AMD Athlon XP

AMD Athlon XP

Davno je prošlo vreme kada je AMD pravio klonove „Intelovih” procesora i „skupljao mrvice” sa tržišta procesora za PC računare. Za takvo stanje gotovo sve zasluge pripadaju seriji procesora K7 koja je „začeta” Athlonima baziranim na originalnom K7 jezgru i kasnije nastavljena Duronima i Athlonima baziranim na jezgru Thunderbird. Po mnogima je zahvaljujući ovim modelima AMD konačno i definitivno preuzeo „Intelu” titulu najboljeg proizvođača procesora. Ipak, oko ovog pitanja se lome mnoga koplja (čiji je procesor bolji, manje problematičan ili savršeniji). Ipak, jedno je neosporno – AMD nudi daleko bolji odnos cena/performanse.

Da bi još više učvrstio svoje pozicije na tržištu, AMD je nedavno izbacio novu seriju Athlon i Duron procesora, baziranih na jezgrima Palomino i Morgan. Nažalost, iako su se na zapadu davno pojavili, nijedan novi Duron nije stigao do nas. Athloni XP su međutim tu, pa ćemo ovaj tekst u celosti posvetiti njima.

Da bi se posebno izdvojili od starije braće, novim procesorima je uz ime dodata oznaka XP. AMD kaže da je ovo skraćenica za „eXtra Performance”, mada je mnogo verovatnije da je ovo urađeno „po ugledu”, ili čak u dogovoru, sa „Microsoftom” zbog njegovog novog operativnog sistema Windows XP. U svakom slučaju, AMD ima pokriće za svoju „priču” jer su novi Athloni stvarno, na istom taktu, brži od prethodnih. Da bi dodatno istakao ubrzanje koje donose procesori sa oznakom XP, AMD je pribegao po mnogima vrlo lošem rešenju – ponovo je uveo tzv. PR (Projected Rating) označavanje procesora (vidi tekst u okviru). Ovog puta novo označavanje se zove „Model Numbering”, a koliko je AMD ozbiljan u nastojanju da svi pričaju samo o ovim, „PR-ovanim” ciframa govore i sledeća dva podatka. Nigde na procesoru nećete naći na koliko MHz radi, a još „surovije” zvuči uslov koji AMD stavlja pred proizvođače matičnih ploča da bi dobili značku „Odobreno od AMD-a”: ni u BIOS-u matične ploče, ni na nekom drugom mestu ne sme da se pominje stvaran takt procesora! Prilično bezobrazno, međutim čini se da AMD samo tako može da „objasni” korisnicima da brzina ne zavisi samo od frekvencije rada.

Što se tiče same arhitekture novog jezgra Palomino, učinjeno je nekoliko izmena u odnosu na ThunderBird. Level 1 i Level 2 keš nisu dirani, pa i novi Athlon poseduje po 64 KB data i instruction Level 1 i 256 KB Level 2 keša. Novost na ovom polju je novi „prefetch” mehanizam za dobavljanje podataka iz memorije koji povećava efikasnost tako što bolje predviđa koji će podaci biti potrebni za neku od sledećih operacija i trudi se da ih unapred obezbedi. Tu je i novih osam mesta, znači ukupno 40, u TLB (translation lookaside bufferu) koji treba da povećaju i ovako visok „hit-rate” Athlonovog sistema keširanja podataka. Naime, da bi procesor gubio što manje taktova, a taj broj je velik u situaciji kada se podatak mora tražiti u sistemskoj memoriji, izuzetno je važno da se podaci nađu u nekom kešu jednom kada ih procesor zatraži. Iako je i kod ThunderBird jezgra ova uspešnost bila izuzetno visoka, čak 99 odsto, ipak je sada dodatno unapređena.

Sledeća novost su SSE instrukcije koje su do sada bile ekskluzivnost „Intelovih” procesora. Iako ih AMD naziva 3D Now! Professional, to su iste one funkcije koje je „Intel” prvi put ugradio na Pentium III procesore. Ovo bi trebalo da novom Athlonu osigura bolje performanse u programima koji su posebno optimizovani za „Intelove” procesore, tako što su pisani da u većoj meri koriste i SSE instrukcije. Od svega pobrojanog, najviše ubrzanja donosi poboljšani „prefetch” mehanizam.

