Neželjena pošta (1)

Razvoj Interneta je pored neospornih kvaliteta u proširenju mogućnosti komunikacije doveo i do mnogih neželjenih efekata. Uvek postoje zlonamerni pojedinci čiji je cilj samo da napakoste ostalim korisnicima ili pošto-poto prodaju svoj proizvod ili uslugu

Otkako je Internet ušao u veliki broj domova, nesavesni pojedinci dobili su još više motiva za svoje aktivnosti. Broj novih virusa stalno raste, njihovo širenje je maksimalno olakšano, a svemu tome se pridružuju stari problemi poput krađe korisničkih naloga (vremena) ili zloupotrebe korišćenja elektronske pošte (lažno predstavljanje). Jedan od takvih vidova zloupotrebe o kome će ovde biti reči je spamovanje.

Šta je spam?

Pod spamom se podrazumeva velik broj kopija iste elektronske poruke prosleđene jednoj ili više osoba koje uopšte nisu želele da je prime. Najveći broj spamova su komercijalne reklame, često za proizvode koji vam nikad neće zatrebati. U spam spadaju i razne „šeme” za brzo bogaćenje ili neke usluge koje će vam „olakšati” život. U svim ovim slučajevima spamovanje vrlo malo košta spamera, dok najveću cenu plaćaju oni koji primaju takve poruke. Ako vas nerviraju reklame koje svakodnevno nalazite u poštanskom sandučetu, trgovački putnici koji vam na vratima nude „fantastične” proizvode po „neverovatno” niskim cenama, onda ćete lako shvatiti da spamovanje predstavlja samo tehnički drugačije obrađen pristup istoj temi.

Spam-poruke bismo mogli generalno da podelimo na dve osnovne grupe – spamove poslate u diskusione grupe i e-mail spamove. Takozvani Usenet spam predstavlja jednu istu poruku koja je poslata u veliki broj diskusionih grupa. Obično takve poruke nemaju nikakve veze sa temom o kojoj se diskutuje u odabranoj diskusionoj grupi. Ovakva vrsta spamova prvenstveno je namenjena osobama koje čitaju poruke po diskusionim grupama, ali vrlo retko ili nikad ne odgovaraju na njih. Glavni cilj spamera je da će korisnici biti prinuđeni da pročitaju (ili bar otvore) te poruke jer će misliti da se radi o nekoj poruci koja je vezana za temu koju prate. Ovakva vrsta spamiranja bespotrebno opterećuje diskusione grupe, otežava njihovu administraciju i troši vreme korisnika na čitanje poruka koje ih ne interesuju.

Druga grupa spamova je direktno slanje poruka individualnim korisnicima. Liste adresa za ovaj način spamiranja mogu se dobiti na više načina. Obično se to radi skeniranjem adresa korisnika po diskusionim grupama, krađom mailing lista ili jednostavnim pretraživanjem Weba. Ovakav način spamiranja dodatno košta svakog korisnika kome je takva neželjena poruka poslata. Najveći broj korisnika Internet koristi samo za čitanje i slanje pošte. Njihovo zadržavanje na vezi je minimalno, tek toliko da se pokupi i pošalje pošta. spamovanje ovakvim korisnicima produžava vreme provedeno na vezi, što znači više potrošenog vremena kod provajdera i veći telefonski račun. Možda ovo nekom deluje smešno jer je povećanje troškova u jednoj iteraciji minimalno, ali ako se ono svakodnevno ponavlja svi ti dodatni (a nepotrebni) troškovi se akumuliraju. Takođe, spam poruke koštaju i provajdere jer oni moraju da ih prosleđuju zajedno sa ostalom poštom čime se uzaludno troše resursi.

Jedna od veoma zlonamernih vrsta spamiranja je slanje poruka putem lažnog predstavljanja. Sigurno vam je do sada stiglo bar nekoliko poruka u kojima vas navodno vaš dobavljač Internet usluga obaveštava o određenim novim pogodnostima ili „korisnim” servisima. To su obično lažne poruke jer sam ISP nema nikakvog logičkog pokrića da tako nešto uradi. Ako želi da ostavi poruku svim korisnicima, on će to da uradi na naslovnoj stranici prezentacije, jer u suprotnom samo zagušuje svoje resurse (naročito ako poseduje nekoliko desetina ili stotina hiljada korisnika).

