Novi sistem parkiranja u Beogradu

Iako se dobar deo naših čitalaca češće nađe za volanom u simulacijama vožnje nego u stvarnom životu, pozabavili smo se novim sistemom parkiranja iz jednog tipično tehnomanskog ugla

Ideja uređenja parkiranja u centralnoj gradskoj zoni, takozvanom „krugu dvojke”, nije nova i ne treba biti genije da se shvati da u tom delu grada jednostavno nema dovoljno prostora za sve one koji bi želeli da parkiraju svoje vozilo. Iako ste verovatno preko medija imali prilike da čujete mnogo toga o novom sistemu parkiranja u Beogradu, malo se zna o tome koje se sve tehnologije kriju iza ovog kompleksnog sistema.

Konkretni koraci na ovom planu preduzeti su pre nešto više od godinu dana kada je rešavanju ovog problema u Javnom komunalnom preduzeću Parking servis dat najviši prioritet. Od tog momenta, tim mladih ljudi rastrčao se na sve strane ne bi li se problemu pristupilo što studioznije i da bi rešenje bilo najbolje moguće. Pored poseta raznoraznim specijalizovanim sajmovima, veliki akcenat je stavljen i na korišćenje iskustva zemalja iz regiona koje najčešće imaju probleme upravo najsličnije našima.

Zato ne čudi podatak da je veliki deo sistema i uređenja preuzet iz Hrvatske gde, pored Zagreba, funkcioniše u dvocifrenom broju gradova. Iako čitav sistem koristi najmodernije i izuzetno aktuelne tehnologije, njegov razvoj je započeo pre desetak godina, sa tada raspoloživim tehnologijama. Za razvoj je najzaslužnija zagrebačka firma RAO Informatički inžinjering koja je tehnologiju i lokalizovano rešenje prodala Parking servisu, a, zahvaljujući Internetu, sve vreme iz Zagreba radi na samom sistemu. Bilo da su u pitanju bagovi, lokalizacija (prevod) ili implementacija novih mogućnosti, sve se radi na sistemu iz Zagreba u rekordnom roku, često i momentalno.

Glavninu sistema čine tri dela. RAO je putem svog predstavnika obezbedio svojevrsni servisni centar koji je povezan sa oba naša mobilna operatera, sledeći korak je informacioni sistem koji se nalazi u Parking servisu i poslednja karika u lancu su prenosni računari koji se nalaze kod kontrolora na ulici.

Kako zapravo funkcioniše čitav proces? Jedan od načina plaćanja parkiranja jeste slanje SMS poruke na jedan od servisnih brojeva. Poruka koja sadrži registraciju vozila (bez ikakvih crtica, zvezdica ili razmaka) prvo prolazi kroz SMS centar mobilnog operatera gde se, u zavisnosti od toga za koju se zonu plaća parkiranje, vrši provera da li je u pitanju post-paid ili pre-paid korisnik i, ukoliko je pre-paid, da li na računu ima dovoljno novca za naznačeno plaćanje. Ukoliko je plaćanje odobreno, ovakva poruka iznajmljenom linijom dolazi do servisnog centra Parking servisa (ukoliko je iznajmljena linija u prekidu, zahvaljujući rezervnoj dial-up vezi – preko ISDN linija). Istovremeno se korisniku šalje SMS poruka koja predstavlja potvrdu da je platio parking. U servisnom centru se pamti ovo plaćanje i prosleđuje se Parking servisu, gde ulazi u bazu podataka. Kada se u nekom momentu do automobila za koji je parking plaćen došeta kontrolor, zahvaljujući prenosnom računaru koji ima kod sebe, upitom u bazu podataka proverava da li je za konkretno vozilo plaćen parking u datom momentu. Ovo se vrši upitom po registarskoj tablici, u istom formatu u kojem bi registraciju trebalo slati i tokom plaćanja. Kao rezultat upita, računar vraća podatak za koliko sati je plaćen parking, a ukoliko je period istekao, na istom mestu se odmah štampa i doplatna karta. Evidencija o doplatnoj karti takođe se upisuje u bazu podataka, ali se sva papirologija potrebna za plaćanje (uplatnica kao i sama karta) štampa na licu mesta. Nekoliko minuta pre isteka parkiranja, korisniku stiže SMS poruka koja ga opominje da mu ističe parkiranje i, ukoliko je u crvenoj zoni, po isteku parkiranja nema mogućnosti za produženje parkiranja, dok je u ostalim zonama to moguće jednom ili dva puta. Produženje parkiranja rešeno je vrlo elegantno i, nezavisno od trenutka kada parkiranje produžujete, ono se računa od momenta kada vam prethodno plaćanje ističe. Naravno, parkiranje mora da se produži pre isteka prvog sata. Išlo se i korak dalje u tom pravcu: kako je vreme naplate parkiranja radnim danom 7-21 čas, parking plaćen u 20:30 važiće do 7:30 sledećeg dana, što funkcioniše i u dane vikenda, tj. sa subote se prenosi na ponedeljak. Kako bi se onemogućilo plaćanje parkiranja u kontinuitetu u crvenoj zoni, između dva plaćena perioda mora da protekne bar 15 minuta, što je realno previše, ali nam u tom slučaju iz Parking servisa preporučuju da ponovno plaćanje izvršimo nekom alternativnom metodom, poput plaćanja karticama koje se mogu kupiti na trafici ili plaćanjem karticama sa parkomata.

