„Terminator 3”

Holivud je očigledno izabrao 2003. kao godinu upozorenja da će nam kompjuteri doći glave. Prvo putem „Matriksa”, a sad i „Terminatora”. Ironijom sudbine, u oba slučaja koriste upravo najsavršeniju računarsku tehnologiju da nam dočaraju iluziju...

Švarcenegerova rečenica iz prvog „Terminatora”, „I’ll be back”, nedavno je putem jedne Internet ankete izglasana za najčuveniju filmsku repliku. Stoga je razumljivo uzbuđenje koje vlada pred premijeru trećeg nastavka, „Terminator 3: Rise of the Machines” (u distributerskom prevodu „Terminator 3: Pobuna mašina”). Američka premijera najavljena je za 2. jul, a beogradska već za 23. jul.

Film je koštao 175 miliona dolara, od čega je samo Švarcenegerov honorar 30 miliona (a ima i 20 odsto prihoda od svega što bude nosilo T3 znak, uključujući i nekoliko Terminator 3 igara za različite platforme u kojima je pozajmio glas i digitalizovan je u kostimu iz filma). Radnja se dešava u trenutku kada kompjuterski sistem „Skynet” započinje opšti rat u cilju istrebljenja čovečanstva. Odrasli Džon Konor ponovo je meta smrtonosnog robota-ubice poslatog iz budućnosti, i Švarcenegerov Terminator mu još jednom pritiče u pomoć.

Umesto Džejmsa Kamerona, u režisersku stolicu seo je Džonatan Mostou koji je, kako sam kaže, celom poslu pristupio sa aspekta obožavaoca prethodnih filmova, trudeći se da scenario preradi tako da bude u duhu dosadašnjih „Terminatora”. Polazeći od pretpostavke da gledaoci ne žele kung-fu Terminatora, Mostou je rešio da ne koristi bullet-time i slične „Matriks” efekte, već da višetonski roboti ruše zgrade i okolinu na način koji im više priliči.

Brigu o raznim formama Terminatora preuzeo je ponovo Sten Vinston, stručnjak za specijalne efekte („Predator”, „Aliens”, „Park iz doba Jure”, „A.I.”) koji je bio angažovan i na prethodna dva „Terminatora”. Za uverljivi morfing robota T-1000 od tečnog metala u filmu „Judgment Day”, Vinston je dobio Oskara. Ovog puta, trebalo je da nadmaši samog sebe i vizuelizuje robota još neobičnije spoljašnjosti. Naime, novi protivnik Džona Konora i modela T-800 kojeg igra Švarceneger je Terminatrix (T-X), robot ženskog lika (u tumačenju bivše manekenke Kristane Loken, skandinavskog porekla).

Terminatrix ima u osnovi endoskelet kao i drugi Terminatori, ali presvučen tečnim metalom

Terminatrix ima u osnovi sličan sablasni endoskelet kao i drugi Terminatori, ali preko njega nije navučeno meso i koža, već nova vrsta tečnog metala. To mu omogućava da menja oblike kao T-1000, ali je s druge strane mnogo izdržljiviji, ubojitiji i jači od Švarcenegerovog modela, što se vidi u završnim scenama kada su oba robota ogoljeni do endoskeleta. T-X u desnoj ruci ima ugrađen plazma pištolj kojim može da sruši zgradu.

„Kada smo radili prvog ’Terminatora’ pre skoro dve decenije, trikove smo izvodili stop-kadar animacijom, koristeći lutke”, kaže Vinston. „Za ’Judgment Day’ smo već upotrebljavali računare za morfing i animatronike (recimo, kada Švarceneger skida tkivo sa svoje metalne ruke), ali u njemu ima svega 47 kadrova sa kompjuterskim specijalnim efektima. U ’T3’ ih ima skoro 500.” Oko 150 ljudi iz njegove kompanije „SW Digital” bilo je angažovano na filmu.

Za kompjutersku 3D animaciju korišćeno je nekoliko različitih programa

Za kompjutersku 3D animaciju korišćeno je nekoliko različitih programa. Pre svega, tu je Maya „Alias-Wavefronta” koji je ove godine dobio Oskara za naročit doprinos tehnologiji izrade filmova (to je drugi put u istoriji da se ova nagrada daje kompjuterskom programu, pre „Alias-Wavefronta” dobio ju je „Pixar” 2000. godine). Neizbežni „Industrial Light & Magic” Džordža Lukasa, koji je takođe učestvovao u radu na „Terminatoru”, preferira „Softimage” proizvode – XSI i Softimage 3D. Uz to, stvoreni su i posebni plug-inovi za određene efekte, recimo kada se telo Terminatrixa namagnetiše i „sljušti” do endoskeleta.

Pored toga, u filmu glume i pravi roboti. Naime, film prikazuje prototip Terminatora, T-1, sa kojim se sukobljavaju glavni junaci. Ovaj robot nije proizvod kompjuterske animacije, već ga je Vinston stvorio upravo za potrebe filma. Kotrlja se na gusenicama, samostalno, okreće glavu i ima ugrađene mitraljeze. Proizvedeno je pet primeraka koji su isprogramirani da „odglume” date uloge. Ironija je, naravno, što je premisa „Terminatora” upravo u tome kako su ljudi sami stvorili savršene mašine koje će ih uništiti.

Švarcenegerova cyborg kopija toliko je verna, da se ne razlikuje glumac od robota

Kako su neke scene bile previše opasne za glavne glumce, Vinston je morao da napravi i za njih robotizovane modele u prirodnoj veličini. Švarcenegerova kopija je na kraju ispala toliko verna, da se na fotografijama gde stoji kraj nje ne razlikuje glumac od robota. Nakon završetka snimanja ovaj robot je korišćen u promotivne svrhe, pa je tako bio i na nedavnom Kanskom festivalu.

Elektronski pištolj koji koristi NASA

U potrazi za dovoljno moćnim oružjem, kojim bi Švarceneger mogao da se odupre ubojitom Terminatrixu, autori filma obratili su se i proizvođačima opreme za agenciju NASA. Naime, kompanija „Kimball Physics” pravi naročite pištolje koji proizvode elektronske mlazeve. NASA ih koristi za testiranje materijala od kojih se prave svemirske letelice, i za konstrukcije orbitalnih stanica. Proizvode energiju od 100.000 volti pa naviše, a princip rada je donekle sličan katodnim cevima televizora. Elektronski pištolj je džinovskih dimenzija, skoro metar i po dugačak, i zaista zastrašujuće izgleda. Upravo takav želeli su da pozajme producenti „Terminatora”. U „Kimball Physicsu” su zaključili da su filmadžije verovatno šenuli, ne znaju šta traže. Umesto elektronskog pištolja, poslali su im fotografije i skice, što je bilo dovoljno da se napravi verna kopija kojom Švarceneger praši po neprijateljima.

Nenad VASOVIĆ