Država i „Microsoft”

Dolazak „Microsofta”, saradnja sa državom, donacije obrazovnim ustanovima... ali, naravno, i ukidanje softverskog piratstva

Kompanija „Microsoft” nema praksu da otvara predstavništvo na nekom tržištu dok na njemu nema dovoljno posla, tj. prihoda preko distributera. Ovdašnji distributeri „Microsoftovih” proizvoda mogu se izbrojati na prste, dok je prodaja do sada bila, blago rečeno, simbolična. Međutim, pre svega zbog projekata sa vladom, ova kompanija će oko Nove godine otvoriti predstavništvo u Jugoslaviji.

Takozvano „Pismo o namerama” koje su savezna i republička vlada potpisale sa „Microsoftom” tokom konferencije „Sinergija” početkom juna ove godine predstavljalo je polazni osnov za detaljne dogovore. Kao što je već poznato, delegacija vlade Srbije, na čelu sa premijerom dr Zoranom Đinđićem i sekretarom vladine Agencije za razvoj informatike i Interneta Branislavom Anđelićem, posetila je početkom avgusta sedište kompanije „Microsoft” u Redmondu. O tome šta je dogovorom naše države i najveće svetske softverske kompanije zaista utanačeno u domaćoj javnosti bilo je puno reči, a u stvari malo detalja.

Saznajemo da su veoma pozitivnom stavu „Microsofta”, odnosno predsednika kompanije g. Stiva Balmera, prilično doprinele detaljne informacije o našem tržištu koje su pored naše vlade, predočili g. Jaka Stele i rukovodstvo „Microsoft Adriaticsa” (deo kompanije zadužen za ovaj deo Evrope u kojem su zaposleni uglavnom ljudi iz Slovenije i Hrvatske), kao i g. Dejan Cvetković koji radi u američkom delu kompanije.

Konkretna saradnja države i „Microsofta” dogovorena je kroz projekat kompjuterizacije javne uprave. Namera je da se građanima olakšaju svi zamorni „poslovi sa državom”, od izdavanja lične karte i drugih isprava do svih ostalih šalterskih gnjavaža, ali i da se time smanje troškovi državnog aparata. Kada su u pitanju ovakvi, tzv. e-government projekti, „Microsoft” ima dobru saradnju sa vladom Velike Britanije. Ipak, najdalje u svetskim razmerama odmakla je vlada Britanske Kolumbije u Kanadi, sa projektom u kojem je pomenuti g. Cvetković glavni ispred „Microsofta”.

Drugi projekat tiče se sistema za praćenje troškova u zdravstvu. Namera vlade je da uđe u trag „fantomskim” troškovima koji su toliki da se ulaganje u ovakav projekat može isplatiti već za mesec ili dva nakon što bi novi kompjuterski sistem zaživeo.

Darežljivost giganta

Postignut je i dogovor da se „Microsoftov” softver za potrebe državnih organa plaća po izuzetno povlašćenim cenama, od 25 odsto cene u prvoj godini, do pune cene nakon trogodišnjeg perioda obuhvaćenog dogovorom. Prema procenama, u pitanju je oko 30.000 računara, na mestima od vlade do opština, za koje treba kupiti (odnosno legalizovati postojeći) softver, pre svega razne verzije Windows i Office paketa.

Kao neku vrstu donacije, „Microsoft” će besplatno ustupiti angažovanje svojih profesionalnih predavača tokom 1000 radnih nedelja. Naravno, to ne znači da će jedan čovek iz „Microsofta” podučavati nekoga više od 19 godina, već će više predavača po sistemu „Train the Trainer” obučiti veći broj naših ljudi i stvoriti kvalifikovane predavače. U okviru ove training donacije nalazi se i 100 besplatnih pretplata na „Microsoft Developer Network” (MSDN). Namera Agencije za razvoj informatike i Interneta je da od toga 25 pretplata koriste informatički smerovi na univerzitetima, 25 pretplata zaposleni u tehničkim službama javnih službi, a da se preostalih 50 putem javnog konkursa dodeli zainteresovanim firmama, postojećim ili novoosnovanim, koje se bave razvojem softvera ili obukom kadrova.

