Zakon o telekomunikacijama

Novi Zakon o telekomunikacijama i duhovi starih vremena

Dugo očekivani kontroverzni Zakon o telekomunikacijama konačno je usvojen 24. aprila, čime se zakonska regulativa približila stvarnom stanju u telekomunikacijama i Internetu. Međutim, tokom dve godine, koliko se čekalo na usvajanje, nagomilale su se razne negativne ocene o njegovom sadržaju po mnogim pitanjima, kao i sugestije u promenama. Nakon usvajanja u skupštini, zavladala je tišina. Možda je tome „kumovala” nesporna važnost ovog zakona, što za domaće parče Interneta, što za mobilnu i fiksnu telefoniju i uopšte za telekomunikacije u Srbiji. Ipak, iako je zakon usvojen bez skoro ikakvih izmena, osnovne zamerke i sumnje su ostale...

Ma koliko se trudili da ovaj zakon „progutamo”, gorak ukus, ukus prošlih vremena i dalje ostaje. Potvrđivanje monopola „Telekoma Srbija”, a time i dalji „egzodus” provajdera, ali i prevelike i nejasne nadležnosti Republičke agencije za telekomunikacije, pomračile su činjenicu da je u nekoliko poslednjih meseci najzad došlo do usvajanja ključnih zakona po pitanju računara i Interneta uopšte. Istini za volju, novi zakon je veliki korak, ali njegova opšta priroda krije mnoge, ponekad vrlo sumnjive nedorečenosti.

Igramo monopol bar do 2005. godine

Kada neka firma drži monopol na tržištu, ono se smatra mrtvim, naročito po pitanju kvaliteta usluga. Ne može se tačno reći kada je počeo monopol „Telekoma Srbija”, ali je sigurno počeo daleko pre 1997. godine kada su u „igru” ušli Italijani i Grci.

Očekivalo se da će Zakon o telekomunikacijama otvoriti ovo tržište. Iako je ostavljena mogućnost da drugi operater u fiksnoj telefoniji dobije dozvolu i krene u izgradnju svoje mreže, on je ne može eksploatisati do isteka famoznog ugovora. Dakle, ukidanje monopola nije se dogodilo, stvari su ostale iste, čak je pomenuti monopol sada i zakonski „ustoličen”. Bez obzira na to što se u obraćanjima zvaničnika pominje da ovaj zakon „onemogućava monopol i monopolsko ponašanje”, članom 109. potvrđeno je važenje monopola „Telekoma Srbija” po pomenutom ugovoru do 9. juna 2005. godine. U saopštenju Vlade Srbije, istina, stoji da ovaj monopol „...može biti ukinut pre 2005. godine...”, što podrazumeva prekid ugovora sa grčkom stranom, ali je malo verovatno da će se to desiti.

Daleko je sunce (još uvek)

Naravno, prvima na „udaru”, provajderima, ostaje i pravo tužbe sudu povodom potezâ „Telekoma” (što je regulisano i ovim zakonom), što se do sada baš i nije pokazalo produktivnim. Učestale pritužbe Internet provajdera doživele su kulminaciju kada je „Telekom” krajem marta prošle godine pojedinim provajderima ograničio kapacitet veze zbog sumnje da se bave VoIP telefonijom, što se po tumačenju ljudi iz „Telekoma” kosi sa (legendarnim) ugovorom sa grčkim i italijanskim partnerima. Problem oko VoIP-a iz marta prošle godine ostao je nerešen do današnjih dana, bez obzira na sudske presude, a desetina provajdera je i dalje off-line. U razvijenim zemljama sudska presuda predstavlja kraj, a kod nas, izgleda, još uvek ne.

Gospodin Vojislav Rodić, predsednik Udruženja provajdera Srbije, izrazio je i rezervu po pitanju „Telekoma”. Gospodin Rodić postavlja pitanje da li je neko proračunao šta je isplativije: zadržati „Telekom” kao monopolistu (koji je zvanično gubitaš od 1997. godine, osim prošle godine, i oko čijeg se poslovanja vodi ozbiljan sudski proces u Italiji) ili raskinuti ugovor i otići na međunarodni arbitražni sud (a bilo koji ugovor koji omogućuje monopol po međunarodnom pravu je protivzakonit)?