Hardver (klik za uvećanje: JPG, 28 KB) Najzanimljiviji komadi hardvera koji čine ovaj sistem svakako su prenosni računari koje nose kontrolori. U pitanju su uređaji TimbaTec Pocket koji su sinonim za robusnost i izdržljivost i po svojim kvalitetima zadovoljavanju i najviše vojne standarde. Mogu da se potope u vodu, ispuste sa visine na kojoj se koriste ili da, kao što se jedan od kontrolora uverio, dobiju kamenicu direktno u ekran, a da to ne ostavi značajne posledice. Uređaji su zasnovani na operativnom sistemu Windows Pocket PC i visoko su modularni. Primerci koje koristi Parking servis u sebi imaju GPRS karticu, kao podršku za Bluetooth način komunikacije. Iako je u početku plan bio da na kraju dana svoje podatke u centralu prenose bežičnom mrežom (WiFi, 802.11b), od ovoga se odustalo u korist GPRS-a. Od nestandardnih osobina pomenućemo i klasičnu numeričku tastaturu koja se nalazi ispod ekrana, kao i bateriju koja je u stanju da „pregura” čitav dan rada u vrlo zahtevnim uslovima (niske temperature, stalna GPRS veza i stalni rad). Iako sa svojim dimenzijama staje na retko koji dlan, uređaj nam se jako svideo i sigurni smo da je pravi izbor za ovako zahtevan način upotrebe. Ako ste se zapitali čemu Bluetooth, odgovor je vrlo jednostavan – na ovaj način je povezan prenosni štampač sa termalnim papirom, koji takođe radi na baterije.

Čitav sistem nije samo ono što je svakodnevno vidljivo na ulicama. Pored provere parkiranja i izdavanja doplatnih karata, veliki deo posla obavlja se u kancelarijama Parking servisa, prvenstveno nepopularna obrada plaćenih ili neplaćenih doplatnih karata. Da bi se obezbedila naplata, u Parking servisu su odlučili da se, ukoliko ne platite doplatne karte koje su vam kao vlasniku vozila izdate u roku od tri meseca ili ako ne platite pet karata za kraće vreme, naplata realizuje preko izvršnog suda. Kako je ovo sud u kojem je sudski proces izuzetno ubrzan, sistem u potpunosti priprema svu potrebnu dokumentaciju za suđenja. Sem toga, sistem omogućava slanje opomena pre suđenja, a sve to zahvaljujući saradnji sa gradskim MUP-om. Naime, jednom nedeljno se na osnovu registarskih tablica doplatne karte dopunjuju podacima o vlasniku i to zahvaljujući direktnoj vezi između baze podataka o registrovanim vozilima i Parking servisa. Nažalost, ovde se pokazuje jedna od većih boljki čitavog sistema – iako je provera da li je parking plaćen u potpunosti izvodljiva i sa vozilima sa stranim registarskim tablicama, naplata dodatnih karata može da bude problem. Ipak, uveravaju nas da će se naći rešenje koje će obezbediti naplatu i od ovakvih dužnika – ili pri izlasku iz zemlje, ili zahvaljujući međunarodnoj saradnji. Na primer, hrvatski pandan Parking servisu je u jednom momentu samo nemačkim vozačima ispostavio račune u vrednosti od nekoliko miliona kuna. Ipak, i ako ostanemo na našim prostorima, naplaćivanje doplatnih karata od zvaničnih vlasnika automobila će neretko dovoditi u veoma nezgodnu situaciju vlasnike automobila koji su nezvanično promenili vlasnika, ali se i dalje „vode” na nekog od prethodnih. To će možda biti dobar razlog da se ljudi odreknu ove, inače loše navike.

Kada jednom zavirite ispod površine, shvatate da je sistem koliko praktičan, toliko i jednostavan. Ipak, upravo zahvaljujući sistemu plaćanja putem SMS-a, ukoliko omane bilo koji od neophodnih informatičkih ili telekomunikacionih resursa, kontrolori ne mogu i ne smeju da rade svoj posao. Nadajmo se da će i pored toga ovaj sistem pokazati svoju svrsishodnost i isplativost i da će sve ćešće i rešenja primenjivana na našem tržištu imati sve više tehnologije i znanja u sebi. Žao nam je što nije u pitanju „domaća pamet”, ali upravo ovo je dokaz da bi i naše male firme koje se bave informatičkim inženjeringom mogle da nađu svoje mesto u okviru svetskog tržišta. Druga svetla tačka u čitavoj priči jeste činjenica da su sami korisnici i te kako raspoloženi za korišćenje ovakvih metoda plaćanja – o tome govore i hiljade poruka dnevno kojima se plaćao parking, samo nedelju dana nakon početka rada.

Rodoljub ILIĆ