Našim čitaocima posebno će biti zanimljiva donacija obrazovnim ustanovama. U javnosti je već pominjano da se radi o nekakvih 50.000 besplatnih licenci. Na naših 1.540 osnovnih i 580 srednjih škola i nekoliko univerziteta to se ne čini mnogo, pogotovo ako uzmemo u obzir da mnoge od tih škola nemaju nijedan računar. Međutim, nije u pitanju 50.000 primeraka softvera, već se radi o licencama na „Microsoftov” korisnički softver za jedno radno mesto, što obuhvata čitav paket softvera, od Windowsa, preko korisničkih programa, do Encarta enciklopedije i drugih multimedijalnih izdanja ovog izdavača. Ova donacija „Microsofta” omogućiće da se u svim školama i univerzitetima kompletna računarska učionica opremi legalnim softverom. Što je još lepše, gospoda iz Gejtsove kompanije su samoinicijativno prvobitnom predlogu o ovoj donaciji, pored obrazovnih ustanova, pridodali i bolnice.

Vlada namerava da se u okviru kompjuterizacije javnih službi vodi striktna evidencija i obrazuje baza podataka o korišćenoj hardverskoj, ali i softverskoj opremi u svim javnim ustanovama, pa tako i školama. To bi trebalo da eliminiše strahovanja da bi po školama, zbog te sile softvera, mogao zavladati nekakav haos, piraterija i slično.

Kraj piratstva?

Kad već pomenusmo pirateriju, vlada se obavezala da legalizuje softversko tržište. Kakve-takve zakone o zaštiti intelektualne svojine već imamo, a u pripremi su zakoni koji će dodatno regulisati ovu oblast. Problem je u tome što se povreda odgovarajućih zakona, tj. (da nazovemo stvari pravim imenom) piraterija, ne sankcioniše. To je jasno svakome ko je zastao pored tezge sa CD-ovima na ulici ili svratio do omiljenog CD-kluba.

Ako želimo da se vratimo u razvijeni svet, piraterija softvera, koja kod nas zahvata 99% tržišta, moraće da se postepeno svede na razuman nivo koji vlada u razvijenim zemljama. Očekuje se da će i „Microsoft” i svi drugi proizvođači softvera biti strpljivi, ali i da će biti svesni toga da naš ekonomski standard jednostavno ne omogućava kupovinu programa po cenama koje vladaju na Zapadu. Nažalost, pokazaće se i da se spisak problema na tome ne završava... (više detalja na 57. stranici u ovom broju)

U vladi saznajemo da će se zaštita intelektualne svojine sankcionisati kroz postojeće inspekcijske službe. Inspektori koji proveravaju dosadašnje aspekte poslovanja firmi proveravaće i da li se negde koristi ilegalni softver. To će verovatno obuhvatiti i sve registrovane prodavnice i klubove, ali se ne očekuje da takav državni aparat ikada bude toliko brojan da bi proveravao i pojedince. Svakako treba imati u vidu da je ilegalno kopiranje softvera (filmova, knjiga, muzike...) i u ovom trenutku krivično delo.

Očekuje se da legalizacija tržišta povoljno utiče i na razvoj domaće industrije softvera. Pored konkurentnosti na inostranom tržištu, upravo će domaći softveraši biti ti koji će podsticati inspekcijske službe da rade svoj posao, a sudstvo će se upošljavati na odgovarajućim slučajevima. Čak i na tako „divljem” tržištu, kakvo je vladalo proteklih godina, domaći autori softvera i te kako su bili zainteresovani da se zakoni poštuju.

Sa „Microsoftom” ili bez njega, legalizacija tržišta je neminovna. Dogovor vlade i najveće softverske kompanije u obostranom je interesu i možda stvari samo dodatno stavlja na pravi kolosek. A dobro je i što podstiče druge kompanije.

Tihomir STANČEVIĆ