Microstar 875 Neo-FIS2R, Microstar 865P Neo, Albatron PX865PE Pro, QDI P4I865PEA-6A

Veliko je zadovoljstvo kada se na testu nađu matične ploče sa najnovijim „Intelovim” čip-setovima koji su se tek pojavili na svetskoj sceni. U pitanju su i875P i i865P/PE čip-setovi koji su poslednjih godinu dana pominjani pod imenima Canterwood i Springdale. Prvi, jači model predstavljen je pre manje od mesec dana, dok je i865 prava ekskluziva. Naime, „Intel” je svetsku promociju ovog čip-seta planirao za 22. maj, a mi smo ploče sa njim imali skoro mesec dana ranije. Naravno, nisu samo u SiCG ove matične ploče stigle ranije, takav je slučaj širom sveta, ali zanimljivo je da nijedan medij nije smeo da pre pomenutog datuma objavi prikaz, tj. rezultate testova ovog čip-seta ili matične ploče sa njim. Tu se javlja i paradoks, jer nijedna ploča s našeg testa nije uzorak, već su sve namenjene prodaji. Poenta je u tome da neki korisnici već uživaju u blagodetima ovih matičnih ploča koje su regularno kupljene kod domaćih distributera.

Kao i svi „Intelovi” čip-setovi u poslednjih nekoliko godina, i ovi se sastoje od MCH (Memory Controller Hub) i ICH (I/O Controller hub) čipova, tj. severnog i južnog „mosta”. MCH je gotovo identičan za oba nova čip-seta, pa ćemo ih opisivati kao jedinstven proizvod. Kao polazna tačka iskorišćen je model E7205, poznatiji pod imenom Granite Bay. On se pojavio pre oko pola godine, ali je doživeo slab tržišni uspeh, pre svega zbog visoke cene, što je logično s obzirom na to da ga je „Intel” namenio najjačim radnim stanicama i slabijim serverima. Uprkos neuspehu, prilikom kreiranja čip-setova i875P i i865P/PE najveći deo rešenja bukvalno je prekopiran sa E7205. To se pre svega odnosi na memorijski kontroler koji je sposoban da radi u „dual” režimu i AGP 8X podršci za grafičke kartice. Jedna napomena: da bi se iskoristio „dual” memorijski kontroler, moraju se koristiti dva ili četiri identična memorijska modula i to tako da se ubace u slotove 1 i 3, 2 i 4 ili u sva četiri. Dakle, ako je jedan modul dvostran a drugi jednostran, ako imaju drugačije čipove ili su različitog kapaciteta – ništa od „dual” režima. Pravila su prilično stroga, ali vredi ih se pridržavati, jer je dobitak koji se dobija aktiviranjem oba kanala znatan.

I podrška za HyperThreading takođe je samo prenesena sa Granite Baya, a jedina novost je mogućnost novog proizvoda da radi sa magistralom od 200 MHz, tj. 800 MHz Quad-Pumped. U paketu sa ovim dolazi i podrška za DDR400 memoriju. Naravno, koja bi bila svrha podrške za magistralu od 800 MHz, da se istovremeno nisu pojavili i Pentium 4 procesori koji rade na ovim brzinama. U pitanju su modeli koji rade na 2,4 do 3,2 GHz, a prepoznaju se po dodatnom slovu „C” u imenu. Razlog što je „Intel” odlučio da preskoči magistralu od 166 MHz (667 MHz Quad-pumped), koja je bila najavljena, jeste činjenica da „Northwood” jezgro više ne može da se ubrzava, tj. prelaskom cifre od 3 GHz dosegnuta je granica do koje ovo jezgro može da radi. Stoga se „Intel” poveo logikom da, ako već ne može da ubrza sam procesor, može njegovu komunikaciju sa memorijskim i AGP kontrolerom. Upravo to je postignuto „dual” memorijskim kontrolerom koji sa DDR400 memorijom radi u sinhronom modu, i AGP 3.0 kontrolerom.

