Microstar K7T 266 LE, Asus A7A266, Asus A7V266

U majskom broju našeg časopisa već ste imali priliku da čitate o DDR pločama namenjenim AMD procesorima i verovatno se sećate da nismo bili previše oduševljeni. VIA-in KT266 i AMD-ov 760 bili su jedva nešto brži od KT133(A) ploča, dok je ALi sa svojim MaGiK 1 čip-setom bio najsporiji. Sve je „smrdelo” na prerano izbačene proizvode, a te sumnje su naknadno potvrđene i od samih proizvođača čip-setova. ALi i VIA su otvoreno priznali da su prvobitne verzije njihovih čipova patile od određenih nedostataka koji su ispravljeni u novim revizijama.

Ovo se najviše odnosi na VIA čip-set koji bi sada trebalo da bude poboljšan u odnosu na prvu verziju, kakva se našla na našem prvom testu i na „Microstarovoj” ploči K7T266 Pro. Ovaj proizvođač je jedan od retkih koji se osmelio da tako rano izda KT266 ploču, što se pokazalo kao loš potez. Iako su se te ploče kao i kod nas na testu pokazale sasvim pristojnim (ukoliko „zaboravimo” neočekivano mali porast performansi), kod onih koji su ih kupili često su se dešavali različiti problemi. Sve ovo rezultovalo je da većina ploča bude vraćena i povučena.

Pošto bi sada situacija trebalo da bude mnogo bolja, mi smo se odlučili za još jedan DDR test. Tako su se na našem testu našla tri modela matičnih ploča, dve iz „Asusa”, i jedna iz „Microstara”. Ovog puta kao proizvođača čip-seta nema AMD-a, već su tu samo KT266 i MaGiK 1 modeli.

Asus A7A266

Asus A7A266 upošljava ALi-jev čip-set, a ujedno je i najstariji model od svih testiranih. Zanimljivo je da je „Asus”, iako je u ponudi imao i model A7M266 sa AMD 760 čip-setom, dugo vremena kao najbolje DDR rešenje gurao upravo A7A266. Ovaj podatak nas je naveo na pomisao da je „Asus” sa ALi MaGiKom 1 uradio bolji posao od „Microstara” u slučaju K7MG modela koji je na prošlom DDR testu ostavio vrlo loš utisak.

Kao i uvek kad je reč o „Asusu”, o kvalitetu izrade ne treba trošiti reči, dok se raspored elemenata na štampanoj ploči može okarakteristati kao prilično čudan. Razlog se krije u velikom broju slotova za memoriju, kojih ima čak pet (2 x DDR i 3 x SDRAM). Ovo je uzrokovalo vrlo malo rastojanje od podnožja procesora do memorijskih slotova pa konektor za FDD nije mogao biti smešten pored EIDE konektora, nego je zarotiran za 90 stepeni i izmešten levo, ka južnom mostu. Ovo se ne može uzeti kao zamerka jer izgleda kao jedino moguće rešenje, ali nepostojanje ventilatora na hladnjaku „northbridge” čipa može. Ploča ovog (cenovnog) ranga morala bi ga imati, ma koliko je čip-set bio mlak kad ploča radi. Pet PCI, jedan AGP i jedan AMR slot najčešće su rešenje za ovakve ploče, pa je i ovde primenjeno. Na „štampi” postoji mesto za zvučni čip CMI 8738, ali je ono na našem primerku bilo prazno. Nema ni AC'97 „kompatibilca”, pa je posebna zvučna kartica obavezna stavka uz ovu ploču.

Kao sve „Asusove” ploče i ova poseduje Medallion BIOS krcat najrazličitijim mogućnostima. Običnim korisnicima ništa neće zafaliti, dok će onim hrabrijim (čitaj overklokerima) nedostajati one za kontrolu množioca. Napon i takt magistrale moguće je promeniti iz BIOS-a, ali oni koji budu želeli da menjaju množilac procesoru moraće da se „late” dip prekidača. FSB je moguće postaviti na bilo koju vrednost od 100 do 166 MHz uz korak od 1 MHz, a napon procesora je moguće samo povećati. Nekome će zasmetati nemogućnost da se napon smanji, ali nama to nimalo nije smetalo, uostalom, ne vidimo nikakav razlog za takav postupak. Najviše što smo izvukli iz ploče po pitanju takta magistrale je 145 MHz, što smatramo dobrim rezultatom. Možda bi nam u tom trenutku pomogle mogućnosti povećanja napona čip-seta i/ili memorije, međutim i sa ovih 145 MHz bili smo više nego zadovoljni.

