Ergonomski proizvodi

Poznato je da dugotrajan rad za računarom nije medicinski bezbedan, ali odgovornim ponašanjem i korišćenjem ergonomskih uređaja i alata korisnici mogu da očuvaju sopstveno zdravlje

Pod pojmom ergonomija (grčki ergon – rad i nomos – prirodni zakon) podrazumeva se sistematska primena znanja o biološkim, psihološkim i socijalnim atributima čoveka prilikom izrade i upotrebe elemenata radnog procesa: mašina i alata, radne sredine, samog rada i njegove organizacije. Nauka čiji je zadatak da rad učini što udobnijim i bezbednijim ima veliku primenu u svim oblastima, budući da unapređuje i održava efikasnost, produktivnost, bezbednost i zdravlje tokom sprovođenja radnih zadataka.

Ukoliko se poznaju fiziološki procesi ljudskog organizma, od čijeg skladnog delanja zavisi celokupna funkcionalnost pojedinca, moguće je predvideti i sprečiti pojavu grešaka i oboljenja uzrokovanih neprirodnim uslovima okoline. Pravilnom profesionalnom orijentacijom, uređenjem radnog prostora u skladu sa higijenskim standardima i proizvodnjom naročito prilagođene opreme, projektovane tako da što manje remeti uobičajene fiziološke aktivnosti, ergonomija postaje nezaobilazni saveznik u borbi protiv profesionalnih oboljenja.

Multidisciplinarnost ergonomije ogleda se u širokoj lepezi stručnjaka koji su angažovani na prilagođavanju radnog procesa, opreme i alata ljudskom organizmu. U jednom takvom timu nalaze se industrijski dizajneri, inženjeri, kompjuterski stručnjaci, lekari i specijalisti drugih profila koji se trude da radni proces urede tako da on što manje aktivira anatomske, fiziološke i psihološke adaptacione mehanizme, čije iscrpljenje dovodi do neželjenih pojava koje se manifestuju u vidu psiholoških i telesnih oštećenja. Budući da čovek nije opremljen čulima kojima bi mogao da proceni da li je posao koji obavlja u skladu s fiziološkim okvirima u kojima funkcionišu njegovi organi, niti o tome može da vodi računa ukoliko nije adekvatno istreniran, značaj ergonomije postaje nedvosmislen.

Kompjuteri i/ili zdravlje

Dugotrajan rad za računarom ubraja se u ozbiljne faktore rizika za nastanak i razvoj raznovrsnih patoloških stanja i oboljenja, čija težina varira od relativno bezopasnih do krajnje ozbiljnih, pa i potencijalno smrtonosnih. Štetnom dejstvu komponenti računarske opreme izloženi su gotovo svi organski sistemi, a budući da profesionalni rad za računarom ima karakter pasivnog posla, najčešće se javljaju poremećaji u funkcionisanju lokomotornog sistema. Oni nastaju kao posledica dugotrajnog statičkog opterećenja kičmenog stuba, nefiziološkog položaja i ponavljanih neprirodnih pokreta ekstremiteta.

U grupu povreda uzrokovanih radom na računarima (Computer Related Injuries) svrstavaju se tri kategorije patoloških procesa: povrede usled ponavljanog naprezanja (Repetitive Strain Injury, RSI), poremećaji funkcije gornjih ekstremiteta (Work Related Upper Limb Disorder, WRULD) i problemi s kičmenim stubom.