Pod spamovanjem se mogu podrazumevati i neke druge radnje. Na primer, mašine za pretraživanje obično vrše indeksiranje na osnovu ključnih reči. Vlasnici pojedinih stranica negde unutar svoje prezentacije ubacuju veliki broj ključnih reči kako bi se pojavili u listi za pretragu za što veći broj upita. Na ovaj način oni pokušavaju da se prikažu i kao rezultat za neke upite koji nemaju nikakve veze sa temom prezentacije. Uprkos tome, nadaju se da će ovakvim postupkom privući još nekog posetioca na svoju stranicu. Neke mašine za pretraživanje trude se da filtriraju ovakve Web stranice i da ih izbace iz liste jer ih smatraju spamom. Ipak, teško je odrediti da li neka takva stranica predstavlja spam, pa se u ovom slučaju često mogu provući razne greške.

Simptomatičan primer za ovu vrstu spamiranja desio se pre nekoliko godina. Jedan svetski poznat dečji pisac pokušao je da izvrši pretraživanje Weba po svom imenu. Bio je poprilično iznenađen kada ga je između ostalih pogodaka, mašina za pretraživanje uputila na sajt pod imenom „Erotic Delirium”. Pregledom izvornog koda dotične prezentacije ustanovio je da tu nije bilo upisano samo njegovo ime već i imena mnogih drugih poznatih pisaca počevši od Šekspira pa do Dostojevskog. Sva ta imena bila su dobro skrivena i nisu se prikazivala na stranici, a jedina svrha njhovog pojavljivanja bila je „hvatanje” mrežnih surfera koji traže malo više „literalne stimulacije”. Ovaj pisac podneo je tužbu protiv vlasnika dotičnog sajta, ali od nje nije bilo ništa – u to vreme ovakav način povrede nečijih prava nigde u svetu nije bio pravno regulisan. Danas je situacija donekle drugačija (u nekim državama), a vlasnik ovakvog sajta mogao bi da izgubi spor na sudu.

Zašto je spam loš?

S tačke gledišta spamera, spam uopšte nije loš. To je za njega najjeftiniji način za proturi svoje informacije širokom auditorijumu. Međutim, s tačke gledišta onog koji prima ovakve poruke, spam predstavlja samo troškove i nevolje. Uzmimo za primer AOL, jednog od najvećih svetskih Internet provajdera. Prošle godine njihovi korisnici usluga su od firme „Cyber Promotions” dobijali dnevno čak 1,8 miliona poruka (spamova). Ako uzmemo da je prosečnom korisniku potrebno desetak sekundi da identifikuje i obriše spam, na ovu količinu spamova AOL je dnevno uzaludno trošio oko 5000 sati koji su mogli da se iskoriste za konektovanje i rad korisnika. Istovremeno, spamera je ovo koštalo oko 100 USD dolara dnevno, što je zanemaljiva cifra ako se uzme u obzir broj ljudi do kojih je reklama stizala. U ovom slučaju, AOL je otišao na sud i tek nakon sudske presude spamovanje od strane Cyber Promotionsa je prestalo.

Veoma nezgodne mogu biti i poruke koje stižu na vašu adresu, a koje se završavaju sa rečima tipa: ukoliko želite da prekinete sa primanjem naših poruka pošaljite odgovor na tu i tu adresu, u čijem naslovu mora da piše REMOVE ili nešto slično. Čak iako vam se učini da je pošteno od strane spamera da vam omogući da prekinete primanje informacija, treba imati na umu da vas niko nije pitao za prijavljivanje kada ste počeli da dobijate ove poruke. Slanje poruke za skidanje sa liste takođe predstavlja neku vrstu spama. Ako se pošalje poruka ovakvog tipa, bar 90 procenata korisnika odmah će se odjaviti sa liste. Međutim, ako se pošalje 100 hiljada poruka takvog tipa, 90 procenata predstavlja masu od 90 hiljada poruka koje su takođe neka vrsta spama. Na taj način spameri, sem što vas zatrpavaju nepotrebnim porukama, i od vas prave neku vrstu spamera, a da toga niste ni svesni. U ovom slučaju, postoji još jedan problem. Autor ovog teksta je prilikom jednog takvog odjavljivanja sa liste dobio 100 (i rečima stotinu) poruka sa istovetnim sadržajem u kojima je pisalo kako je uspešno obrisan sa mailing liste. Ne kažem da će vam se to svaki put desiti, ali kao što se vidi ni to nije nemoguće.

