Pentium 4 (Socket478): Asus P4B, Microstar 845 Pro2, QDI PlatiniX 1

Pentium 4

Sa testom prvog Pentium 4 računara prilično smo zakasnili, pa vam novu „četvorku”, onu u Socket478 varijanti, predstavljamo na vreme, odmah po dolasku na naše prostore. Kako su se istovremeno pojavile i matične ploče sa novim „Intelovim” čip-setom 845 (Brokedale) odluka da se istovremeno predstave obe noviteta sasvim je logična. Ovo su naši utisci o radu kombinacije P4 + i845.

Što se procesora tiče, on na prvi pogled deluje drugačije od starije P4 braće. Ipak, malo detaljnije zagledanje otkriva da je u pitanju gotovo ista stvar, samo sa 55 nožica više. Iskorišćeno je isto „staro” jezgro Willamete koje je prepakovano u novi Socket478, pa je novi procesor i mnogo manji od svog Socket423 prethodnika, a radi na čitavih 1500 MHz.

Za test smo koristili tri matične ploče, po jednu iz „Microstara”, „Asusa” i QDI. Kao što smo već rekli, baziraju se na „Intelovom” čipsetu i845 koji treba da bude „ekonomsko” rešenje za P4 procesore. Između ovog i starijeg čip-seta i850 (Tehama) samo je jedna, ali velika razlika. U pitanju je tip memorije koji se koristi: novi član „Intelove” 8XX familije koristi „stari dobri” SDRAM, a ne RDRAM. Naravno, i ovaj se čip-set sastoji od severnog (čip 82845) i južnog mosta (ICH2). Mogućnosti su standardne: do 3 GB PC100/133 memorije, dve UltraATA/100 grane, četiri USB porta itd.

Asus P4B

„Asusova” ploča nosi oznaku P4B i izrađena je u punom ATX formatu. Poseduje šest PCI, jedan CNR i jedan obični AGP, a neoubičajeno za „Asus” tu je i AC’97 kompatibilan zvuk. Po ugledu na „Microstar” i „Epox”, sada i „Asus” ima svoj „pričljivi” dijagnostički sistem koji je nazvan POST Reporter. U praksi ovo rešenje funkcioniše, ali je funkcionalnost daleko ispod sličnih tzv. „vizuelnih” rešenja kakve su četiri „Microstarove” svetleće diode ili „Epoxov” dvocifreni LED displej. Zanimljivo je da je moguće snimiti i sopstvene poruke, pa niste osuđeni samo na onaj glas i jezik s kojim ploča dolazi.

BIOS je Award Medallion, u verovatno najboljem izdanju do sada. Verujemo da ćete u njemu naći sve potrebne opcije, nama nijedna nije nedostajala. Izdvajamo opciju Optimization Mode sa mogućnostima Normal, Turbo1 i Turbo2. Ovo poslednje obezbeđuje 10 odsto veći memorijski transfer, međutim tada dolazi i do otkazivanja integrisanog AC’97 zvuka. Kako ova opcija nije detaljno objašnjena u uputstvu, nije nam poznato šta ona tačno uradi, ni zašto tada AC’97 otkazuje, pa nam ostaje samo da vas upozorimo na ovaj problem.

Overklok mogućnosti su na vrlo visokom nivou. FSB je moguće postaviti na bilo koju vrednost od 100 do 200 MHz, a napon procesora povećati za 0,025-0,1 V. Tu je i kontrola množioca koja ničemu ne služi jer su, kao i svi „Intelovi” procesori poslednjih godina, i novi Pentiumi 4 „zaključani”. Putem džampera omogućena je i kontrola napona memorije, koji je sa 3,4 V moguće povećati na 3,5 ili 3,6 V. Kao i uvek do sada, mi smo se malo „poigrali” ovim mogućnostima i tako došli do 1770 MHz (15 x 118 MHz).

Microstar 845 Pro2

Sledeća je ploča MS 6528, kako glasi „šifrovano” ime „Microstarovog” modela. Nešto lošiji način napajanja „Microstar” kompenzuje nekim drugim kvalitetima. Pre svega tu je potpuno nova mogućnost nazvana SmartKey, mala spravica koja se povezuje na USB konektor i može da spreči neovlašćeno pokretanje računara. Moguće je i „zaključavanje” već pokrenutog računara vađenjem SmartKeyja, i to tako da sve pokrenute aplikacije nastavljaju da rade, ali ekran i svi ulazni uređaju bivaju blokirani. Sve ovo ugrađeno je u matičnu ploču, tj. hardver, što treba da garantuje visok stepen zaštite. Tu je i odlični D-LED koji je sada dopunjen novim D-Bracketom. U pitanju su četiri nove diode koje se montiraju tako da ih je moguće videti i kada je računar zatvoren. Ovo prilično olakšava dijagnostiku problema, no kako je za veliku većinu problema ipak neophodno otvoriti kućište, ovo i nije toliki napredak kao što na prvi pogled deluje. Nažalost, ovog puta nema PC-2-PC mogućnosti. Na testiranom modelu nije bilo ni RAID kontrolera, međutim za njega postoji predviđeno mesto na ploči.