U međuvremenu, pojavili su se i novi problemi (ugradnja filtera na poprečne veze pojedinih provajdera), a Udruženje provajdera Srbije navodi i jedan od poslednjih: namerno povećanje dužine novih poprečnih veza, čime se slabi kvalitet same Internet veze. Iako zakon izričito naglašava da monopol „Telekoma” ne uključuje Internet usluge, nije do kraja definisano KOJE su tačno te vrste Internet usluga (član 4, stav 30). To se očigledno prepušta slobodnoj proceni (agencije), ostavljajući mnoge probleme nerešene.

I dodate jednu kašiku Interneta...

Interesantno je da postoji mnogo više članova vezanih za definisanje monopola „Telekoma”, jednog pojma koji ima svoj kraj, od (na svega nekoliko mesta, mnogo manje) pojma Internet. Trajnost ovog zakona trebalo bi da bude mnogo duža od 2005. godine, pa stoga čudi tolika pažnja posvećena monopolu. Ovo ne mora da predstavlja lošu stvar, jer se grubo i nedorečeno definisanje Interneta može poboljšati podzakonskim aktima, ili drugim zakonima. Možda je to i namera autora zakona, jer je lakše pratiti novine na Internetu podzakonskim aktima, nego stalnim menjanjem zakona.

Tu dolazimo do agencije, koja je nadležna za dalju, podzakonsku regulaciju telekomunikacija, pa i Interneta. Lako se može ispostaviti da ovaj zakon predstavlja eufemizam iliti ulepšavanje pojma monopol. Jednostavno, zamerke Evropske unije zbog prevelikih nadležnosti Republičke agencije za telekomunikacije nisu uopšte uvažene. Ceo zakon upravo se i zasniva na uvođenju pomenute agencije (član 1) koja bi trebalo „da bude potpuno samostalna u svom delovanju, odnosno da bude izvan domašaja svakog uticaja – političkog, finansijskog i svakog drugog pritiska”.

Antimonopolistički odnos

Nesumnjivo je da neka agencija treba da nadgleda, a u nekim slučajevima i upravlja razvojem telekomunikacija u našoj zemlji, ali prevelika centralizacija može doneti i drugačiji efekat. Da bi agencija funkcionisala na pravi način potrebno je da u njoj mesta zauzmu oni ljudi koji su stručni, ali i iskreno nezavisni od političkih i ekonomskih interesa. Zamislite situaciju da, na primer, član ove agencije bude istovremeno i član upravnog odbora „Telekoma Srbije”. Ovakve i druge bojazni, vezane za lobiranje, pa zašto ne reći – i za mogući monopol same agencije, jednostavno – ostaju.

Sve ovo potkrepljuje i nejasna definicija same agencije. Na primer, po kom pravilniku će raditi sama agencija i ko ga donosi? Da se vratimo i na provajdere, kojima će se „život” umnogome promeniti, jer će se za većinu stvari pitati agencija: bilo da je u pitanju dozvola za rad, atest opreme, kontrola... Gledano „kroz pare” – koliko košta licenca ili dozvola za rad jednog ISP-a? Ukoliko agencija odluči da cene budu visoke (napomenimo da zakon navodi da će se ona sama izdržavati, većinom od licenci i dozvola), broj ISP-a u našoj zemlji naglo će se svesti na samo njih nekoliko. Konkurencija bi time praktično nestala i opet bi se pojavio monopol.

Beyond 2005.

Nabrojane mane i rezerve ne mogu biti kompletna ocena zakona. Pohvalno je njegovo donošenje, zatim regulacija koja je mnogo bliža stvarnoj situaciji, ali je njegova valjanost tek na ispitu. Tek kada se formira Agencija i donese svoje prve akte, videće se da li je Zakon o telekomunikacijama dobar, a za to će trebati po svemu sudeći više meseci. Naravno, potpunu ocenu treba očekivati kada 2005. godine prestane da važi ugovor „Telekoma Srbije” sa inostranim partnerom. Ali, tada će biti kasno, bilo da je zakon dobar ili ne.

Dušan STOJIČEVIĆ