Fenomenalan program za primenu specijalnih efekata u video-materijalima

Postupak obrade digitalnog audio-video materijala u procesu njegovog prebacivanja sa DV trake na DVD sastoji se, kao što smo već naglasili, od nekoliko faza. Završni korak u montaži predstavlja njegovo enkodiranje u format pogodan za skladištenje na DVD medij (MPEG-2), sa ili bez multipleksiranja. Međutim, tako pripremljen film, ma koliko dobro bio montiran, pružiće gledaocu još više uživanja ukoliko se u njega diskretno uključe dodatni specijalni efekti, koji će snimke sa zimovanja ili sa plaže nekog egzotičnog tropskog ostrva učiniti još atraktivnijim. To se posebno odnosi na uvodne i odjavne špice, kratke džinglove koji treba da ilustruju filmski sadržaj koji sledi, menije, specifične forme titlovanja, ali i na profesionalne forme kao što su reklame, video-spotovi i drugo. Standardi programi za nelinearnu montažu poput Premiera Pro ili Vegasa, iako poseduju solidnu lepezu efekata, nemaju mogućnost da se izbore s ovakvim zahtevima, niti su u osnovi pravljeni za to. Umesto njih, u takvim slučajevima na scenu stupa Adobe After Effects.

Pre nego što kažemo nekoliko reči o jednom od najcenjenijih (i najskupljih) Adobeovih alata, potrebno je objasniti njegovu funkciju, odnosno, šta je to što ga suštinski razlikuje od Premiera i sličnih proizvoda. Adobe After Effects nije program za nelinearnu video montažu, već modularni softverski paket koji koristi već izmontiran materijal da bi u njega, korišćenjem lejerske strukture, utopio čitav niz specijalnih efekata, statičnih ili animiranih. Njihova priroda je, dakle, drugačija od onih u Premieru – ne služe za korekciju parametara digitalnog videa, već za njegovo ulepšavanje. Iz toga, naravno, proističe zaključak da je upotreba ovog programa opcione prirode, te da on ne mora da bude obavezna faza u kreiranju kućnog ili bilo kog drugog DVD-a. No, uz pomoć njega mogu se postići više nego impresivni rezultati.

Adobe After Effects premijerno je predstavljen 1994. godine, da bi ove jeseni doživeo svoje šesto izdanje. Program se na tržište plasira u dve verzije, standardnoj i profesionalnoj, koje se međusobno razlikuju po broju efekata i specifičnim mogućnostima. Verzija Pro, iako znatno skuplja, opravdava razliku u ceni, mada je veliko pitanje kome će i kada u kućnim uslovima biti potrebna podrška za mrežno renderovanje, „tracking motion” ili rad u šesnaestobitnom kolor režimu po jednom kanalu (16 bit-per-channel mode). Bez obzira na to o kojoj se verziji radi, zanimljivo je to što propisani hardverski zahtevi nisu preveliki: solidan P3 na 1 GHz sa 128 MB RAM-a biće dovoljan za rad. Naravno, memorije nikad dosta, pogotovo ako se importuju veliki fajlovi ili čak kompletni projekti iz Premiera, pa na osnovu iskustva preporučujemo da kompjuter bude snabdeven sa najmanje 512 MB RAM-a. To što se zadovoljava relativno skromnom mašinom, nikako ne znači da je Adobe After Effects amaterski program. Naprotiv!

Već na osnovu samog izgleda komandnog interfejsa, prozora i padajućih menija, vidi se da je Adobe After Effects komplikovan softver za koji je potreban dobar trening da bi se savladao. Neki njegovi elementi ipak su prepoznatljivi. Centralni deo ekrana rezervisan je za tzv. kompoziciju – prozor u kojem je prikazan osnovni video sa dimenzijama prilagođenim odgovarajućem standardu (PAL ili NTSC, 4:3 ili 16:9) i svim lejerima (slojevima) koji mogu biti nosioci teksta, slike ili animacije.

Druga značajna komponenta interfejsa jeste vremenska linija (Timeline) koja se, iako u suštini ima istu funkciju kao u Premieru, znatno razlikuje po formi prikaza jer odvaja svaki lejer ponaosob, dajući informacije o trajanju, relativnom položaju u odnosu na početni frejm i svim efektima koji su na njega primenjeni.

