Stvaranje interaktivnih kompjuterskih igara nije više privilegija specijalizovanih stranih kompanija

Interaktivne TV igre kod nas postaju sve popularnije. Igra Hugo stigla je na domaće TV ekrane iz inostranstva, a ubrzo se pojavila i prva takva domaća igra Tajni agent Izzy, delo beogradske radionice Fun Factory. Ista firma je pripremila novu interaktivnu dečju igru Bunga Banga Re. U trenutku kada ovo čitate, Bunga Banga Re trebalo bi da se emituje na Drugom TV programu RTS-a.

Firmu Fun Factory osnovali su Predrag Bećirić i Nebojša Stanković. Čitaocima koji duže prate naš list ime Peđe Bećirića nije nepoznato – autor je velikog broja tekstova o naprednom programiranju i „forama i fazonima” na Spectrumu, C-64 i Amigi na kojima su mnogi naši čitaoci učili šta sve može da se izvede na njihovom „čedu”.

Tonovi iz telefona

U ovoj, kao i u mnogim drugim interaktivnim igrama, gledalac upravlja likom putem DTMF telefonskih tonova. Potrebno je, dakle, da gledalac ima telefon koji podržava tzv. tonsko biranje. Pritisak na dirke s brojevima na telefonu proizvodi tonove koje kompjuter u studiju koristi za upravljanje likom na ekranu.

Bunga Banga Re je igra namenjena najmlađima. O čemu se u igri radi? Miran život stanovnika džungle remeti dolazak zlog zeca Zoa koji sa svoja dva pomoćnika, medvedom Frederikom i liscem Lujem, hoće da zavlada celom džunglom. On uspeva da hipnotiše veliki broj životinja, a potom ih koristi da bi postigao svoj cilj. Jedine životinje koje ne mogu da se hipnotišu su slonovi, glavni junaci ove priče: mali Žan, tata Žak i mama Ana. Upravljajući likovima slonova, igrač se trudi da pobedi zloće i oslobodi džunglu njihovog terora.

Grafika u ovoj igri podseća na crtani film. To i nije čudno jer su likovi crtani baš onako kako se prave crtani filmovi. Prema dogovoru sa scenaristom Srđanom Mihajlovićem, umetnički direktor Vlado Brajović dizajnirao je likove. Posle toga prešlo se na kreiranje džungle u kojoj junaci ove priče žive. Rekli smo da se likovi crtaju na klasičan način – to znači da dizajner likova crta ključne položaje figura, a ekipa crtača-animatora to posle pretvara u pokret tako što, sličicu po sličicu, docrtava međupoložaje likova. Sličice u početku sadrže samo crne konture – kada se skeniranjem unesu u kompjuter, naknadno se boje.

Endžin – motor igre

Za pokrete likova preko pozadine prema komandama koje zadaje igrač zadužen je poseban kompjuterski program, tzv. endžin (engl. engine – motor, pokretač), delo Peđe Bećirića. Da bi se novi nivoi igre lakše dodavali, razvijen je i poseban skript-jezik koji omogućava povezivanje grafike i zvuka s programom koji svim tim upravlja. Tako za novi nivo nije potrebno nanovo pisati program, već samo u skriptu treba definisati nove parametre.

Kretanje likova po pozadini i sudari sa preprekama, kao što je to uobičajeno, ostvaruju se principom sprajtova (engl. sprite – duh). Svaki lik i svaka prepreka predstavljaju po jedan sprajt. Pojedine faze kretanja likova se crtaju (to je ono što se radi na papiru), a za kretanje u prostoru i za detekciju sudara (kolizije) s preprekama i odgovarajuće efekte koji se tom prilikom pojavljuju zadužen je endžin. Princip se ne razlikuje od bilo koje kompjuterske igrice.

Kako se radi ton? Na gotovu animiranu sliku, prema tzv. vokalizaciji (koja se radi po slici i prema unapred snimljenim glasovima glumaca), zvuk se spaja sa slikom. Na to se dodaju šumovi i postavlja odgovarajuća, originalna muzika. Šumovi se uzimaju iz biblioteke šumova i čovek koji radi na kompjuteru bira najbolje, one koji mogu da zadovolje zahteve igrice. Što se tiče softvera, koriste se svi klasični programi za obradu zvuka. Za finalnu obradu zvuka zadužen je Nebojša Stanković.

Izbor glasova koji dočaravaju karakter junaka igre rađen je veoma pažljivo. Napravljen je veliki kasting na kojem su učestvovali mnogi poznati domaći glumci. Zanimljivo je da je za jedan od likova uzet glas koji pripada jednom od ljudi iz studija – sve je počelo šalom, a ispalo je da je njegov glas najbolji od svih.

Kako se igra

U televizijskom studiju su dva kompjutera koji pokreću ceo sistem. Prvi pokreće tzv. speech-engine (engl. speech – govor). Kada se mali gledalac javi, on prvo proćaska s nekim od junaka igre koji se vidi na plazma-ekranu pored voditelja. Speech-engine radi tako što glumac priča u mikrofon, a program prepoznaje govor i pokreće usta crtanog lika u ritmu reči. Glumac ima mogućnost da putem komandi s tastature pravi razne pokrete i gestove, kako bi sve bilo što prirodnije. Za razliku od Izzyja, u igri Bunga Banga Re speech-engine omogućava govor više glumaca, tako da mali igrač može da razgovara s nekoliko likova iz igre.

Drugi kompjuter pokreće samu igru. Kada dete pritisne određeni broj na telefonu, u ovom slučaju 4 ili 6, program i poseban uređaj prepoznaju koji je taster pritisnut i u skladu s tim lik se pomera u željenom pravcu. Programski endžin brine se o kretanju lika, sudarima s preprekama, muzici i šumovima.

Za razliku od Tajnog agenta Izzyja, ovde je sve složenije i kvalitetnije. Kada završi jedan deo igre, pred detetom su novi nivoi u kojima upravlja drugim likovima. Pozadina i likovi su urađeni mnogo studioznije. Iako su likovi dvodimenzionalni, kao u klasičnim crtanim filmovima, pozadina i kretanje likova sadrže elemente trodimenzionalnosti, što je pred ekipu postavilo velike zahteve. Zato i ne čudi što je razvoj ove igre trajao godinu dana (trajao bi i više, da nije bilo iskustva sa Izzyjem koje je moglo da se primeni i na ovu igru).

• • •

I tako, prateći put od ideje do realizacije igre Bunga Banga Re, možemo sa sigurnošću da tvrdimo da je u pitanju delo kojeg se ne bi postideo ni neki inostrani specijalizovani studio. Drago nam je, takođe, što možemo da kažemo da je jedan od autora ovog projekta karijeru svojevremeno započeo kao član podmlatka našeg časopisa.

S.K.