Prava je šteta što „ozbiljne” softverske kuće malo više pažnje ne usmere na izradu retro igara uz koje smo nekada tako rado provodili slobodno vreme. Posle tolikog broja pucačina iz prvog (trećeg) lica i strategija nije ni čudo što umorno PC tržište zaostaje za zahuktalim konzolnim, koje tako ponosno predvode XBox i PlayStation 2. Kada se kaže retro igra, većina automatski pomisli na platforme tipa Manic Miner, Jet Set Willy, Donkey Kong, Chuckie Egg i slično, ili recimo pucačine kao što su Phoenix, Galaga, Space Invaders, Moon Patrol... U 90 odsto slučajeva svi oni budu u pravu, a ovim tekstom vam predstavljamo jednu takvu „retro” igru.

Bugatron je pucačka igra za koju autori („Retro64”) kažu da je klasično Galaga-like ostvarenje. Igrač, upravljajući malim svemirskim brodom, ima za cilj totalno istrebljenje neprijateljskih letelica, koje u ovom slučaju nisu klasične letelice već armada mutiranih insekata (ima i nivoa sa letećim psima!). Grafika je jednostavna, ali izuzetno prijatna za oko. Letelice su odlično dizajnirane i modelirane, a dodatna pažnja posvećena je specijalnim efektima (eksplozije, ispaljivanje lasera itd.). Nivoi su uglavnom statični (mada ima i specijalnih sa vertiklno skrolujućim ekranom) i svode se na tamanjenje gomile neprijatelja koji uz izvođenje najrazličitijih pirueta pikiraju i ispaljuju plotune pravo na vas. Pomeranje broda moguće je samo levo–desno i u specijalnim slučajevima nagore (neka vrsta „skoka” do sredine ekrana). Naoružanje nije toliko bogato kako bismo želeli, ali pored ugrađenih lasera tu je niz poboljšanja koja mogu da se „pokupe” (navođene rakete, rotirajući meci, povećavanje i smanjivanje neprijateljskih letilica, ekstra brzina...). Neka od njih više bi pristajala klonovima igre Arkanoid („Retro64” u svom arsenalu igara ima i jednu takvu), ali šta da se radi.

U osnovnoj (besplatnoj) verziji Bugatron donosi 16 nivoa, dok se registracijom dobija tzv. Gold verzija sa čitavih 88 nivoa (i dodatnih poboljšanja). Minimalna konfiguracija za igranje obuhvatala bi Pentium II procesor na 300 MHz i 16 MB RAM-a (uz 6 MB slobodnog prostora na hard disku) što je zaista pohvalno. Pored toga, u napucavanju neprijatelja u svemiru moći će da uživaju i oni sa 2D grafičkim kartama (softverski rendering), a podržan je i sada već prevaziđeni 3dfx čip-set. Shodno prethodno rečenom, izbor rezolucije igranja je bogat i kreće se od 320 x 200 piksela pa sve do 1280 x 1024 piksela (podržan je i rad u prozoru) u 16-bitnom ili 32-bitnom kolornom modu.

Vladimir PISODOROV