.yu

Početak rada SMIN-a • Prvi telekomunikacioni forum • Osnovano udruženje korisnika Telekomunikacija • Odlična ponuda Euneta poslovnim korisnicima

Vrelo proleće obilovano je događajima u vezi sa Internetom. Dugo najavljivana kontroverzna „Telekomova” SMIN mreža (Serbian Multiservice Internet Network) konačno je zaživela. To je moglo da se zaključi i po televizijskoj reklami koja se proteklih dana emituje na nekim televizijama.

Na sajtu www.telekom.yu mogu se naći informacije o SMIN mreži. Ona se sastoji od četiri velika čvorišta (PoP, Point of Presence) u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Ova čvorišta međusobno su povezana linkovima od 155 Mbit/s. Mreža je preko beogradskog čvorišta povezana sa dva linka kapaciteta 34 Mbit/s prema SAD (Cable/Wireless) i Italiji (SEA-BONE). Mreži se može pristupiti na različite načine: direktnim i Ethernet vodovima do 100 Mbit/s, JUPAK mrežom (Frame Relay do 2 Mbit/s, ATM do 16 Mbit/s i X.25 do 64 Kbit/s), iznajmljenim digitalnim linijama (do 2 Mbit/s u koracima od po 64 Kbit/s) i putem javne PSTN/ISDN, tj. telefonske mreže. ADSL pristupa nema čak ni u najavama.

Pored pristupa mreži, „Telekom” nudi i dodatne usluge za biznis korisnike (Dial VPN, L3 VPN, L2 VPN), ali i usluge za Internet provajdere. Virtual PoP je naziv usluge iznajmljivanja pristupnih portova/linija za pristup iz javne telefonske mreže. Na ovaj način provajderi ne moraju da razvijaju svoju pristupnu infrastrukturu. Iz javne telefonske mreže SMIN mreži se pristupa putem brojeva sa pozivnim brojem 042, a „Telekom” tarifira ove pozive identično kao pozive u lokalnoj mreži.

Od provajdera, „BeotelNet” je već uveo pristup preko SMIN-a na broju 042-110-110 (www.beotel.yu/usluge/042servis.html). Ovo je naročito povoljno za korisnike iz sredina gde nema lokalnih provajdera jer će oni ostvariti uštedu kroz niže telefonske račune, dok cenu Internet sata plaćaju provajderu po uobičajenoj ceni.

Drugi provajderi kojima je ponuđen ovaj servis još uvek testiraju sistem ili se premišljaju zbog nepovoljnih finansijskih uslova koje im „Telekom” nudi. Kada već govorimo o pristupnim linijama, zanimljivo je da je „BeotelNet” i pored početka rada servisa 042 proširio u Beogradu kapacitet ulaznih analognih linija na 30 (4443-443) i dodao je 150 novih linija (3081-000) dok je u Prokuplju na broju 027/320-000 dodao novih 30 linija sa V.90 podrškom. Ostaje nejasno zašto „BeotelNet” ulaže u pristupnu mrežu ako je iznajmljivanje 042 pristupnih linija povoljan servis za provajdere?

Poluforum

Prvi telekomunikacioni forum je održan 23. maja. Raspravljalo se o zakonskoj regulativi, reformama i razvoju telekomunikacija, monopolu u oblasti telefonije, razvoju fiksne mreže i usluga, novim tehnologijama u oblasti mobilne telefonije kao i razvoju Interneta i usluga. Među učesnicima bili su ministri iz obe članice naše državne zajednice, pomoćnici ministara, predsednici kompanija i upravnih odbora kompanija, predstavnik Evropske banke za obnovu i razvoj, direktori i predstavnici domaćih i stranih firmi koje se bave telekomunikacijama...

Na skupu se moglo čuti više zanimljivih izlaganja. Od republičkog ministra saobraćaja i telekomunikacija Marije Rašete-Vukosavljević saznali smo da je naš novi zakon o telekomunikacijama usaglašen sa evropskim(!?) i da će tek nakon prodaje jednog mobilnog operatera uslediti tender za trećeg operatera. Od predsednika kompanije „Telekom Srbija” dr Dragora Hibera saznali smo da će se ove godine u Srbiji instalirati 375.000 novih telefonskih priključaka, 21.000 BRI i 1400 PRI ISDN priključaka. Predsednik kompanije „Telekom Crne Gore” Oleg Obradović predstavio je šta je sve njegova kompanija uradila da bi spremno dočekala kraj monopola u telekomunikacijama u Crnoj Gori koji ističe na kraju ove godine. U izlaganjima se moglo čuti i da je u Srbiji do 2005. godine i VoIP usluga pod monopolom „Telekoma Srbija” mada pretragom u samom tekstu zakona nismo uspeli da nađemo član koji bi to definisao...