Druga novina je CSA (Communication Streaming Architecture) magistrala koja služi za povezivanje mrežnog kontrolera direktno sa MCH čipom. Iako pod drugim imenom, ovo je veza identična onoj koja povezuje severni i južni „most”, pa podržava maksimalnih 266 MB/s. Do sada su se mrežni Ethernet kontroleri povezivali na PCI magistralu, međutim sa pojavom gigabitnih mreža moralo se naći novo rešenje. Naime, sa protokom od 1 Gbit/s, mrežni čip može sam da zaguši celu vezu severnog i južnog mosta, da ne govorimo o potrebama hard diskova, USB i FireWire uređaja itd. Stoga je u „Intelu” odlučeno da se napravi još jedna magistrala od 266 MB/s na koju je moguće povezati posebno razvijen mrežni čip i82547EI. Ovim je znatno rasterećena osnovna veza MCH i ICH čipova i omogućeno iskorišćenje punog potencijala gigabitne veze u lokalnoj mreži.

Najvažnija je da čip-set i875P, za razliku od i865P/PE, podržava tehnologiju koju „Intel” naziva PAT (Performance Acceleration Technology) od koje se mnogo očekuje i na koju su „Intelovi” inženjeri veoma ponosni. PAT bi trebalo da omogući i875 memorijskim kontrolerima nešto manja stanja čekanja, tj. bolje performanse u odnosu na i865P/PE modele koji ga nemaju. Druga razlika je ta što i875P podržava ECC (Error Correction Code) memoriju, čime se onemogućava korišćenje i865 čip-setova u high-end desktop računarima gde se bolja memorija jednostavno podrazumeva.

Ipak, čini se da obe ove razlike nisu nastale u procesu proizvodnje već da su napravljene naknadno, verovatno u procesu testiranja. Poznato je da se svaki proizvod testira da li ispravno radi, a kako se čini, u ovoj fazi razdvajaju se modeli i875P, i865PE i i865P. Najbolji, čiji memorijski kontroleri podržavaju brži režim rada postaju i875P i dobijaju etiketu „PAT”, slabiji postaju i865P i isključuje im se mogućnost rada sa ECC memorijom. Konačno, razlika između i865PE i i865P jeste ta što model bez „E”, prema „Intelu”, ne može ispravno da radi sa 800-megahercnim P4 procesorima, tj. na magistrali od 200 MHz. Očigledno „Intel” ne želi da baca lošije primerke, već ih jednostavno obeležava sa i865P, bez podrške za ECC i 800 MHz, i prodaje po znatno nižoj ceni od kvalitetnije „braće”.

Drugi deo svakog čip-seta je njegov južni most, a „Intel” se potrudio da uz nove MCH čipove predstavi i novi ICH. Ovo je peti po redu „južnjak” koji je urađen u „Hub” arhitekturi i stoga je jasno zašto nosi oznaku ICH5. Najvažnija novina koju donosi jeste integrisana podrška za dva SerialATA 150 kanala koji su vezani posebnom vezom, umesto standardnom PCI. Razlog je što SATA standard treba da podrži maksimalnih 150 MB/s, za šta običan PCI sa svojih 133 MB/s nije dovoljan. Sve ovo je jasan pokazatelj da je klasičan PCI na izdisaju, više nije dovoljan ni za mrežne, ni za SATA kontrolere, a teško je zamisliti i kako se snalazi sa više FiweWire ili USB 2.0 uređaja od kojih svaki port može da „povuče” više od 50 MB/s. Stoga je jasno zašto se uveliko sprema zamena za PCI i, po svemu sudeći, „Intel” i ostali proizvođači čip-setova izbaciće je u najskorije vreme. Naravno, i dalje su prisutne dve klasične ATA100 grane za ukupno četiri IDE uređaja, a u odnosu na ICH4 dodata su još dva USB 2.0 porta, što ukupan broj podiže na osam. Svoje mesto našla je i nešto bolja AC’97 podrška, pa uskoro treba očekivati i Dolby Digital kompatibilne AC’97 čipove.

Postoji i jača verzija čipa, ICH5R, koja poseduje i mogućnost da pomenuta dva SATA kanala, tj. hard diskove koji su povezani za njih ujedini u „RAID0” režim. Za sada nije moguć „RAID1”, ali „Intel” najavljuje da će podrška za ovaj način rada izaći u vidu novije verzije BIOS-a. Podatak za svaku pohvalu jeste mogućnost da se RAID0 režim formira prostim dodavanjem praznog SATA diska pored prvog koji se već koristi. Posebna aplikacija će jednostavno i brzo prebaciti polovinu podataka na drugi disk bez ikakve potrebe za bekapom. Ovo je prvi put da je ovako nešto moguće, do sada je uvek bilo neophodno totalno obrisati oba hard diska, što je mnoge odbijalo od korišćenja RAID-a. Kompanije „Promise” i „HighPoint” koje su do sada držale primat na ovom polju, moraće dobro da se zamisle ukoliko žele da zadrže dobru poziciju na tržištu. Tim pre što je i VIA najavila da će nove verzije njihovih southbridge čipova doneti RAID mogućnosti.