Konačno, treći, neko bi rekao ključni deo ekrana odvojen je za prozor u okviru kojeg se menjaju parametri efekata koji su primenjeni na kompoziciju. Ovo je, doduše, moguće uraditi i u okviru vremenske linije, ali je dosta nepraktično. Sam postupak primene nekog efekta na lejer krajnje je jednostavan. Dovoljno je selektovati lejer, a onda iz palete jednostavno prevući izabrani efekat i pozabaviti se njegovim ulazno/izlaznim parametrima.

Proteklo je više od dve godine od verzije 5.0, pa Adobe sebi nije dozvolio da se „šesticom” olako poigrava, prezentujući korisnicima nebitne kozmetičke izmene. Umesto toga, After Effects 6.0, a pogotovu njegova Pro varijanta, predstavlja možda najveće unapređenje otkada ovaj program postoji. U ovom tekstu ukazujemo samo na one novine i mogućnosti za koje mislimo da su najznačajnije.

Pre svega, After Effects sada savršeno, u pravom smislu te reči, sarađuje sa ostalim Adobeovim programima, u prvom redu sa Photoshopom, Illustratorom i Premierom. Maštovite kreacije, nastale pre svega u Photoshopu, sada se bez po muke „uvlače” u kompoziciju, pri čemu raspored lejera, format teksta i sl. ostaju nepromenjeni. Kao što smo već naglasili, program ima sposobnost da pročita sirovi Premierov format, što znači da je u bilo kom momentu montaže moguće pozvati After Effects, primeniti neki efekat ili animaciju, a zatim nastaviti sa „tumbanjem” i sečenjem scena. Takođe, sada je moguće upisivati i animirati tekst direktno u kompozicionom prozoru, kao što se to radi u Photoshopu u slučaju rasterske slike.

Verzija 6.0 Pro dolazi sa šesnaest novih efekata, što uz već postojeće čini brojku od preko 150! Oni su podeljeni prema srodnosti na dvadeset grupa, pri čemu se neke, poput 3D Channels ili Paint Channels, javljaju samo u Pro verziji. Efekti se u globalu dele na statičke, koji dodaju neku osobinu izabranom objektu i ne menjaju se tokom vremena – recimo Stylize efekti kao što su Glow (sjaj), Scatter (razbijanje strukture objekta) ili Mosaic (pikselizacija) – i one dinamičke, koji proizvode promenu u toku vremena – npr. Lightning ili Beam iz grupe Render. Naravno, statički efekti se takođe mogu animirati, ali u okviru opšte palete Transform koja se automatski pridružuje svakom kreiranom lejeru. Korisnici koji registruju After Effects preko Adobeovog Web sajta imaju mogućnost da besplatno preuzmu još pet veoma atraktivnih efekata. Zahvaljujući modularnoj strukturi, u njega se mogu ugraditi i plug-inovi drugih proizvođača (koji u većini slučajeva imaju papreno visoku cenu).

Znatna unapređenja ostvarena su na polju rada sa maskama i alfa kanalima, pri korišćenju punih (solid) modela u 3D lejerima, kao i u pogledu brzine renderovanja gotove kompozicije u finalni nekompresovani AVI ili neki drugi format. Za ovo ubrzanje zaslužna je puna OpenGL podrška, što se uostalom vidi i na osnovu brzine kojom program procesira izmene koje korisnik nalaže u toku samog rada.

Adobe After Effects 6.0 Pro je nezamenljiv alat za primenu specijalnih efekata na video zapis, pogotovo u kućnim uslovima. Nažalost, takva moć ima svoju cenu, ali se ona delom može prevazići kupovinom celog Adobeovog paketa Video Collection, u koji spadaju još i Premiere Pro, Audition i Encore. Pa, ko voli, nek’ izvoli.

Na kraju, jedna zanimljivost. After Effects 6.0 neće raditi korektno ukoliko je aktiviran bilo koji program za „tweakovanje” izgleda desktopa, kao što je Windows Blinds i sl. Savršeni program traži savršeno okruženje, zar ne?

Slobodan MACEDONIĆ