Sledi uobičajena priča vezana za ostale karakteristike ploče. Kvalitet izrade i raspored elemenata/konektora na štampanoj ploči veoma je dobar. Poput još nekih modela i ovaj ima crvenu štampanu ploču, čime „Microstar” želi da ukaže na njihovu visoku klasu. Šest PCI i jedan CNR, pored obaveznog AGP slota, morali bi da ispune sve potrebe za proširenjem, a sumnjamo da će vam biti potrebno više od tri mesta za memorijske module. Interesantan je integrisani zvučni sistem koji je zahvaljujući čipu CMI8738/PCI-6ch-LX sposoban da barata sa šest zvučnih kanala. Nažalost, pošto „Microstar” nije priložio i potrebne kablove, moguće je koristiti samo četiri kanala. Nepromišljen potez, pošto je cena kablova zanemarljiva u odnosu na cenu cele ploče.

BIOS je Award 6.00 i odlikuje ga mnoštvo različitih opcija kojima je moguće fino podešavanje rada ploče. Postoje sve potrebne overklok opcije, pa je FSB moguće podesiti na bilo koju vrednost od 100 do 255 MHz, napon procesora od 1,75 V do 1,85 V, AGP-a od 1,5 V do 1,65 V i memorije od 3,3 V do 3,6 V. Tu je i promena množioca, ali već smo pominjali da je beskorisna kod zaključanih procesora. Korišćeni P4 „poterali” smo na 1830 MHz, što je bilo najviše na ovom testu, pa 845Pro2 odnosi titulu „najoverklokabilnije” ploče.

QDI PlatiniX 1

Poslednja ploča na testu bio je pomenuti QDI, oznake PlatiniX 1. Ovaj model se „na svakom koraku” razlikuje od prethodnih. Pre svega, ploča je microATX formata, a karakterišu je i minimalna dodatna oprema i mogućnosti. Naravno, ovo nije loše, međutim pored dva top-modela kakvi su P4B i 845 Pro2, PlatiniX 1 deluje veoma siromašno. Manji broj PCI slotova (3) logična je posledica manjeg formata ploče, a pored AGP, mesto je našao i jedan CNR slot. Umanjen je i broj mesta za memoriju, ali to nije toliko značajno. PlatiniX 1 raspolaže i interisanim zvučnim sistemom i to u dve varijante. Testirani primerak je imao „samo” AC'97 kompatibilca, dok je bolja varijanta opremljena CMI čipom kakav se našao i na ploči MSI 845 Pro2 sa ovog testa. Postoji mesto i za mrežni čip.

Opet je za BIOS zadužen Award 6.00 u, karakteristično za microATX ploče, siromašnom izdanju. Njime mogu biti zadovoljni samo krajnji konzervativci, tj. oni koji ne vole da „čačkaju” po BIOS setapu. Moguće je promeniti samo FSB i to u svega sedam koraka do maksimalnih 133 MHz. Krajnje neozbiljno, barem što se autora ovog teksta tiče :) Kada se ovo uzme u obzir ne čudi što je P4 procesor sa ovog testa radio „samo” do 1620 MHz, što se ipak može smatrati sasvim pristojim rezultatom za jednu „neoverklok” ploču.

Kada uporedimo sve ove modele, uviđamo da su razlike vrlo male i da su sva tri proizvođača napravila dobar posao. „Asus” je za dlaku ispred svih što se tiče performansi, međutim kada je u pitanju kompletan proizvod (bolji zvučni sistem, nešto bolje oveklok mogućnosti, Smartkey) „Microstar” je nešto bolje rešenje. „QDI” je priča za sebe, s obzirom da je u pitanju proizvod koncipiran tako da, po što je moguće nižoj ceni, radi bez suvišnih detalja. Kada se tako posmatra, PlatiniX 1 predstavlja prihvatljivo rešenje, dok će probirljivije zadovoljiti samo „Asus” ili „Microstar”. Naravno, treba paziti i na podatak kakvo je napajanje neophodno (vidi okvir), a u ovoj je disciplini „Asus” sa svojim rešenjem ubedljivo ispred svih.

