„Srednji put” ka legalizaciji

Rešenja problema legalizacije softvera uglavnom se kreću između dve krajnosti: kupovine skupog originalnog softvera i nabavke besplatnog softvera otvorenog kôda. Međutim, vredi uzeti u obzir i „srednju” mogućnost – kupovinu jeftinijeg originalnog softvera. Za neke primene, kao što CAD (Computer Aided Design) ozbiljan besplatan program jednostavno ne postoji, a AutoCAD košta kao odličan polovni automobil, tako da moguće alternative postaju veoma interesantne. Da jeftinije ne znači i lošije pokazuje BricsCad IntelliCAD.

Prvu verziju BricsCad IntelliCAD-a izdala je belgijska firma „BricsWorks” osnovana 1986. godine. Program je postigao toliki uspeh da se za njega zainteresovao čak i moćni IBM. Kasnije „BricsWorks” prerasta u „Bricsnet”, dok najzad njegov vlasnik nije osnovao preduzeće „BricsCad” koje se posvetilo isključivo razvoju CAD softvera. Veoma je interesantan način na koji se razvija „BricsCAD-ov” softver: njegovo jezgro čini IntelliCAD koji se pravi na principu komercijalnog otvorenog kôda, a njegov razvoj nadgleda „IntelliCAD Technology Consortium” (ITC) čiji je većinski vlasnik opet „BricsCad”. Jezgro se prodaje zainteresovanim firmama koje od njega prave zaokružene pakete za krajnje korisnike ili sopstvenu upotrebu, tako da postoji više krajnjih verzija softvera, no najpopularnija je ona koju nudi, pogađate već, „BricsCad”.

Već na prvi pogled vidi se da je uzor za BricsCad IntelliCAD bio „Autodeskov” AutoCAD: radno okruženje, tj. alati, izgled ekrana, skraćenice sa tastature i nazivi naredbi – sve je gotovo potpuno isto kao u AutoCAD-u. Izvesna odstupanja od stopostotne sličnosti postoje (verovatno da se ne bi kršila „Autodeskova” prava na intelektualnu svojinu), no sve prečice sa tastature i naredbe iz komandne linije potpuno su iste; ako ste proveli godine radeći u AutoCAD-u, sigurno vam ne bi bilo svejedno da morate da menjate navike. I ostali koncepti poput relativnog pomaka, zadavanja udaljenosti prema pomaku miša i slično takođe su podržani, tako da crtanje neće morati da trpi zbog promene. Jedina stvar koja ozbiljno nedostaje jeste „Osnap tracking”, ali će se valjda i to pojaviti u nekom od sledećih izdanja. Takođe bi bilo lepo i da se način prikaza koordinata može promeniti dvoklikom na njih, a ne samo kucanjem „coords”. Neke od osnovnih komandi AutoCAD-a čak su unapređene, postoje tri režima rada koji su namenjeni korisnicima različitog iskustva, a tokom ove godine program bi trebalo da bude preveden i na srpski jezik.

Sem kompatibilnog korisničkog interfejsa, BricsCad koristi i potpuno isti način zapisa fajlova kao AutoCAD – DWG, i to ne preko nekakvih konvertora i sličnih rešenja, već kao osnovni format. Time se postiže usaglašenost sa standardom u inženjerskom svetu (što DWG de facto jeste) i olakšava prelazak sa skupog AutoCAD-a na jeftini IntelliCAD. Svi fajlovi koje ste napravili u AutoCAD-u, od verzije 2.5 do 2000, moći će bez ikakvih problema da se otvore, izmene i sačuvaju pomoću BricsCAD-a. Ukoliko se ipak dogodi da crtež sadrži nešto sa čime IntelliCAD ne ume da se snađe, podatak neće biti izgubljen, već će ostati sačuvan unutar fajla.

Kompatibilnost sa AutoCAD-om ostvarena je na još jednom nivou: brojni dodatni programi pisani za njega mogu da se koriste i u BricsCAD-u (oni pisani u AutoLISP-u bez ikakvih promena dok, ADS programi moraju ponovo da se prevedu). Isto važi i za AutoCAD-ove SCR scripte, pa čak i za korisničko okruženje – ako ste napravili sopstvene menije, možete ih koristiti i ovde. BricsCAD je moguće programirati i kroz VBA, a podržava i COM vezu za razmenu podataka među aplikacijama.

Štampanje je takođe veoma slično kao kod AutoCAD-a. Najbitnija razlika je u tretmanu debljine „pera”, koja se određuje preko boje objekata (kao u AutoCAD-u 13), a ne za svaki objekat ili sloj, kao u najnovijem AutoCAD-u. Nadamo se da će i to uskoro biti unapređeno, ali i bez toga, možete se navići na nešto što nam je nekad bilo uobičajeno.

Uz IntelliCAD, „BricsCad” razvija i drugi CAD softver. Na primer, BricsCad Architecturals je program koji u sebi objedinjuje načine za upravljanje modelom zgrade i za upotrebu podataka iz njega za dobijanje projekta, predmera ili predračuna. Naravno, to nije ništa novo, ali je ovo jedini softver na tržištu koji radi i na AutoCAD i na IntelliCAD osnovi, a koristi DWG zapis za svoje potrebe. Pritom se DWG koristi za zapis geometrije, a XML u okviru njega za podatke, tako da se svi modeli napravljeni u njemu mogu koristiti u svakom CAD programu koji zna da čita DWG.

Architecturals podržava razne parametarske koncepte, a možete praviti i nove vrste materijala za sve delove zgrade, recimo nove tipove stolarije ili stepeništa. Svi objekti su „pametni” i prate promene delova sa kojima su povezani, a većina promenljivih koje određuju položaj ili veličinu može se zadati pomoću jednačina u koje će biti uključene vrednosti drugih objekata, čime se mogu dobiti, na primer, fasade koje će zadržati proporcije prilikom promene, ili prozori koji uvek imaju isti parapet.

Sa ovakvim načinom rada arhitekta će, umesto crtanjem, konačno moći da se bavi arhitekturom. Najzad možete da se bavite zgradom, da je sagledavate i razrađujete, a tek onda kada budete zadovoljni, da pređete na izradu projekta. A izrada projekta se svodi na to da odredite u kojoj je razmeri (što određuje detaljnost crteža, kota i opisa) i da izaberete stil u kom će biti urađen. Ako kasnije naručilac poželi veće kupatilo, ne menjate sve ručno – jednostavno promenite model, a onda ponovo pokrenete proces stvaranja projekata. To ipak ne znači da ćete biti sputani šablonskim rešenjima: projekat je DWG fajl kao i svaki drugi i može se neograničeno ručno dorađivati.

Najzad, kad ste sve lepo oblikovali i/ili nacrtali, vreme je da to nekome i pokažete. BricsCad je i na tom polju solidan: ima pristojan sistem za senčenje otkupljen od firme „LightWork Design 3D”, koji objedinjuje većinu tehnika renderinga: mapiranje, teksture za boju i hrapavost, refleksiju itd. (Ove osobine materijala se, zajedno sa ostalima, podešavaju u BricsCad Architecturalsu.) Moguć je rad sa više svetlosnih izvora, mada ne postoji radiosity (senčenje na osnovu odbijenog i rasutog svetla). Možete postaviti proizvoljnu sliku ili boju kao pozadinu, a kako sve to izgleda, pogledajte na slici.

Mirko DESPINIĆ, Nikola SMOLENSKI