološko čudo u kome se naplaćuju stvari za koje to ovih dana nismo ni u stanju da zamislimo. Stoga ovaj slučaj može da bude jedna od raskrsnica koja nas može uputiti u tom pravcu.

Dejan STEFANOVIĆ