Dvadeset godina Apple Macintosha

Bez obzira na ogromnu raširenost Windows platforme i nadolazeći Linux koji preti da bitno izmeni IT pejzaž na koji smo navikli, kompanija Apple zaslužuje nešto više pažnje jer ove godine beleži dvadeset godina od prvog Macintosh modela

Apple je proizvođač poznatih i zapaženih računara koji su jedinstveni po dizajnu i kvalitetu i uvek u vrhu tehnoloških mogućnosti. Priželjkivani su od strane mnogih, a opet, procentualno tako malo zastupljeni na svetskom tržištu. Ovaj fenomen su mnogi pokušavali da objasne i pronalazili različite odgovore u nadi da će to možda promeniti situaciju. Međutim, situacija se godinama bitno ne menja, tako da Apple zadržava jedan manji procenat tržišta koji sitnim ali postojanim koracima raste.

Od garaže do superračunara

Trojica mladića punih entuzijazma i smelih snova su 1. aprila 1976. godine pokrenuli „poslić” u jednoj garaži, iz čega se kasnije izrodila poznata kompanija čiji su računari reper za čitavu informatičku industriju u svetu. Izabrali su krajnje nesvakidašnji datum, dan kada su prema tradiciji seljaci zbijali šale sa imućnima. U svemu tome postoji jedna doza umerene ironije i, kao što bi na 1. april sve bivalo izokrenuto, tako je i Apple svih ovih godina mnogo puta priređivao iznenađenja celokupnom informatičkom svetu. Kasnije su došli do zaključka da 1. april baš i nije dobra ideja za godišnjicu kompanije, tako da je taj datum ostao poznat samo među zagriženim korisnicima.

Inače, ta trojica mladića bili su: Steve Jobs, koji je u to vreme imao 21 godinu, nekoliko godina stariji Stewe Wozniak i Ron Wayne. Ovaj poslednji je posle nekoliko meseci odustao od posla jer nije verovao u njegov uspeh – uzeo je svojih 1700 dolara i otišao u zaborav, a samo četiri godine kasnije vrednost deonica koje je imao Steve Jobs porasla je na 100 miliona dolara.

Jedna od reklama za prvi Macintosh

Elem, prvi računar koji su napravili je bio Apple I koji se bazirao na procesoru MOS Technology 6502, radnog takta 1 MHz. Brzina magistrale je bila takođe 1 MHz, a maksimalna količina RAM-a 1 KB. Cena ovog računara je bila 666,66 dolara, a prodavao se bez kućišta, koje je korisnik morao sam da napravi.

Već sledeće, 1977. godine se pojavio Apple II koji je postao jedan od najprodavanijih računara u istoriji. Bio je nešto bolji od svog prethodnika, sa bržim procesorom i više memorije i, naravno, odgovarajućim kućištem. Velika prekretnica nastaje 1981. godine, kada Jobs postaje predsedavajući Applea a, da podsetimo, iste te godine IBM je predstavio (svoj) prvi PC računar, a Microsoft je objavio svoj prvi operativni sistem – MS-DOS.

Pravi temelj operativnih sistema kakve danas znamo Apple je postavio 1983. godine razvivši revolucionarni grafički interfejs. Čitav koncept se razvijao još neko vreme, sve do januara 1984. godine kada kompanija kreće u ofanzivu i uz veliku reklamnu kampanju predstavlja zvezdu ovog teksta.

Revolucionarni Macintosh

Prvi Macintosh je sa svojim, za današnje prilike nezgrapnim mišem i tastaturom bio veoma omiljen. Bio je to jedan od prvih računara sa monitorom i kompletnom elektronikom u jednom kompaktnom kućištu (pored ostalog, jedan od reklamnih slogana glasio je: „Nikada ne verujte računaru koji ne možete da podignete!”). Doduše, Apple nije izumeo ni taj koncept, ni miš, ni sam grafički operativni sistem, ali je napravio prvi uspešan ovakav računar, sa prihvatljivom cenom.

Macintosh je pokretao Motorolin procesor MC68000 na 8 MHz. Brzina magistrale je bila 8 MHz i imao je 128 KB memorije. Imao je ugrađen crno-beli monitor dijagonale 9 inča i flopi uređaj koji je koristio diskete kapaciteta 400 KB. Na njemu su se pokretali Mac OS operativni sistemi od 1.0 do 6.0.