Povrede lokomotornog aparata uzrokovane naprezanjem (opisao ih je 1713. godine italijanski lekar Bernardo Ramacini) najučestalija su grupa poremećaja uzrokovanih dugotrajnim radom na računaru – prema nekim analizama, svake godine od ove „industrijske kuge 21. veka” oboli više od 100.000 kompjuterskih operatera. Njome su obuhvaćena raznovrsna patološka stanja vezana za povrede tetiva i mišićnih pripoja, koja nastaju kao posledica ponavljanog izvođenja pokreta koji nisu u skladu s fiziološkim okvirima, tokom dužeg vremenskog perioda. Takve radnje su, na primer, kucanje teksta na tastaturi, kada šake zauzimaju neodgovarajući položaj preterane adukcije u ručnom zglobu, pomeranje miša po podlozi bez oslonca, kada koren dlana „lebdi” i opterećuje mišiće ramenog pojasa i podlaktice, pritiskanje „tvrdih” tastera, čime se naročito opterećuje osetljiv ligamentarni aparat prstiju šake... Ove povrede su naročito česte kod dece koja se više sati tokom dana zabavljaju kompjuterskim igrama, značajno opterećujući mišićno-koštani aparat gornjih udova. Dva najčešća poremećaja iz ove grupe jesu sindrom karpalnog tunela i povrede tetiva.

Tesni tuneli (klik za uvećanje: JPG, 32 KB) Karpalni tunel je nerastegljiv koštano-vezivni kanal, s prednje strane ograničen fibroznom trakom (retinakulum), kroz koji prolaze i potpuno ga ispunjavaju tetive devet mišića i medijalni živac koji inerviše veći deo šake. I najmanje povećanje tkivne mase povećava pritisak u ovom prostoru i prouzrokuje kompresiju i ishemiju (nedovoljno snabdevanje krvlju) ovog živca, što se manifestuje karakterističnim simptomima. Lečenje je hirurško i izvodi se jednostavnim presecanjem retinakuluma. Sličan karpalnom je ulnarni kanal, kojim prolazi laktični živac, noseći inervaciju za unutrašnji deo šake. Živac je na ovom mestu često izložen pritisku tokom rada i slobodnih aktivnosti, naročito u snu ili tokom čitanja.

Sindrom karpalnog tunela (Carpal Tunnel Syndrome) uzrokovan je kompresijom medijalnog nerva u tesnom kanalu ručja, koja nastaje kao posledica ponavljanog pregibanja šake i otoka okolnog tkiva. Vremenom, taj pritisak može dovesti do prodora vezivnog tkiva i trajnog neurološkog oštećenja koje dovodi do većeg ili manjeg invaliditeta. Manifestuje se trnjenjem i žarećim bolom u šaci koji bolesnika budi noću.

Povrede tetivnog aparata šake uglavnom se viđaju u obliku zapaljenja (tendinitis) kod kojeg dolazi do razdvajanja i pucanja vlakana tetiva, što za posledicu ima pojačano trenje, razvitak velikih otoka i bol koji može potpuno imobilisati zahvaćeni deo ekstremiteta. Češće se viđa subakutni tendinitis koji se karakteriše umerenim, ali upornim bolom u predelu tetive aktivnog mišića, koji se vremenom pogoršava. Nešto ređi oblik oštećenja tetiva jeste zapaljenje tetivnih ovojnica (tenosinovitis) koje, kao i prethodni poremećaj, dovodi do pojave bola pri pokretima prstiju. Kao ređa posledica rada na računaru mogu se javiti i druga oboljenja mišićno-koštanog sistema, kao što su DeQuervainovo oboljenje (tenosinovitis ligamentarnog aparata palca šake koji se obično viđa kod daktilografa i pasioniranih igrača), teniski i golferski lakat (lateralni, odnosno medijalni epikondilitis, ne naročito čest kod kompjuteraša), „trigger finger” (bolno pucketanje u zglobovima prstiju) itd.

