Manjak turnira, legalizacija softvera, stihijsko zatvaranje igračnica ili njihov rad na ivici legalnosti, sve je to dovelo do stagnacije Countera u Srbiji i Crnoj Gori. Finalni dokaz su propale CPL kvalifikacije na koje niko nije potrudio da se prijavi, a sada igrači kukaju po forumima i IRC kanalima zbog otkazivanja. ESL SCG ladder, mada naizgled aktivan po broju timova, polako tone jer sve manje timova igra mečeve ili izaziva protivnike. Zato nas je prilično obradovala najava turnira 1 vs 1 u organizaciji ESL SCG.

Svi koji igraju Counter razlikuju tri načina igranja: timski (obično pet na pet), zatim FFA (ili „free for all” gde se obično samo trči i ubija bez obraćanja pažnje na taktiku i saigrače) i jedan na jedan koji je postao ultrapopularan kao merilo kvaliteta igrača. Zbog timske prirode Countera, dobri pucači često ostaju u senci strategija i traže svoju afirmaciju kroz duele 1 na 1. Tu dolaze do izražaja preciznost i refleksi, kao i umeće baratanja oružjem, ali, naravno, i sreća kao ultimativni faktor u Counteru. Obično se igra de_aztec na velika vrata, sa ili bez bombi, kako već takmičari odluče.

Uvidevši potencijal, ESL SCG je odlučio da otvori novu ligu za obračune 1 na 1, a koji je bolji način za promociju od turnira sa velikim nagradama. Prva nagrada je bila sedam dana na Jadranu, druga Fx 5200, a treća zvučnici Creative 4.1. Za ovu priliku su pravila malo modifikovana pa se igralo na dve mape sve 24 runde (po celoj mapi), a skor se sabirao. C4 timer je bio 50 sekundi, da se ne bi favorizovali Terori. U subotu, 6. septembra igrali su se kvalifikacioni turniri u Beogradu, Novom Sadu i Kruševcu, a u nedelju su se svi okupili na velikom finalu u tržnom centru „Vukov spomenik”, tačnije u igraonici „Metronet”.

Takmičari su razvrstani po grupama žrebom, a prva dvojica iz grupe su išla dalje. Umesto bezglavog jurišanja po mapi, igrači su se obično šunjali i overavali sve moguće i nemoguće štekove. Za finalna takmičenja poslužio je takozvani VIP deo „Metronet” igraonice, specijalno uređena soba gde su stavljene nove mašine. Srce ovih konfiguracija čini Barton XP 2500, zatim Ati Radeon 9600 pro, 512 MB RAM i monitori Ilyama, što je omogućilo igranje na višem nivou. Kako je Counter-Strike modifikacija Half-Lifea koji je zasnovan na Quake 2 endžinu, a poznato je da svi Quake endžini vole brze mašine, tako i Counter bolje „vozi” na ovim konfiguracijama. Rafal je precizniji jer se više ne dešava da server „pojede” metke.

U finalnu grupu se plasiralo 12 igrača, koji su opet podeljeni na 4 grupe. Posle prilično žestokih okršaja, u finalu su se našla dva klanska druga, „Predator” i „Neverhood”. „Predi” se više puta provukao do finala jer je bio blizu eliminacije. Pošto se turnir već bio odužio, finalisti su se dogovorili da se ne taktizira, već da se ide na direktan konflikt, a bolji u ovom dvoboju bio Kića je, tj. „Neverhood”, koji je ujedno i osvojio prvu nagradu, nedelju dana na jadranskom primorju. Među prvih osam takmičara, tri su iz „G-a” a tri iz „Syntaks Errora”, što dovoljno govori o kvalitetu ovih klanova. Ovaj turnir bio bi još zanimljiviji da nekoliko jakih beogradskih klanova nije otišlo na turnir u Jagodini.

Najveću pohvalu zaslužuje igraonica „Metronet” za svoju ideju o odvojenoj sobi sa superiornim hardverom gde se mogu igrati klanski mečevi na miru, u prijatnoj atmosferi. Sigurno će ova ideja imati dosta odjeka jer još nekoliko vlasnika igraonica razmišlja o sličnim potezima.

Aleksandar AŠKOVIĆ