Na testu se našla jedna matična ploča sa i875P, dve sa i865PE i jedna sa i865P. Ploče sa najboljim i najlošijim čip-setom su iz „Microstara”, dok i865PE modeli stižu iz QDI-a i do sada malo poznatog „Albatrona”.

Microstar 875 Neo-FIS2R

Počećemo od najzanimljivijeg modela, Microstar 875 Neo-FIS2R. Kao i u slučaju nForce2-IGP ploče ovog proizvođača iz prošlog broja, dugačka oznaka ukazuje na isto toliki spisak dodatne opreme. O kvalitetu izrade ne treba trošiti previše reči, dobro je poznato da „Microstar” na tome ne štedi.

Na štampanoj ploči full ATX formata nalaze se i875 MCH i ICH5R, a posebno su dodati Promise 20378 kontroler (dva SATA kanala i jedna IDE grana), VIA VT6306 (tri FireWire porta), SoundMax AD1985 AC’97 5.1 kompatibilan zvučni čip. Kao šlag na tortu dolazi „Intelov” gigabitni mrežni čip 82547EI vezan na CSA. Zanimljivo je da uz ICH5R, i „Promiseov” poseban kontroler podržava RAID modove.

Specijalitet za kraj: „Microstar” je 875-Neo iskoristio za premijeru svoje najnovije inovacije nazvane CoreCell. U pitanju je čip koji kontroliše sve napone i ventilatore u računaru i to iz aplikacije u Windowsu! Moguće je menjati sve napone, takt magistrale, ali i brzinu obrtanja ventilatora na procesoru i northbridgeu. Ako prepustite kontrolu automatici, aplikacija će sama ubrzavati i usporavati ove ventilatore shodno tome kako se temperature u računaru menjaju. Odlična zamisao, mada su se u radu pojavile i neke „bubice”. Nisu u pitanju velike greške, ali ponekad baš mogu da iznerviraju. Sve u svemu, „Microstar” je ovim potezom pojam „overklokovanje” znatno približio običnim korisnicima, međutim, dok to ne proradi kako treba, iskusniji će ostati verni BIOS-u i njegovim podešavanjima.

Na radost korisnika, „Microstar” nije štedeo ni na opremi u kutiji pa je dodao četiri SATA kabla, dovoljan broj adaptera za napajanje SATA diskova, limčiće sa konektorima za preostale USB i FireWire portove i SP/DIF konektorom, kao i jedan „rounded” (ne trakasti, već zaobljeni) IDE kabl. Ne bismo da zvučimo kao da nešto zakeramo, ali pored svega ovoga MSI je u kutiju stavio najobičniji flopi kabl – prosto je glupo da i on nije u „rounded” verziji.

Raspored na matičnoj ploči je izuzetan kada se ima na umu šta se sve na njoj našlo. Pri tom, upotrebljeni su konektori raznih boja ali, što je najvažnije, sve je urađeno vrlo logično pa je povezivanje vrlo jednostavno. Dokle se u tome otišlo najbolje pokazuje podatak da su „obojene” i iglice na koje se povezuju „reset”, „power” i „sleep” prekidači i slično. Više nije potrebno konsultovati uputstvo ni da bi se oni povezali, što je do sada bilo obavezno, a i tada nije bilo sigurno da li će sve, pre svega HD i Power diode da rade. Konačno, uobičajeno za „Microstar”, ni ova ploča nije prošla bez D-LED sistema.

AMI se pobrinuo za BIOS i uradio posao odlično, pa je moguće podesiti gotovo sve što poželite. Overklok sekcija je najbolja u konkurenciji svih sličnih matičnih ploča. Maksimalnih 3,3 V za memoriju, 2,1 za AGP i 1,95 V za procesor vrednosti su koje bi svaki overkloker poželeo. Pored ovoga, omogućeno je podešavanje FSB-a na bilo koju vrednost od 100 do 500 MHz, dok je AGP i PCI moguće fiksirati na bilo koju vrednost od 66/33 do 150/75 MHz. Krajnje vrednosti su vrlo impresivne, međutim ne treba se oduševljavati obzirom da je verovatnoća da ćete svoj procesor poterati na ovolikim taktovima jednaka nuli.