U grupu oboljenja gornjeg ekstremiteta koja su uzrokovana odnosno pogoršana višesatnim radom na računaru spada i sindrom gornje torakalne aperture (Thoracic Outlet Syndrome, TOS) koji obuhvata čitav niz simptoma koji su uzrokovani pritiskom na neurovaskularnu peteljku ramena, koju čine potključna arterija i vena i brahijalni pleksus. Simptomi obuhvataju trnjenje, bolove i slabosti mišića ruku, a ponekad i bolne otoke čitave ruke. Statičko opterećenje kičmenog stuba, uzrokovano dugotrajnim sedenjem, takođe je faktor rizika za pojavu različitih bolnih stanja vrata i donjeg dela leđa. Najčešće posledice dugotrajnog opterećenja tokom više godina rada jesu degenerativne promene na mišićima vrata i vratnom delu kičme (spondiloza), koje se manifestuju krivljenjem vrata (tortikolis), bolovima, ograničenim pokretima, mučninom, pa i gubitkom svesti. Kod kompjuterskih profesionalaca ovi simptomi se komplikuju i neprijatnim sindromom bolnog ramena. U grupi mladih korisnika računara dodatan problem predstavlja krivljenje kičme koje dovodi do poremećaja poznatog pod imenom kifoskolioza (kod takvih bolesnika mogu imati ugrožene respiratorne i srčane funkcije). Bol u krstima (lumbalgija), kao jedna od najčešćih patoloških pojava u ljudskoj populaciji, često je uzrokovan dugotrajnim sedenjem u stolicama čiji nasloni ne prate normalnu anatomiju kičmenog stuba.

Bolje sprečiti...

Prevencija opisanih poremećaja sasvim je jednostavna, nasuprot lečenju koje je mučno, dugotrajno, skupo i retko potpuno uspešno. Profilaktičke mere uključuju kvalitetna rešenja radnog mesta i izbor uređaja i alata koji su u skladu s ergonomskim normativima. Kada je statičko opterećenje u pitanju, od velike važnosti je i adekvatno dozirana fizička aktivnost, koju u kancelarijskim uslovima treba sprovoditi disciplinovano, u jednakim vremenskim intervalima. Važećim propisima (ISO-9241) jasno je definisana potreba da se vodi računa o položaju u kojem se telo tokom rada nalazi. Adekvatan sedeći položaj jeste onaj u kojem telo ne napreže veće grupe mišića, osim onih koji antigravitacionim dejstvom omogućuju pravilno držanje kičmenog stuba, ramenog pojasa i gornjih ekstremiteta. S aspekta medicinske higijene, definisani su precizni parametri koji se odnose na oblik, tvrdoću, visinu i položaj stolice i radnog stola (distanca i diferenca). Isto tako, poznati su i fiziološki parametri pravilnog držanja: kičmeni stub mora da zadrži prirodni stepen zakrivljenosti, bez savijanja unapred ili u stranu; ruke treba držati savijene u laktovima, a noge u kolenima pod uglom nešto većim od devedeset stepeni; visinu radnog stola odnosno monitora treba podesiti tako da pogled bude usmeren prema sredini ekrana. Takođe, u svakom trenutku treba biti svestan položaja u kojem se telo nalazi, a preporučljive su i česte promene položaja, pa i lagane fizičke vežbe istezanja koje stimulišu cirkulaciju u regionima koji su naročito opterećeni (kičmeni stub, rameni pojas) i nalaze se pod pojačanim rizikom razvoja degenerativnih promena. Pauze u radu su neobično važne, tako da u mnogim zemljama postoji precizna pravna regulativa koja definiše neophodnost regularnih pauza kod radnika koji veći deo radnog vremena provode sedeći (primera radi, za daktilografe u Japanu važi pravilo da na svaki sat rada sprovode deset minuta pauze). Utvrđeno je i da su češće ali kraće pauze efikasnije od odmora koji se preduzimaju nakon dužeg perioda rada.

U predohrani poremećaja mišićno-koštanog aparata uzrokovanih dugotrajnim sedenjem i ponavljanim obavljanjem nefizioloških položaja i pokreta veliki značaj pridaje se izboru nameštaja i kontrolnih uređaja – tastatura i miševa. Za razliku od računarskih displeja i aparata koji emituju zračenje, strogih ergonomskih normativa za izradu kompjuterskog nameštaja i kontrolnih uređaja još uvek nema, tako da postoji široka lepeza proizvoda koji se s manje ili više uspeha koriste u prevenciji hroničnih muskuloskeletnih problema.