Era Power modela

Tako je sve počelo, a nakon 1984. godine ređali su se sve brži procesori, napredniji operativni sistemi i brojni modeli: Macintosh Plus, Macintosh SE, Macintosh Classic, Macintosh LC, Quadra... Sve do 1991. godine, kada se desila još jedna prekretnica i kada je Apple izdao svoj prvi pravi prenosni računar – PowerBook 100. Procesor je radio na taktu od 16 MHz, maksimum RAM-a je bio 8 MB, hard disk od 40 MB, a LCD ekran je imao rezoluciju od 640 x 400 piksela. Posle ovog modela Apple je nastavio isti putem, tako da u današnje vreme prenosni modeli računara predstavljaju značajan deo ponude kompanije.

Od 1994. godine su počeli da se ređaju Power Macintosh modeli, a sve je započelo serijama 6100, 7100 i 8100. Tokom sledeće tri godine je proizvedeno mnogo modela ove serije koji su ostali u sećanju po tome što su bili skupi, ali i jako dobri i pouzdani. A 1997. godine se pojavljuju prvi Power Macintosh i PowerBook modeli sa G3 procesorom. U to vreme su procesori ovih računara počeli da prevazilaze brzinu od 250 MHz, Power Book je imao maksimum RAM-a od 160 MB, CD uređaj brzine 20x i hard disk od 5 GB.

Ovo je trenutak kada je Macintosh postao ono što nas prati skoro do današnjih dana. Računari su dobili otvoreniju hardversku arhitekturu, tako da je postala moguća ugradnja standardnih komponenti, kompatibilnih sa x86 platformom: hard diskova, CD uređaja, RAM modula itd. Vremenom su se razvijali brži procesori, veći hard diskovi itd.

iSteve strategija

Još jedan značajan trenutak u istoriji Applea je 1998. godine kada se pojavio prvi iMac, računar koji ponovo donosi koncept „sve u jednom”. Tu je započela savremena Appleova strategija i od tada kompanija skoro uvek ima profesionalnu i potrošačku liniju računara. Profesionalni modeli su Power Macintosh i prenosni PowerBook, dok su jeftiniji stoni modeli iMac i prenosni iBook.

Pojavi novog koncepta prethodilo je vraćanje Stevea Jobsa pod okrilje kompanije, koju je on napustio zbog sukoba u predsedničkom odboru. U međuvremenu je osnovao sopstvenu kompaniju NeXT, koja je stvorila istoimeni računar, kao i NeXTStep, za to vreme izuzetan operativni sistem. Apple je 1997. kupio kompaniju NeXT i to je pomoglo u stvaranju današnjeg revolucionarnog Mac OS X operativnog sistema.

Na novom operativnom sistemu, u potpunosti baziranom na UNIX-u, radilo se od povratka Jobsa u Apple i on se u prvoj konačnoj verziji pojavio 2001. godine. Iako futuristički i sa novim mogućnostima, ovaj OS je bio dosta teško prihvaćen od strane korisnika Macintosha.

Takođe pod uticajem Jobsa, su počeli da se javljaju i modeli iMac računara u različitim bojama, a neki su bili čak i šareni. Tako je 1999. godina gotovo cela obeležena ovim modelima koji se i danas dosta koriste. Profesionalna linija je te godine prešla na G4 procesor.

Modeli iMac DV/SE su bili posebno omiljeni, a i danas su sasvim upotrebljivi, a dolazili su u narandžastoj, crvenoj, tirkiznoj, ljubičastoj i zelenoj boji. Imali su G3 procesor na 400 MHz, magistralu na 100 MHz, koristili su PC100 tip radne memorije, mogli su imati maksimum 1 GB RAM-a, imali su monitore od 15 inča, ATI Rage 128 grafičke karte, hard diskove od 10 i više GB, USB i FireWire portove.

Tehnološki lider u senci

Power Macintosh G4 i G5

Ulazak u novi milenijum obeležili su Power Macintosh G4 modeli sa dva procesora, na 450 i 500 MHz i DVD čitačima. Posebno je bio zapažen Power Macintosh G4 Cube koji je imao veoma neobičan dizajn, ali ne i veliki uspeh na tržištu.

Sledeće, 2001. godine linija PowerBook modela ostvaruje značajan napredak jer i ovi računari dobijaju G4 procesore. Prvi PowerBook G4 je imao procesor na 500 MHz, magistralu na 100 MHz, RAM PC100 tipa sa maksimumom od 1 GB, 15,2 inča TFT ekran, ATI Rage 128 Mobility grafiku sa 8 MB video memorije, 6X DVD čitač, 20 GB hard disk, USB i FireWire portove, VGA i S-Video izlaze, a pored G4 procesora, ovaj računar je bio poznat i po kućištu od titanijuma. Ovaj model je pravi predstavnik velikog zaokreta u Appleovoj liniji prenosnih modela. Određeni vrhunac je ostvaren 2003. godine pojavom PowerBooka sa ekranom od 17 inča – prvim takvim laptopom na svetu!