Ono što nije vezano za performanse, ali svakako unapređuje novi procesor jeste činjenica da je problemu zagrevanja procesora posvećeno mnogo više pažnje nego što je to bio slučaj kod starih SocketA procesora. U Athlon XP je konačno ugrađena i termo-sonda koja u saradnji sa odgovarajućom pločom obezbeđuje stoprocentnu zaštitu od pregrevanja procesora. Kao da ova zaštita nije bila dovoljna, AMD se potrudio i da bolje organizuje jezgro, pa Palomino na istom radnom taktu zrači 20 odsto manje toplote u odnosu na ThunderBird. Špekuliše se da je za ovo zaslužna i nova tehnologija izrade – navodno su neki delovi novog jezgra umesto u 0,18-mikronskoj izrađeni u 0,13-mikronskoj tehnologiji. Zanimljivo, AMD ove informacije nije ni demantovano ni potvrdio.

Poslednje, ali ne i najmanje bitno jeste novo pakovanje koje je sada tzv. organsko umesto starog keramičkog. I ovo je „pozajmljeno” sa Intela, s obzirom da je prvi put viđeno na dve godine starim P3 Coppermine procesorima. Novo pakovanje karakterišu bolja toplotna provodljivost, veća elastičnost i niža cena. Usput su i svi elektronski elementi sklonjeni na donji deo procesora, pa na gornjoj strani sem jezgra i poznatih L „mostova” nema više ničega. Kad već ovo pominjemo, treba naglasiti da je za overkloking novih procesora opet potrebno spojiti L1 kontakte. Ipak, ovog puta je to mnogo teže, jer su kontakti znatno udaljeniji jedni od drugih. Usto se između njih nalazi i mali kanal, što izuzetno otežava operaciju. Na sreću (ili žalost – zavisno od toga da li ste prodavac ili kupac), za sada nije poznat način da se Athlon XP overklokuje, a da to ne ostane jasno vidljivo.

Na kraju, dolazimo i do „praktičnog dela”, odnosno ponašanja u radu i performansi. XP je u proseku brži nekih 5-6 odsto u odnosu na stari Athlon. To se ne vidi na grafikonima jer nismo u mogućnosti da, pored onih uobičajenih (SiSoft Sandra), pokažemo rezultate iz nekih drugih programa koje ovu razliku detektuju. Razlika se ponajviše oseća u procesorski zahtevnim aplikacijama, kao što su standardne office aplikacije ili one koje se bave multimedijom. U nešto manjoj meri, „poseban učinak” oseća se i u igrama, a to dobro pokazuju testovi u 3D Marku. Kada je u pitanju FPU jedinica, XP je neznatno brži od prethodnog Athlona, pa razlike pri korišćenju matematički ili 3D nastrojenih aplikacija gotovo da nema.

Utisak je da Athlon XP ni nema pravu konkurenciju. Verujemo da će ova tvrdnja naići na gnušanje i odbacivanje u redovima poklonika „Intela”, međutim ništa drugo ne može da se kaže kada se uzme u obzir koliko je Athlon XP superioran u odnosu na „Intelove” snage. Iako radi na 166 MHz više, Pentium 4 na 1,5 GHz je od Athlona XP 1500+ poražen u svakoj kategoriji. Neko će zameriti što nisu prezentovani rezultati trenutno najbrže „Intel” solucije (P4 + RDRAM), međutim, iz prošlih testova znamo da ni ovakav P4 nije uspeo da izađe na kraj sa sporijim Athlonom s jezgrom ThunderBird. U odnosu na „extra performance” Athlona, zaostatak je još veći. Uz to, kombinaciji Athlon XP + DDR ploča cenom odgovara P4 + i845, a i850 i RDRAM memorija koštaju mnogo više.

Iako postoje i Pentiumi 4 na 1,8, 1,9 ili čak 2 GHz, koji još i mogu da konkurišu procesorima serije Athlon XP, dovoljan je i letimičan pogled na njihove cene da svako bude odbijen. Najskuplji P4 na 2 GHz košta skoro 1400 DM, dok Athlon XP 1800+, najbrži koji se trenutno može naći kod nas, a koji je u najvećem broju slučajeva brži od ovog P4, košta više nego duplo manje. Stoga svakom ko trenutno nabavlja tzv. „high-end” računar bez ikakve griže savesti kao najbolje moguće rešenje preporučujemo Athlon XP procesor, naravno, u saradnji sa nekom KT266A ili AMD760 pločom, na kojima novi Athlon daje svoj maksimum.

Saša UZELAC