Pazi da je ergonomski

Dobrom držanju tela, pre svega kičmenog stuba, pomaže adekvatan nameštaj, ergonomski oblikovane stolice s određenom mogućnošću podešavanja visine sedećeg dela i ugla naslona, koji se prilagođavaju prema osobinama individue. Prema internacionalnom standardu ergonomskih parametara ISO-9241, pogodnim se smatraju one stolice koje pružaju aktivnu podršku (jastučiće) na slabim tačkama kičmenog stuba, pre svega na vratu i slabinskom delu. Ručke nisu obavezne, ali su poželjan detalj koji omogućuje opuštanje mišića ramenog pojasa i pravilno držanje podlaktica. Higijenski ispravna stolica radniku treba da pruži mogućnost izvođenja ograničenih pokreta koji stimulišu cirkulaciju, a pritisak na donje ekstremitete ne sme da bude toliko velik da kompromituje njihovo snabdevanje krvlju i efikasnu drenažu. Istim standardom propisana je površina radnog stola, koji treba da bude prostran, a ne sme da prenosi jake vibracije i ekstremne temperature; ukoliko sadrži fioke, one se ne smeju potpuno otvarati (prevencija traumatizma).

Veoma važan detalj u konstrukciji ergonomski ispravnog radnog okruženja odnosi se na pravilan izbor ulaznih uređaja i pomoćnih elemenata, namenjenih rasterećenju prenapregnutih delova lokomotornog sistema. Iako se pojmom „ergonomski” proizvođači upravljačkih uređaja (tastatura, miševa i igračkih periferija) služe uglavnom u marketinške svrhe, postoji zadovoljavajući broj koncepcijski raznovrsnih tastatura koje su projektovane tako da pri dugotrajnom radu uzrokuju minimalan napor. Takve su specijalne tastature namenjene korisnicima s malim prstima (LittleFingers), dvodelne i trodelne tastature (Kinesis, Goldtouch, ErgoFlex) i one s dve grupe tastera čije su osovine orijentisane pod oštrim uglom (Natural Keyboard, TypeMatrix). Naročito su zanimljive ergonomske tastature kompanije Safetype, koje, zahvaljujući vertikalno položenim tasterima, u potpunosti omogućuju držanje ručnih zglobova u ortopedski neutralnom položaju.

Velika raznovrsnost postoji i na tržištu ergonomskih miševa. Najviše pažnje privlači tzv. Renaissance Mouse koji svojim oblikom podseća na džojstike kakvi se koriste u kompjuterskim igrama; prednosti u odnosu na klasične kompjuterske miševe ogledaju se u naročitim odmorištima za dlanove i prirodnom položaju ruke u toku rada. Ručni zglob u neutralnom položaju drži i Whale Mouse koji takođe ima dobro oblikovano postolje za dlan. U izboru miša treba voditi i računa o njegovoj veličini (Perfit Mice miševi, na primer, izrađuju se u desetak veličina). Neobično dizajnirani ergonomski miševi nisu retkost, tako da se u prodaji mogu naći miševi koji se nose na glavi (Smart-Nav AT), kao i bežični „3D miševi” sa žiroskopom (RocketMouse). U ergonomski ispravne kontrolne uređaje svrstavaju se i nekada popularni trekbol uređaji, tj. „obrnuti miševi”.

Izgleda šašavo, ali...

Spisak dodataka koji obezbeđuju fiziološko držanje tela obogaćen je raznoraznih podupiračima za ruke, leđa i noge i držačima dokumenata, koji omogućuju pravilno držanje glave prilikom prekucavanja. Oni mogu da posluže kao jeftino, ali efikasno rešenje u situacijama kada kompletno opremanje radnog mesta ergonomskim uređajima nije finansijski izvodljivo.

Gradimir JOKSIMOVIĆ