Obračunavanje potrošenih telefonskih impulsa

Domaći program Timer 1.1, čiji je autor Damir Sel, predstavlja jednostavnu alatku za merenje vremena provedenog na Internetu odnosno projektovanje utrošenog novca za telefonske impulse. Rukovanje programom je izuzetno jednostavno i praktično potpuno automatizovano. Nakon instalacije, Timer 1.1 se smešta na systray odakle prati uspostavljanje dial-up konekcija i beleži vreme provedeno na Mreži.

Pored toga što zbirno obračunava vreme provedeno na Internetu, Timer vodi detaljnu statistiku za sve pozive i nudi nekoliko izveštaja putem kojih je moguće kontrolisati utrošeno vreme. Pohvalno je što postoji mogućnost praćenja aktivnosti pojedinačnih korisnika (ako jedan računar koristi više njih) ili svih odjednom. Tu su podaci o broju uspostavljenih konekcija, vremenu i datumu uspostavljanja veze, dužini trajanja poziva i načinu prekida veze. Takođe, za svaku konekciju moguće je dobiti uprošćen izveštaj koji podrazumeva samo informacije o broju potrošenih impulsa i ceni poziva, a tu su i adrese posećenih Internet stranica u poslednje vreme. Naravno, omogućeno je i snimanje izveštaja na hard disk u obliku HTM ili TXT fajlova radi kasnijeg proučavanja ili dokazivanja nevinosti roditeljima.

Iako je podešen za rad u našim uslovima, Timer sadrži sve potrebne opcije za prilagođavanje uslovima „na terenu”. To se pre svega odnosi na definisanje vremenskog trajanja impulsa u jakom i slabom saobraćaju, cene impulsa i određivanje vremenskih okvira za smenjivanje jeftine i skupe tarife. Naime, po rečima autora, u programu su već implementirani zvanični podaci Telekoma od 2. 2. 2004. godine, ali je ostavljena mogućnost za njihovo prilagođavanje trenutnim uslovima (dodatne informacije možete da saznate na adresi www.telekom.yu). Zanimljivo je što postoje i dodatne opcije za definisanje intervala slabog saobraćaja tokom državnih praznika.

Ipak, prilikom testiranja programa naišli smo na nekoliko nepravilnosti za koje se nadamo da će biti ispravljene u nekoj od narednih verzija. Prva od njih se odnosi na proizvoljno prijavljivanje trajanja jeftine/skupe tarife od strane programske rutine bez obzira na unapred definisane vremenske okvire. Tako se povremeno dešava da grafička notifikacija „iskače” na ekranu kad joj je volja, što može prilično da zbuni korisnika. Na svu sreću, ova opcija može da se isključi, ali tada ostaje nedoumica kako u takvim situacijama program vrši izračunavanje utrošenog vremena. Druga stvar se odnosi na netačnu konverziju potrošenih impulsa u dinare koja postaje sve izraženija sa većim brojem konekcija i utrošenih impulsa. Da stvar bude komplikovanija, greška se javlja samo na zbirnom izveštaju dok se na pojedinačnom računu matematički savršeno uklapa (ručnim sabiranjem dolazi se do tačne cifre). Čim se isprave uočeni nedostaci, Timer bi mogao da postane nezaobilazan alat pri kontroli potrošenih Internet sati.

Vladimir PISODOROV