Microstar 865P Neo

Druga matična ploča koja dolazi iz „Microstara” je 865P Neo. Kao što smo pomenuli, koristi se i865P koji je na dnu lestvice danas opisanih čip-setova. Ipak, iako ovaj čip-set zvanično ne podržava 800-megahercne procesore i magistralu, „Microstar” je ovu ploču uključio u svoju „800 Series”. Ovo se može smatrati i za neki vid prevare, s obzirom da i865P košta manje od i865PE modela u nabavci, a jedina je razlika što, prema Intelu, „PE” verzija radi, a „P” ne radi na 800 MHz magistrali.

Druga velika ušteda na matičnoj ploči se ogleda u južnom mostu. Naime, Microstar 865P Neo poseduje stariji ICH4, dakle nema dva SATA konektora, ni dodatna dva USB porta. S obzirom na lošu ponudu SATA diskova u svetu, a pogotovo kod nas, te činjenicu da njihove performanse ne opravdavaju cenu ovo realno nije neki nedostatak. Ipak, nekako je glupavo da ako je „Intel” napravio ICH5 koji prati i865 i i875 čipove, „Microstar” ugrađuje stariju generaciju „južnog mosta”.

Štampana ploča je nešto manjih dimenzija, ali sve je stalo i više nego komforno. Na 865P Neo nalaze se svega dva dodatna kontrolera: CMI 9739A za AC’97 zvuk i Realtekov RTL8101L za 10/100 Mbit/s mrežu. Za razliku od ostalih ploča na ovom testu, ova poseduje svega dva DIMM podnožja za memoriju, međutim smatramo da je i to sasvim dovoljno, a pri tom nema zabune oko korišćenja oba kanala memorijskog kontrolera. Raspored konektora je nešto lošiji kao posledica manjih dimenzija štampane ploče, što se pre svega odnosi na ATX konektor koji je preblizu USB i PS/2 konektora na zadnjoj strani ploče. Da bi privukao kupce, „Microstar” u kutiji daje i po jedan tanak IDE i FDD kabl, koji nisu preterano atraktivno obojeni, ali svoju funkciju obavljaju besprekorno. D-LED se naravno i ovoga puta našao na ploči.

BIOS je AMI-jev i samo na prvi pogled deluje kao onaj na 875P modelu: sve opcije su tu, ali su njihove mogućnosti slabije. Sasvim logično, jer 875P je najbolji, a 865P najslabiji model. Tako je napon procesora moguće podići samo do 1,6 V, memoriju do 2,8, a AGP do 1,8 V. S tim u vezi, ova ploča ne može da ima veće uspehe, međutim, to joj nije ni namena.

Prvi od i865PE modela stiže iz „Albatrona”, na našem tržištu novog i manje poznatog proizvođača. Ukoliko je neko i čuo za ovu tajvansku kompaniju, vrlo je verovatno da je u pitanju bila neka grafička kartica, za matične ploče iz „Albatrona” stvarno je malo ko znao.

Albatron PX865PE Pro

Albatron PX865PE Pro je ploča full ATX formata i odaje utisak da se inženjeri baš i nisu potrudili prilikom određivanja rasporeda. IDE i ATX konektori dobro su pozicionirani, međutim uz levu ivicu ploča je krcata raznim pinovima i priključcima, među kojima je i onaj za FDD. S druge strane, bliži levi ugao je prazan i, sem velikog natpisa firme, nema ničega. Nekako nam deluje da je sve ono s leve ivice moglo biti postavljeno u ovaj ćošak, čime bi se pojednostavilo povezivanje i oslobodio prostor za šesti PCI konektor. PX865PE Pro koristi ICH5, bez RAID-a, a od dodatnih poseduje „3Comov” čip 910-A01 za 10/100 Mbit/s mrežu i „Realtekov” AC’97 zvučni kontroler ALC650. Odluku da se koristi „3Com” umesto standardnog „Realteka” mi naravno možemo samo da pozdravimo, jer verujemo da i vrapci znaju koliko dobre proizvode pravi ova kompanija. U kutiji se dobija po jedan SATA kabl i adapter za napajanje SATA diska, znači, ukoliko poželite da nakačite i drugi, moraćete da se snađete.