Međutim, iako se na forumu moglo čuti više zanimljivih izlaganja sa obiljem informacija, sama zamisao foruma da se učesnici međusobno saslušaju je propala. Ministri su nakon svojih izlaganja napustili salu, slično je bilo i sa predstavnikom „Telekoma Srbija”, a i drugi učesnici foruma nisu ostali nakon svojih izlaganja. Na taj način neki od učesnika, poput predstavnika Udruženja Internet provajdera, nisu imali kome da izlože svoje poglede, potrebe i razmišljanja. Oni koji su ostali u sali i tako su nebrojeno puta čuli njihove apele na koje se nadležni ne obaziru.

Dobra zamisao, dobra organizacija, ali teško da bi se to moglo nazvati forumom.

Borba za prava i kvalitet

Udruženje korisnika telekomunikacija (www.netcentar.org/ukt) čije je osnivanje bilo planirano za 20. mart, i koje je odloženo zbog vanrednog stanja, formirano je 31. maja na osnivačkoj skupštini održanoj u Beogradu. Na skupu su govorili pomoćnik ministra za telekomunikacije u Republičkom ministarstvu za saobraćaj i telekomunikacije Andrija Bednarik, osnivač prvog Internet provajdera u Irskoj i dugogodišnji predsednik i generalni sekretar Evropskog udruženja Internet provajdera Kormek Kalanan i Slobodan Marković, predsednik Centra za razvoj Interneta koji je i inicirao osnivanje udruženja.

Govornici su izneli zanimljive podatke i zapažanja. Prema planu Vlade, do 2006. godine Srbija će biti na mnogo višem nivou po pitanju telekomunikacija od susednih zemalja. Sada se propisuje maksimalna cena usluge fiksne telefonije, ali nakon ukidanja monopola očekuje se propisivanje minimalne cene kako bi se zadržali tržišni uslovi i kako veliki igrači ne bi niskim cenama uništili male. U toku je izrada statuta i dokumenata organizacije i sistematizacije Agencije za telekomunikacije, kao i pratećih pravilnika, a utvrđuju se i predlozi za članove upravnog odbora.

Od evropskih iskustava moglo se čuti o organizaciji i aktivnosti EuroISPA, načinima kako ona sarađuje sa telima Evropske unije u cilju zaštite prava svojih članica, ali i kako promoviše otvoreno digitalno društvo.

Govornici su ukazali na problem nepostojanja predstavnika potrošača u regulatornom telu za telekomunikacije.

Na skupštini je formiran prelazni upravni odbor sa mandatom od šest do dvanaest meseci. Njegova uloga je da pripremi udruženje za veliki broj članova, uspostavi komunikaciju sa „Telekomom Srbija”, drugim davaocima usluga, kao i sa Vladom. Članovi UO su: Zorica Žarković, urednik u časopisu „E-bit”, Zoran Stanojević, novinar časopisa „Vreme”, Stanimir Miljković, „FS Systems”, Miroslav Hristodulo, narodni poslanik, i Zoran Vignjević, koordinator YUNIC u Agenciji za informatiku i Internet.

Sjajno za biznis

„Eunet” je na stručnoj prezentaciji održanoj 16. juna u Beogradu predstavio ponudu svojih poslovnih servisa koje je razvio sam i u saradnji sa partnerskom kompanijom „DataGate” iz Londona. U nizu predavanja koje su održali stručnjaci „Euneta” i Stiven Herford iz „DataGatea” prikazan je sistem za upravljanje odnosima sa klijentima i niz poslovnih aplikacija (IASP) koje se poslovnim korisnicima nude na serverima provajdera. Na ovaj način smanjuju se ukupni troškovi firme, nema čekanja na implementaciju, a o održavanju, sigurnosti i nadogradnji brine provajder.

Pored ovih servisa namenjenih poslovnim korisnicima treba obavezno pomenuti unapređenu hosting ponudu „Euneta”. Ko je ranije imao priliku da hostuje neku prezentaciju na „Eunetovim” serverima ili na nekim drugim domaćim serverima biće zaista prijatno iznenađen ponudom. Pomenimo samo da sada postoji kontrolni panel (softver kompanije „Ensim”) iz kog korisnik može samostalno da podešava sve parametre hosting sistema poput definisanja direktorijma sa restriktivnim pristupom, mail servera, prosleđivanja (forward) poruka i autorespondera, antivirus i antispam zaštite, baze podataka, detaljan uvid u statistiku pristupa, Web fajl menadžer, Eunet SiteBuilder, online backup i restore... Više detalja o ovome možete saznati na adresi hosting.eunet.yu, a tu se nalazi i pregršt dokumentacije o sistemu i Web tehnologijama, online formulari za pristup, baza znanja...

Ovim se „Eunet” u potpunosti po kvalitetu usluge približio ozbiljnim svetskim hosting kompanijama. Konkurencija kod nas mogu mu biti samo „Verat” (www.verat.net) i to isključivo zbog cene, dok „DuNeX” (www.dunex.org) može i zbog cene i zbog dobrog dela ponude. Međutim za iole ozbiljniji biznis potpomognut Internetom trenutna ponuda „Euneta” predstavlja jedino ozbiljno rešenje kod nas. Bar za sada.

Dušan DINGARAC