Ja ću uvek biti tu da vam naplatim servis, reinstalaciju i nadogradnju na Intel. Ako ništa drugo, AMD je dobar za biznis.

Kako nazvati anonimusa koji je svojevremeno lansirao krilaticu „Intel inside, idiot outside”? Krapinskim čovekom, nedostajućim linkom između čoveka i neandertalca? Konjem? Intel vlada, AMD je treća liga. O ovoj temi sam razmišljao poslednjih pet-šest godina, žučno se raspravljao s raznoraznim kvazi poznavaocima, eksperimentisao na samom sebi i sopstvenom računaru...

Dana 16. 10. 2003. sam konačno, neopozivo i neoborivo doneo ovaj zaključak. Konfiguracije bazirane na AMD procesoru, bez obzira na set čipova kojim raspolaže matična ploča, dobre su samo (samo) za igranje i ni za šta drugo. Znam da rizikujem da mi lokalni fanovi brzine za male pare skinu glavu zbog ovoga, ali iza ovoga stojim više nego iza bilo čega drugog. Lakše bi me ubedili da se umesto na Miodraže odazivam na Bertolde, nego da Intel nije gospodar kvaliteta, gazda stabilnosti, baron optimizovanosti i veliki vojvoda dobre vrednosti za uloženi novac.

Zablude o AMD procesorima i odgovarajućim pločama sežu još od pliocenskog mora u kojem su plutale 486-ice. Pojava AMD P-5 je nekim likovima bila dokaz da je Intel konačno gotov, da za manje pare čovek može da ima Tajger Tenk na kojem čak i Quake 1 leti kao krilati konj... Paljevini je doprinela i pojava procesorâ K-5 i K-6, jeftinijih od Intela, bržih i pristupačnijih. Glupost. Rani VIA i ALI setovi čipova za te satrape, u kombinaciji sa Windowsom 95 i kasnije 98, predstavljali su užas koji se otelotvorio na zemlji. Sotona nije imao puno posla: AMD konfiguracije su proizvodile sasvim dovoljno gneva, nesreće, ružnih reči i počupane kose.

Zašto ovome pridajem ovoliki značaj? U pitanju je prosto feedback protiv AMD-hypea koji u ovoj zemlji još uveliko besni, puneći forume, časopise i neformalne diskusije. Postoje dva pola ovog problema: pseudostručnjaci koji mere performanse nekog hardvera, testirajući spravu 4 sata i donoseći vrednosni sud koji proglašavaju aksiomom i primajuća strana, korisnici koji se bezglavo navlače na tu priču. Generički testovi sa nizovima jednačina, kompresovanje DivX filma i jedan nivo Unreal Tournamenta kod nas su dovoljni da zacementiraju mišljenje o računaru kao celini. Imajući promil prednosti u odnosu na Intelov procesor koji košta malo više para, kombinacija Athlona i VIA (i nForcea 2) proglašava se kraljem estradne misli.

Niko gotovo nikada nije prozborio ni reč o ponašanju računara u višemesečnoj eksploataciji, instaliranju nekoliko desetina igara i gomile drugog softvera, audio i video kodeka... Pri ovakvoj evaluaciji, nikakav AMD nema šta da traži u poređenju s Intelom. Kako imam smelosti da tvrdim ovako nešto? Kao prvo, prodajem računare već pet godina; svojim rukama sam sklopio preko 2500 konfiguracija za koje sam davao tehničku podršku. Kao drugo, isti broj godina dobijam pitanja čitalaca vezana za raznovrsne probleme koje imaju sa svojim računarima. Kao treće, na mom stolu se povremeno nalazila AMD konfiguracija u privremenom vlasništvu. Prosti statistički presek pluseva i minusa ova tri glavna faktora meni ne ostavlja ni senku bilo kakve sumnje.

Prodate konfiguracije sa AMD procesorom, statistički gledano, dolazile su bar šest-sedam puta više od Intelovih na servis zbog raznoraznih formi pucanja Windowsa, mnogo teže su naknadno primale bilo kakav egzotičniji hardver, bile su mnogo izbirljivije po pitanju memorije... Service packovi, žongliranje s rasporedom kartica u PCI slotovima i obavezno pravljenje Imagea celog sistema pomogli su mi da ne batalim ćorav posao sa prodajom AMD konfiguracija. Tek je pojava Windowsa XP sa SP1 i kombinacija Athlona XP+nForcea 2 postala dovoljno podnošljiva da ne naruši zdravlje prodavca i korisnika.

Petogodošnji presek pisama čitalaca (objavljenih ili ne) potpuno je egzaktan: 90 odsto pisama potiče od vlasnika AMD-a sa najrazličitijim mogućim problemima. Šta reći na ovo? Čak i da je tačna činjenica da se AMD konfiguracije prodaju duplo bolje od Intelovih, kvantitetom problema dominira AMD.

U leto 2001. godine, moj overklokovani Celeron na 850 MHz postao mi je tesan. Nije mi se davalo 3000 DEM za konfiguraciju sa prvim P4 i Rambusom, stoga sam nevoljno posegnuo za AMD-om: VIA KT-266 i Athlon Thunderbird 1,2 GHz legli su na moj moćni sto. Neudobnih osam meseci pre nabavke P4/1,6/2,12 GHz je počelo... Bez obzira na operativni sistem, vrstu memorije i kasniju nabavku ploče sa KT-266A čip-setom, svakog dana mi se dešavala neka glupost, nezamisliva na bilo kojoj ranijoj Intel konfiguraciji. Plavi ekran, igre koje izleću u Windows, satelitska kartica koja ne radi, CD koji pukne pri snimanju... Proleće 2002. i nabavku Pentiuma 4 slavim kao drugi rođendan: do današnjeg dana nisam imao ni jedan jedini, makar i najmanji problem. Statistika je divna stvar.

Go ahead, kupite AMD. Ja ću uvek biti tu da vam naplatim servis, reinstalaciju i nadogradnju na Intel. Ako ništa drugo, AMD je dobar za biznis.

Miodrag „Go ahead” KUZMANOVIĆ