Ko bi rekao da je prošlo punih četrnaest godina otkako je doktor Indijana Džons poslednji put uzeo bič u ruke, šeretski nabacio šešir na glavu i krenuo u još jednu od svojih velikih pustolovina na filmskom platnu. Zahvaljujući ekskluzivnim pravima na korišćenje njegovog imena i lika, kompanija „LucasArts” je tokom godina dozirano plasirala kompjuterske igre sa ovim junakom u glavnoj ulozi, nadomešćujući nam odsustvo iz bioskopa.

Indiana Jones and the Emperor’s Tomb vodi nas u 1935. godinu kada dr Džons dobija ponudu od jednog kineskog biznismena i trgovca antikvitetima da nađe tzv. Zmajevo srce, crni biser za koga se tvrdi da onaj koji ga poseduje može kontrolisati ponašanje drugih ljudi. Kinezi, naravno, nisu jedina zainteresovana strana za tako delikatan predmet. Tu su i neizbežni nacisti, predvođeni pukovnikom Van Bekom, koji zarad poena kod firera pokušava da se dokopa pomenute relikvije.

Iako joj originalnost nije jača strana, Indiana Jones and the Emperor’s Tomb jedna je od onih akcionih 3D igara koje na pravi način mogu da zabave čoveka, i to na veoma duge staze. Nove Indijeve avanture protežu se na pedeset pet nivoa, podeljenih na deset misija, što predstavlja apsolutni rekord kada se radi o ovakvim igrama. U osnovi je u pitanju još jedan klon Tomb Raidera, sa nešto intenzivnijom akcijom i sporadičnim logičkim zagonetkama, koji se uspešno poigrava sa najpoznatijim scenama iz sva tri filma.

Svi znamo da je bič najbolji Indijev prijatelj, pa je razumljivo što je njegova uloga u igri veoma značajna. Pored toga što služi kao pomoćno sredstvo za preskakanje rupa i provalija, veštiji igrači biće u prilici da pomoću njega neprijateljima izbijaju oružje iz ruku ili, što je još teže, da ga omotaju oko protivnikovog vrata, privuku ga i zadaju fatalni udarac. Važnost takvih poteza je velika, s obzirom da su borbe u ovoj igri prikazane veoma realistično. Sukobi sa nemačkim vojnicima, nindžama, plaćenicima itd. prvenstveno se svode na sjajno dočarano pesničenje u kome su dozvoljene najrazličitije egzibicije i kombo-zahvati. Sav okolni inventar (stolice, drveni sanduci, daske, lopate, staklene boce) može biti korišćen u iste svrhe, tako da sve neodoljivo podseća na pravu filmsku tuču u kojoj srča i delovi nameštaja vrcaju naokolo. Vatreno oružje koga se Indi dokopa efikasnije je od pesnica, ali s obzirom na hronični nedostatak municije, ono ima znatno manju ulogu nego što je to uobičajno kod sličnih igara.

Kritike upućivane na račun Xbox izdanja koje se pojavilo početkom godine, većinom „ne piju vodu” u slučaju PC verzije. Kompjuterski Emperor’s Tomb je prečišćen od gomile bagova, čime je postao daleko stabilniji, a nebrojani grafički problemi, koji su se ogledali u neprestanom clippingu tekstura i neobjašnjivim padovima frame ratea, ovde su skoro potpuno eliminisani. Pozitivno je i to što bez obzira na odličnu grafiku i brojne svetlosne efekte, koji nisu daleko od onih u Splinter Cellu, igra ne zahteva „zverku” od mašine da bi korektno radila, što upućuje na daleko bolju optimizaciju koda.

Ali, kao i uvek, nije sve tako savršeno. Bez obzira na raznolikost lokacija (Šri Lanka, Istambul, Prag, Hong Kong itd.) nivoi se većinom svode na isto – pronađi izlaz i potamani sve Švabe koji ti se nađu na putu. Možda jedino scene na ulicama Hong Konga i na žičari na Peng Lai planinama odskaču od uobičajnog klišea koji podrazumeva skakanje sa jedne platforme na drugu i izbegavanje zamki postavljenih stolećima ranije. Razume se, to ne znači da je igra monotona, ali je činjenica se da posle izvesnog vremena oseća efekat vrtenja u krug. Tu su zatim i problemi sa kamerom u skučenim prostorima, što često otežava skaknje, kao i problematične kontrole u scenama plivanja i ronjenja. Konačno, odsustvo mogućnosti snimanja pozicije predstavlja ogroman hendikep, možda ne na samom početku, ali kasnije sasvim sigurno. Upornim igračima, dakle, ne gine višestruko ponavljanje pojedinih nivoa, dok će oni sa slabijim nervima verovatno odustati negde oko polovine.

Slobodan MACEDONIĆ