Internet i terorizam

Da li Internet teroristima služi za planiranje akcija?

Internet je odavno zašao u mnoge pore modernog društva. Stoga nije čudo što se mnogo govori o Internetu u vezi s nedavnim terorističkim napadima u SAD. Samim napadima i uništenjem zgrada WTC-a i Pentagona Internet infrastruktura nije narušena. U prvom trenutku mislilo se da ispod WTC-a možda prolazi neki deo backbonea na Istočnoj obali. Međutim, ispostavilo se da su ispod prolazili samo telefonski kablovi i kablovi koji su sam WTC spajali na Internet.

Ono što je direktno pogodilo računarsku industriju, tačnije pojedine firme, jeste gubitak ljudi koji su radili u WTC-u. Prema nekim informacijama Sun Microsystems je tamo imao nekoliko spratova. Takođe, zna se za smrt finansijskog direktora MVR Communications, firme koja pravi mrežnu infrastrukturu, i jednog od osnivača Akamai Technologies, Bostonske firme koja je specijalizovana za izradu Internet linkova, koji je bio u otetom avionu.

Veliko zagušenje i cenzura

Odmah nakon prvih televizijskih izveštaja mnogi su pohrlili na Internet kako bi saznali više detalja. Pored onih koji su bili samo radoznali, hiljade ljudi želelo je da uspostavi kontakt sa svojim najbližima ili prijateljima jer telefonske veze, kako mobilne tako i fiksne, nije bilo moguće uspostaviti. U tim trenucima došlo je do velikog zagušenja najpoznatijih informacionih sajtova. CNN, MS NBC i drugi bili su bukvalno zatrpani posetom tako da se sve odvijalo veoma usporeno.

Narednih dana, kao valjda i celokupna svetska štampa, sajtovi su bili prepuni izveštaja sa lica mesta, tužnih sudbina i oštrih izjava. Mogle su se videti stotine slika koje su svedočile o onome šta se desilo: prašina, ruševine, 3-D prikazi pričinjene štete pa čak i satelitski snimci pre i posle napada. Međutim, ni na jednoj od tih slika nije se mogao videti teže povređen čovek ili neko od poginulih. Vlada SAD uvela je cenzuru koja nije zaobišla ni Internet. Slike poginulih ljudi mogli ste dobiti samo direktno od nekog drugog korisnika Mreže. Koliko je to različit princip od onoga što se vidi na holivudskim filmovima i od onoga šta smo mi imali priliku da gledamo na našim programima tokom protekle decenije...

Naravno, da bi se teroristi onemogućili u daljim akcijama i prikrili propusti obaveštajnih službi, sprovedene su opsežne mere koje nisu zaobišle ni Internet. Iz razloga bezbednosti zabranjeno je otvaranje novih naloga na svim web e-mail sajtovima (!) a na sajtovima za aukcije ukinuta je prodaja bilo čega što se moglo dovesti u vezu sa napadima (razlog je verovatno to što su počele prodaje delova WTC-a, baš kao što su se nekada prodavali delovi Berlinskog zida).

U okviru opsežne istrage jedno od prvih mesta na koje su agenti zakucali bili su Internet provajderi. I pored toga što su na nekim serverima već bili instalirani ozloglašeni programi za praćenje elektronske pošte DCS1000 (nekadašnji Carnivore), istražiteljima su bili potrebni detaljni dnevnici (logovi) svih aktivnosti. Ovim je po ko zna koji put narušena privatnost korisnika tih provajdera, ali i svih koji komuniciraju s njima. Međutim, mnogi stručnjaci ne veruju da će to direktno pomoći u pronalaženju tragova jer je u pitanju ogromna količina podataka koju treba analizirati. Samo AOL sa 31 milionom i Earthlink sa 5 miliona korisnika čine veliki zalogaj za istražitelje. Zanimljivo je da je provajderima i telefonskim kompanijama u Ujedinjenom Kraljevstvu naloženo da sačuvaju sve log-fajlove počev od 11. septembra.

Sakrivena enkripcija

Neko ko je bio sposoban da izvede tako sinhronizovanu i komplikovanu akciju sigurno je sposoban i da prikriva komunikaciju. Čak i ako razne obaveštajne službe uspeju da lociraju potencijalne teroriste i prate njihove komunikacije, mogu naići na problem šifrovanih podataka pa čak i govora.

Američke službe raspolažu podacima da se terorističke organizaije sa Bliskog istoka služe upravo ovim metodama. Tako je Vadih El Hage, jedan od osumnjičenih za bombaške napade na dve ambasade SAD 1998. godine, slao kriptovane e-mail poruke pod raznim imenima drugim pripripadnicima grupe Al Kaida za koju se veruje da je zapravo organizacija Osame bin Ladena. On će to verovatno razjasniti pred sudom, dok će Kalil Dik, terorista uhapšen u Pakistanu 1999. godine, teško ubediti sudije da u svom računaru nije skrivao skice bombaškog napada na Jordan. Naime, njegov računar je prenet u SAD gde su matematičari uz pomoć superkompjutera dekodovali fajlove. Slično njima, Remzi Jusef, mozak bombaške operacije u WTC 1993. godine, u računaru je čuvao kriptovane fajlove u kojima su se nalazili detalji planova za uništenje jedanaest američkih putničkih aviona. Računar je nađen u njegovom apartmanu u Manili 1995. godine, ali FBI je na dekriptovanju dva fajla radio više od godinu dana.

Međutim, teroristi već pet godina (naročito od kada Amerikanci pokušavaju da otkriju lokaciju Bina Ladena praćenjem satelitskog telefona koji on koristi), upotrebljavaju jedan drukčiji način skrivanja informacija: poznate programe čiji su autori borci za slobodu privatnosti i koji se mogu besplatno skinuti s Mreže. Ovi programi kriptuju podatke u okviru grafičkih ili zvučnih fajlova ne narušavajući njihovu strukturu, pa čak ne menjajući im ni dužinu. Tako kriptovane informacije može pročitati samo onaj ko zna da takav fajl nosi informaciju i poseduje odgovarajući ključ. iDEFENSE, cyber obaveštajna kompanija, smatra da teroristi koriste ovaj način kriptovanja podataka, a da „filovane” slike razmenjuju na nekom od dobro posećenih sajtova ili čak na nekim porno sajtovima.

Potencijalno, gde god se može poslati slika može se preneti i skrivena informacija. Problem je u tome što danas na Internetu na dve milijarde sajtova ima preko 28 milijardi slika!

Dušan DINGARAC