Na kutiji ove ploče piše „Socket 478 with FSB 1000+MHz”, tj. „Albatron” je jasno reklamira kao namenjenu overklokovanju, pa nas je više nego obično interesovalo šta se to nudi u BIOS-u. Pritisak na taster ’Del’ poziva Medallion verziju „Awardovog” BIOS-a. To nas je pomalo zateklo jer smo mislili da je to ekskluzivitet „Asusovih” matičnih ploča, pored nekih „brand” računara (IBM, „Dell” itd.). Sam BIOS je lepo urađen, međutim overklok opcije nisu ništa posebno. Napon procesora i memorije moguće je podići za do 0,3 V i AGP za svega 0,1 V, što je manje nego što smo očekivali videvši pomenuti natpis na kutiji. Pri tome maksimalni FSB je 255 MHz što, kada se „kvadpampuje” iznosi 1020 MHz, tek nešto više od reklamiranih 1000. Sve u svemu, vrlo solidno, mada ništa specijalno pošto se na Internetu mogu naći i informacije da je FSB na nekim matičnim pločama podignut i na blizu 300 MHz. Čak i kad bi ova ploča mogla do svog maksimuma, tj. 255 MHz, to opet ne bi bio overklok rezultat vredan pažnje.

QDI P4I865PEA-6A

Poslednja u nizu ploča dolazi iz QDI-a i nosi oznaku P4I865PEA-6A. Dakle, još jedna ploča sa i865PE čip-setom kome društvo pravi ICH5. Zanimljivo je da je QDI za ovaj model iskoristio štampanu ploču koja se može upotrebiti za još mnogo drugačijih modela. Recimo, pozadi je samo jedan COM port i umesto njega je moguće staviti VGA konektor. On se postavlja kada se umesto i865PE iskoristi i865G čip-set (i865PE sa integrisanom grafikom). Takođe, na štampanoj ploči nalazi se i mesto za „Intelov” gigabitni mrežni čip i „Realtekov” 100 Mbit/s mrežni čip, kao i za FireWire kontroler. Svi oni su na testiranom modelu bili prazni, ali očigledno da QDI istu štampanu ploču koristi za sve svoje verzije i865 matičnih ploča. Jedino je bilo popunjeno mesto za „Realtekov” ALC650 zadužen za AC’97 kompatibilni „5.1” zvuk. Poput nekih prethodnih modela, i P4I865PEA poseduje pet „Diagnosis LED” koje služe za jednostavno uočavanje nekoliko najčešćih problema prilikom paljenja računara (faličan procesor, ploča, grafička itd.) Nije baš kao „Microstarov” D-LED, ali može da posluži. Kvalitet izrade je odličan, čak se može reći da ovako nešto nismo očekivali od QDI-a! Koliko su se inženjeri ove kompanije potrudili možda najbolje govori činjenica da je napajanje procesora izvedeno u četiri faze, što je rešenje koje se sreće još samo na „Abitovim” modelima, svi ostali proizvođači koriste trofazna a neki čak i dvofazna napajanja. Bravo za QDI i njihove inženjere.

BIOS ove ploče je običan Award, dakle klasičan plavi. Nažalost, u odnosu na sve prethodne ploče QDI se najmanje trudio ili je možda odluka da se uključe samo osnovne opcije bila svesna. Sve u svemu, memoriju je moguće lepo podesiti, ali overklok opcija „ni od korova” – samo je FSB moguće ubrzati za 1 do 33 MHz, i toliko o tome. Pri tom ne samo da je štampana ploča univerzalna za sve i865 modele ovog proizvođača, već je isti slučaj i sa BIOS-om. Tako je na testiranoj ploči bilo moguće podešavati Serial ATA RAID, Ethernet i FireWire kontrolere, iako njih nema fizički na štampanoj ploči. Pomalo neozbiljno, međutim sva ova univerzalnost imala je pozitivan uticaj na cenu konačnog proizvoda: zbog svega ovoga cena QDI modela najniža je na testu. Pri tome, u realnosti ništa od ovoga nimalo ne smeta niti remeti stabilan rad, pa nikako ne može da se uzme za zlo.