Za one koji prate razvoj Apple računara, jedna od najuzbudljivijih godina bila je 2002. iBook je konačno dobio veći TFT ekran (14,1 inč), a pojavio se i prvi iMac sa LCD ekranom. Dizajn ovog računara odmah je postao veoma popularan i bela polulopta sa TFT ekranom na fleksibilnom metalnom vratu odmah je dobila nadimak „stona lampa”. Računar je imao G4 procesor na 800 MHz, magistralu na 100 MHz, koristio je PC133 SDRAM, ekran je bio TFT od 15 inča, grafička kartica GeForce 2 MX sa 32 MB VRAM-a i imao je hard diskove od 20, 40 i 60 GB. Najnoviji model iMaca vidite na naslovnoj stranici ovog broja: njegov LCD ekran je sa dijagonalom od čitavih 20 inča, koristi DDR memoriju i ima G4 procesor bržim od 1 GHz.

Tokom 2002. godine se pojavio i prvi eMac model za koji se može reći da je pravi naslednik prvih iMac modela. Ovaj računar i dalje ima CRT ekran, ali sada dijagonale od 17 inča, i zadržava koncept „sve u jednom”. Performanse su mu praktično iste kao i kod iMac „stonih lampi”, a jedina razlika je monitor. Ovi modeli imaju solidan uspeh, pre svega zbog vrlo povoljne cene, a kupuju ih svi, iako su prvobitno bili namenjeni isključivo obrazovnim ustanovama.

Serveri i superračunari

Xserve modeli su bili sledeće veliko iznenađenje sa kojim je Apple ušao i na pozornicu tržišta servera. Ono što je za njih karakteristično jeste to što su za povoljnu cenu ponudili dosta visoke performanse. Ovi serveri su imali jedan ili dva G4 procesora, PC 2100 DDR memoriju i maksimum od 480 GB prostora na hard diskovima.

Što se tiče kompanije Apple, događaji 2003. godine su pojava prvog iBook modela sa G4 procesorom, unapređene verzije novog operativnog sistema Mac OS X, koji je sada nazvan Panther i, bez svake sumnje, pojava 64-bitnog Power Macintosha G5. Ovaj model je izazvao veliku pažnju javnosti jer je s njim Apple zakoračio u novu eru računarstva. Novi 64-bitni G5 procesori proizvode se pod okriljem IBM-a, a računari pored SATA hard diskova i DDR memorije imaju i magistralu na 1 GHz.

Da je nova arhitektura zaista donela i nove mogućnosti, pokazuje projekat izgradnje superračunara koji će biti sastavljen od 1100 povezanih G5 Power Macintosha. Koncept ovog superračunara se zasniva na cluster arhitekturi, što je zapravo mreža pojedinačnih jedinica koje udružuju svoje računarske kapacitete. Dobra strana ovakvih superračunara je u tome što ako se jedna jedinica isključi ili pokvari, sistem nastavlja s radom, a druga pogodnost je niža cena u odnosu na klasična rešenja. Ovaj superračunar instaliran je na Tehničkom fakultetu u Virdžiniji je po svojoj snazi treći u svetu.

Novi izvori prihoda

Poslednjih godinu-dve još jedan momenat je karakterističan za Apple, a to je sve veće skretanje ka proizvodima i uslugama usmerenim ka multimedijalnim sadržajima. Najbolji primer za to je i pojava iPod plejera koji je zabeležio veliki uspeh. Apple je zaradio mnogo novca prodavši do sada dva miliona primeraka ovog plejera sa hard diskom, kapaciteta od 10, 15, 30 i 40 GB. Postali su veoma popularni i među korisnicima Windowsa jer je omogućena podrška i za ovaj OS. Jednako uspešno posluje i Appleova on-line muzička prodavnica iTunes (www.apple.com/itunes).

Na samom početku ove godine predstavljeni su novi modeli iPoda, kojima se Apple još agresivnije obraća širokoj potrošačkoj populaciji. Sada su ovi plejeri u pet boja, manjih dimenzija, doduše i manjeg kapaciteta i dosta niže cene. Šareni iPod Mini plejeri će verovatno „overiti” Appleov uspeh na ovom polju.

A budućnost? Ona je sigurno u 64-bitnom računarstvu, sa sve bržim procesorima. Očekujemo da će Apple i dalje biti interesantan i provokativan sa svojim računarima visokih performansi i nesvakidašnjeg dizajna, a pretpostavlja se da ćemo uskoro ugledati i uređaj sličan iPodu, ali za reprodukciju video materijala.

Dvadeset uzbudljivih godina Macintosha gotovo da nije dotaklo nas na ovim prostorima, ali celokupnu računarsku industriju sigurno jeste.

Mirko PERAK