MS K7T 266 LE

Sledeća nam je „pod ruku” pala „Microstarova” K7T 266 LE ploča (MS-6380 LE). Za razliku od nedavno testiranog K7T Turba, kod koga je oznaka LE (Limited Edition) označavala ekskluzivnost, kod ove ploče to nije slučaj. Štaviše, situacija je suprotna. Ova oznaka govori da je u pitanju Light Edition verzija ploče, tj. oslabljeni model. Na „kuri mršavljenja” bila je upravo K7T266 Pro, ploča koja je bila na našem prvom DDR testu. Zato su nas interesovale i performanse ove ploče, tj. koliko su nove verzije KT266 čip-seta bolje od prethodnih, a ta razlika se najbolje uočava na istim ili sličnim pločama sa različitim čipovima.

Štampana ploča je identična kao i na prethodnom modelu, što će reći vrlo dobra. I dalje su tu 3 DDR slota za memoriju kao i 5 PCI, 1 AGP 1 AMR za razna proširenja, međutim mnoga druga mesta na štampanoj ploči ostala su prazna. Nema ni D-LED-a, ni PC2PC mogućnosti, a o RAID kontroleru i USB 2.0 čipu da ni ne govorimo. Naravno, lepo bi bilo videti sve ovo, međutim, sve to nije neophodno za rad pa je i jasno zašto je odstranjeno. Jedino je AC'97 kompatibilac i dalje prisutan; ipak su LE ploče namenjena najjeftinijim računarima (DDR i jeftino, ne baš logična kombinacija), a na tom polju od AC'97 boljeg rešenja nema.

Kao i kod K7T266 Pro ploče, i ovde se srećemo sa AMI-jevim BIOS-om. U odnosu na Pro ploču, razlike ima samo pod stavkom „Hardware Monitor Setup” i ogledaju se u nedostatku određenih overklok mogućnosti. Sve ostalo, potrebno da se računar dobro našteluje, prisutno je, pa nemamo nikakvih zamerki. Od overklok mogućnosti ostalo je samo podešavanje FSB-a i to u koracima od po 1 MHz, od 100 do 164 MHz. Kako nismo mogli da podešavamo množilac i napon procesora, nismo bili u mogućnosti da isprobamo maksimalan FSB koji čip-set na ovoj ploči može da „istrpi”.

Asus A7V266

Što se tiče Asusa A7V266, zanimljivo je da je ovaj model najavljen odavno, kada je izašao i prvi MSI K7T266 Pro, ali je „Asus” prve primerke povukao pre nego što su stigli do kupaca. Očigledno je „Asus” na vreme uvideo da prvi KT266 čipovi nisu dobri, pa nam je tek sada ovaj model i stvarno dostupan.

Sve dobre karakteristike koje donosi ime „Asus” odlike su i ovog modela. Raspored na štampanoj ploči je pristojan, ali ne i odličan, jer ga remeti položaj FDD konektora, postavljenog između drugog i trećeg PCI slota. To može prilično da zasmeta ukoliko korisnik poseduje i neku dužu PCI karticu, a trakasti flopi kabl prekriva nekoliko kartica, što može u krajnjem slučaju da remeti hlađenje (grafičke kartice, na primer). Pored pet PCI i naravno jednog AGP slota, ova ploča poseduje i do sada neviđeni ANR slot koji je najnovija varijanta AMR/CNR slotova. Izgleda isto kao i PCI slot, ali je okrenut za 180 stepeni. O korisnosti ovoga ne verujemo da ima smisla pričati, do sada smo imali priliku da vidimo svega jednu AMR ili CNR karticu, sumnjamo da će se išta popraviti u slučaju ANR-a. Pored svega nabrojanog, na štampi postoji i mesto za RAID kontroler koje je nažalost prazno. Napominjemo da „Asus” još nije najavio ovakav model. Takođe, ploča nije raspolagala ni bilo kakvim zvučnim sistemom, pa je kao i kod A7A266 ploče posebna zvučna kartica obavezna.

BIOS je naravno Award Medallion, nešto bogatiji u odnosu na A7A266 ploču. Ovoga puta su u njemu svoje mesto našle još neke overklok mogućnosti, pa je sa ovom pločom bilo mnogo manje pomeranja dip prekidača ili džampera. Doduše, za promenu napona memorije (2,5, 2,58 i 2,68 V) i dalje moraju da se „otvaraju” i „zatvaraju” kratkospojnici, ali je sve ostalo dostupno iz BIOS-a. Tako je moguće menjati množilac, kao i manipulisati naponom procesora (maksimalno 1,85 V, korak od 0,025 V). Ni opcije za promenu FSB-a ne zaostaju, moguće ga je menjati u koraku od po 1 MHz, a najviše što je nama pošlo za rukom jeste 155 MHz. Prosto je neverovatno kako ova ploča tada radi, očigledno je da je Asus izvukao apsolutni maksimum iz KT266 čip-seta.