Od utisaka pri radu ističemo vrhunski nivo stabilnosti svih testiranih ploča, što je naravno i očekivano; „Intel” na tom polju nikada nije imao problema. Što se performansi tiče, znali smo da one moraju biti lošije u odnosu na sistem sa „Rambus” memorijom, pitanje je bilo samo koliko. Ispostavilo se da se usporenje kreće od 10 do 30 odsto, u proseku negde oko 15 odsto, u zavisnosti od aplikacije, tj. testa u kojoj se ono meri. Razlika je najveća kada se intenzivno koristi memorija, recimo kod zahtevnog 2D rada (obrada slika), a najmanja u poslovima gde je uvek potreban „megaherc više” tj. što više procesorske snage (rendering).

I dok je to usporenje sasvim dovoljno da „Intel” lepo distancira i850 od i845 (tj. „high-end” od „ekonomskog” rešenja), nas brine drugi podatak. Čak i kada su potpomognuti mnogo bržom „Rambus” memorijom, P4 računari su teško izlazili na kraj sa Athlonima, pa čak i Pentiumima 3 na mnogo nižim frekvencijama rada. Sa SDRAM-om, P4 je još sporiji pa su sada neki Coppermini osetno brži od njega, dok o Athlonima preko 1 GHz ne treba ni pričati.

Što se samog čip-seta tiče, napravljen je dobro, ali bez previše truda. U doba kada su standardi za RDRAM i DDR dobro razvijeni, „Intel” je izbacio čip-set koji je zbog korišćenja zastarelog SDRAM-a u zaostatku od samog starta. Međutim, stvari dobijaju sasvim novo značenje kada se uzme u obzir da je dobar SDRAM čip-set odlična baza za razvijanje dobrog DDR čip-seta, te da za svega nekoliko meseci prestaje „Intelov” ugovor sa „Rambusom” kojim se „Intelu” zabranjuje da pravi DDR čip-setove. Sve to govori da je ovakav i845 samo osnova za DDR naslednika koji je već najavljen pod imenom i845D i čeka početak godine da bi ugledao svetlost dana. Nakon Brokedale-D uslediće Brokedale-E (333 MHz DDR), G (333 MHz DDR + integrisana grafika) i i845GL koji je isti kao G s tim što će biti namenjen procesorima P4 Celeron. A ako je suditi po tome kako ovaj „obični” Brokedale radi sa SDRAM-om, verujemo da će se svi ti novi i845 čip-setovi odlično snalaziti s DDR-om, što bi trebalo znatno da pomogne „Intelu” u borbi sa ljutom konkurencijom – AMD-om i „VIA Tehnologies”.

Kada se govori o ceni tj. isplativosti, priča se obično dodatno iskomplikuje. Naime, kako je svima jasno da P4 nije toliko brz koliko bi se očekivalo prema karakteristikama koje se navode „na papiru”, „Intel” se odlučio na borbu svim sredstvima. Tako je i cena ušla u igru. „Intel” se odlučio da što je više moguće skine cenu „četvorci”, dok istovremeno Pentiumima 3 ne spušta cenu. Ubeđeni smo da je takvo održavanje cene veštačko, kako bi se pretnji zvanoj „Pentium 3 – stariji, a brži procesor” što pre stalo na kraj. Kako drukčije protumačiti to što P3 na 933 MHz ili 1000 MHz košta više od mnogo novijeg i mnogo savremenijeg P4 na 1,5 GHz ili 1,7 GHz? Cene matičnih ploča donekle ispravljaju stvar, i815 su osetno jeftinije od i845 ploča, pa na kraju ispada da P4 na 1,5 GHz uz matičnu ploču i845 košta isto kao godinu dana stariji P3 na 1 GHz uz i815. Ipak, sumnjamo da će na kraju iko uvažiti činjenicu da bi se ovakav P3 sistem sasvim ravnopravno nosio sa, na papiru, 50 odsto bržim Pentiumom 4. Za jedan broj veća vrednost u oznaci procesora i 500 MHz više u nazivnoj frekvenciji ipak će imati uticaj na kupce da na pitanje „da li po istoj ceni želite Pentium 4 na 1500 MHz ili Pentium 3 na 1000 MHz?” odgovore u korist P4. Očigledno je da sa ovakvom politikom cena „Intelu” ipak polazi za rukom da na tržištu polako izvrši „smenu generacija” svojih procesora.

Saša UZELAC