A sada ono što nas najviše zanima – kako sve ovo radi. Napredak „merimo” u odnosu na i845PE matične ploče. „Sirovi” memorijski testovi prikazuju osetnu razliku, međutim, 3DMark pokazuje ubrzanje od svega nekoliko procenata. Pri tom su rezultati IDE sekcije za nijansu lošiji na novom čip-setu, ali to je problem drajvera. Naime, još uvek nije izašla verzija Internet Application Acceleratora za novi ICH5 čip. S obzirom da se iza ovog imena u stvari krije bolji Ultra ATA Bus Master drajver, jasno je zašto novajlija sporije radi sa diskovima. Još neki programi pokazali su napredak, i to većinom oni kod kojih je presudna brzina memorijskog transfera. U igrama je razlika mala i jedva da se oseća. Pomenimo i da je testiranje pokazalo da memorijski kontroler najbolje radi u sinhronom modu, dakle dobijeni rezultati se mogu dobiti već sa DDR memorijom koja radi na svega 266 MHz. Memorija na i845PE ploči je, s druge strane radila na 355 MHz. Ipak, jednom kada se pojave P4 C procesori, za sinhron rad pri 200 MHz biće potrebna dobra DDR400 memorija, a verujemo da će tada performanse biti dosta bolje. Očigledno su i875 i i865 pravljeni za ove procesore.

Osvrnuli bismo se i na bukvalno jednake performanse svih čip-setova, tj. na činjenicu da nigde nismo osetili blagodeti PAT tehnologije koja bi trebalo da daje značajnu prednost i875P matičnim pločama. Možda PAT nije aktiviran u prvim verzijama BIOS-a ili je u pitanju samo još jedan od „bombastičnih” imena koji se koriste u propagandne svrhe, a bez ikakve stvarne upotrebne vrednosti? Zaključak ćemo ostaviti za kasnije, kada se pojavi više i875P modela.

Gledajući samo rezultate, neko će se možda i razočarati malim dobicima. Međutim, novim čip-setovima veoma smo zadovoljni i predviđamo im lepu budućnost. Otkud to? Odgovor se krije u ceni novih ploča – i865P/PE matične ploče već sada koštaju tek nešto više od i845PE! Dakle, dobijate SATA kontroler i mogućnost upotrebe 800-megahercnog Pentiuma 4 za gotovo istu cenu, a pride idu i nešto bolje performanse. Ko se sada ne slaže da su i865P/PE ploče budući hit?

Što se tiče konkretnih modela sa testa, nijedan ne možemo posebno da izdvojimo, jer je svaki dobar izbor za svoju (pod)klasu. Albatron je najskuplji, ali i najbolje opremljen, QDI je tu negde, možda i za nijansu boljeg kvaliteta, ali i malo sporiji, a nema ni mogućnosti za overklok, tako da je savršen izbor za korisnike koji traže kvalitetan i stabilan proizvod. Na kraju, „Microstarov” model je osetno jeftiniji od prethodna dva, ali ima slabiju verziju čip-seta. Ipak, za diskusiju je koliko je koristan SATA kontroler koji je jedini osetni nedostatak, jer odgovarajući hard diskovi, i kada ih ima na tržištu, koštaju previše. Ostale mogućnosti ne zaostaju za Albatronovim tako da ako vam ne treba SATA, a ne treba vam, „Microstarova” ploča treba da vam se nađe u najužem izboru.

Čip-set i875P, čini nam se, neće imati toliki uspeh kao Springdale jer, kako stvari stoje, sem više cene ne nudi ništa bolje mogućnosti. i865P/PE matične ploče mogu da se nađu i sa ICH5R južnim mostom i/ili gigabitnom „mrežom”, tako da je bukvalno jedina razlika PAT od koga se čini da „nema leba” i podrška za ECC memoriju. Čini se da je jedini način da se model sa i875P prodaju uobičajenim korisnicima upravo ovaj koji je primenio i „Microstar”, a to je opremiti i875P model sa svim mogućim dodacima koji se ne mogu naći na prosečnom i865P/PE modelu i tako diferencirati ove matične ploče od slabijih. Verujemo da će se i865P/PE sa ICH5R ili dodatnim RAID-SATA kontrolerima ipak teže nalaziti, dok će to verovatno biti standardna oprema svih i875P modela. No, kako su RAID mogućnosti većini korisnika nepotrebne, sa zadovoljstvom konstatujemo da jedva čekamo „poplavu” tržišta raznim matičnim pločama sa čip-setom i865P/PE.

Saša UZELAC