Kao i kod prvih DDR ploča, problema sa stabilnošću nije bilo. Međutim, kada su performanse u pitanju, razlike su osetne i, naravno, idu u korist novih ploča. Tako su i A7V266 i K7T266 LE značajno poboljšali rezultate KT266 ploča. Naravno, Asus se pokazao nešto bržim od „Microstarovog” pandana, ipak su u pitanju „Asusov” top-model i najslabija DDR ploča iz „Microstara”. Prijatno je iznenadio i MaGiK 1 na modelu A7A266, koji se pokazao mnogo bržim od onog na MSI K7MG ploči. Čini se da je „Asus” i ovde izvukao maksimum mogućnosti, no to nije pomoglo da se ALi „spase” titule najsporijeg DDR čip-seta za AMD procesore. S običnom SDRAM memorijom rezultati su još lošiji.

Pored rezultata u SiSoft Sandri 2001 prikazujemo i one koje su ploče postigle u 3D Marku 2001. Testovi su vršeni u rezoluciji 640 x 480 x 16 bita i na default vrednostima koje „predlaže” ovaj test (1024 x 768 x 32 bita). Mnogima bi moglo biti čudno zašto koristiti najmanje zahtevnu rezoluciju, ali je objašnjenje jednostavno. Razlike između matičnih ploča (a i procesora, ali to trenutno nije bitno, jer je u ovom testu uvek korišćen isti procesor) najbolje se vide u najnižim rezolucijama kada konačni skor najmanje zavisi od korišćene grafičke kartice. U visokim rezolucijama je obrnut slučaj i performanse više zavise od snage čipa na grafičkoj kartici.

Već smo rekli, „Asus” se pokazao najbržim u svakom testu, mada tu ima i jedna „kvaka”. Naime, kao što je primećeno na mnoštvu drugih testova, „Asus” se pomalo bavi i prevarama. Razlog za ovu konstatacija je činjenica da ni na jednoj „Asusovoj” ploči takt magistrale nije tačan. Kad, recimo, postavite FSB na 133 MHz, „Asus” ploče će raditi na 134,4 MHz. To i nije neka razlika, ali je dovoljna da u testovima brzine procesora, na primer, „Asus” uvek bude na prvom mestu. Naravno, ovo nije jedini razlog zašto je „Asus” najbrži, ipak je ova ploča generalno najbolje podešena, ali je tužno da se proizvođač takvog renomea služi i ovakvim trikovima.

No, i pored ovoga, konstatujemo da je Asus A7V266 ostavio najbolji utisak. Ovo je najbrža, najkvalitetnija i najbolje opremljena ploča. Možda preskupa, ali „Asus” nas je već navikao na to.

„Microstar” i njegov K7T266 LE nešto su slabije rešenje, ali kada se u obzir uzme da je ovo najjeftinija ploča na testu, smatramo da predstavlja odličan izbor za sve koji traže brzu i stabilnu ploču, a overklokovanje im nije u „opisu posla”.

Na kraju, A7A266 se teško može preporučiti. Njegova unikatna mogućnost da koristi i SDR i DDR memoriju je dobra, ali samo na prvi pogled. „Asusova” ideja je da se ne mora odmah kupiti skuplja DDR memorija, već se neko vreme može koristiti i stari, obični SDRAM. Ipak, to u praksi ne važi, jer je A7A266 toliko skuplji od, recimo, MSI K7T266 LE, da je jeftinije odmah prodati svu SDR i kupiti novu DDR memoriju i MSI ploču. Da ne govorimo koliko je ovo drugo brže.

Što se tiče samog DDR-a, moramo priznati da je mišljenje o njemu znatno bolje. I dalje nije najisplativiji, primat i dalje drže KT133A/E ploče, ali sada kada su DDR memorije i ploče i jeftinije i brže, perspektiva za ovaj standard deluje „svetlije”. Tome u prilog idu i najave novih čip-setova, od kojih najviše pažnje treba obratiti na KT266A iz VIA-e i nForce iz „Nvidije”. Tu je i SIS sa svojim 735 setom, ali on ne pretenduje na titulu najbržeg, već najjeftinijeg. Doduše, može se dogoditi i čudo jer su po prvim testovima ploče sa SIS-ovim čip-setom sve samo ne spore. Sačekaćemo neki mesec da se sve to pojavi na našem tržištu. Do tada, KT266 i AMD760 ploče biće izbor onih koji žele apsolutni maksimum, a KT133 svih ostalih koji zbog 5-10 odsto boljih performansi nisu spremni da plate osetno višu cenu.

Saša UZELAC