Informacije o adresama korisnika koji primaju spam poruke obično su ukradene s različitih mesta. To mogu biti razne mailing liste, diskusione grupe ili čak spisak korisnika određenog provajdera. Ako je cilj spamera da reklamira određeni proizvod, on će postaviti svoju pravu adresu (obično alternativnu, koju ne koristi za druge potrebe), dok u drugom slučaju može se desiti da upiše adresu nekog korisnika Interneta (ili čak nepostojeću adresu).

Mamac za lakoverne

Vrlo rasprostranjen način spamiranja jeste putem tzv. multi-level marketinga. Ako ste malo stariji sigurno se sećate raznih lanaca sreće koji su pre dvadesetak godina harali po svetu. Tada se to radilo klasičnim pismima, kasnije se prešlo na Internet, čak je bilo i pokušaja da se ovakve poruke proturaju i preko SMS-a na mobilnim telefonima. Suština ovakvih poruka bila je da svako ko primi pismo (poruku) „mora” da je pošalje na određen broj adresa (ranije se u takvim pismima tražio i novac), inače će onog ko prekine lanac navodno pogoditi strašna nesreća. Kasnije su te poruke modernizovane, pa se se više uticalo na emocije i saosećanja korisnika Interneta nego na njihov džep. Na primer, sigurno ste bar jednom dobili poruku tipa da u bolnici leži dete koje pored sebe ima laptop i koje dobija informacije o tome koliko je poruka poslato. Ako se dostigne određeni broj poruka, to dete će navodno od neke firme dobiti dovoljno novca (???) za neophodnu (po pravilu vrlo skupu) operaciju. Svi ti pokušaji su neverovatno providni, ali je zaista čudno koliko mnogo ljudi naseda na njih. Gotovo je ista situacija sa šibicarima koji se često mogu videti na ulicama. Svi znamo da je u pitanju prevara, ali uvek se nađe neki „pametnjaković” koji će ih „odrati” (a po pravilu ostane bez svog novca).

Još jedan sličan slučaj izazvao je veliku pažnju javnosti. Pre oko godinu dana Internetom je kružila poruka koju je navodno napisao predsednik „Ericssona”. U njoj je pisalo da se poruka mora poslati na dvadeset adresa, ali to nije bilo sve. Dvadeset i prva poruka u kojoj bi se nalazio spisak prethodnih dvadeset adresa trebalo je poslati na adresu PR (public relations) menadžera ove kompanije, a kao nagradu, svako ko je zaista poslao tih dvadeset poruka (nakon navodne provere) dobiće najnoviji model mobilnog telefona. Prosto je neverovatno koliko je ljudi poverovalo ovakvoj poruci. Izvesna gospođa (ili gospođica) iz „Ericssona” čiji je (stvarni) mail bio upisan u poruci danima je bila zatrpana mailovima korisnika koji su očekivali da dobiju telefon. Slučaj je stigao čak dotle da je kompanija morala da izda saopštenje za javnost u kome je demantovano da je u pitanju oficijelna kampanja i da nema potrebe slati takve mailove jer niko na taj način neće dobiti mobilni telefon. Ko je inicirao ovakvu akciju, ostalo je zauvek nepoznato, ali sve ukazuje da je u pitanju neki nezadovoljni korisnik mobilnog telefona koji je na ovaj način želeo da napakosti kompaniji.

Popularnost ICQ servisa takođe je dovela do velikog broja spam poruka. Velika prednost ovog servisa (gledano očima spamera) je što onaj koji šalje poruku može da bude potpuno anoniman. Naime, prilikom prijavljivanja na ICQ niko ne proverava vaše podatke, što znači da je moguće upisati praktično bilo šta. Na taj način spameri ostaju neotkriveni, a mogu non-stop da zasipaju korisnike različitim beskorisnim informacijama. Gotovo da ne postoji dan kada ne stigne neka takva poruka – najčešće reklama za neki sajt sa pornografskim sadržajem.

Branislav BUBANJA