CD-R mediji (2)

U prošlom broju „napravili” smo CD, ali ipak nije svaki CD-R istog sadržaja i kvaliteta

U prethodnom broju bavili smo se izradom CD-R medija. Međutim, iako svi imaju opisan način izrade, ipak nisu svi CD-R mediji isti. Razlike, koje proizvođač obično naznačava sitnim slovima na omotu, velike su i moraju da budu odlučujuće prilikom kupovine. U pitanju su formati CD-R medija, koji se na omotu mogu označiti i logotipom. Zato se pri kupovini medija mora paziti za šta je taj medij optimizovan.

Istorija kaže da je Compact Disc nastao pre više od dvadeset godina. Oktobra 1982. godine, prvi CD je ugledao svetlo dana. Za ovo otkriće zasluge imaju firme Taiyo Yuden i TDK, a organski sloj njihovog rešenja sadržao je cijanin. Prethodni pokušaji, koji datiraju još iz 70-tih, bila su nestabilna rešenja.

Iz ovog prvog rešenja ubrzo je nastao format CD-DA (Compact Disc Digital Audio). Njega su iste godine prezentovali Philips i Sony, a sadržao je 74 minuta muzike u digitalnom obliku i muzici je podario kvalitet koji se prvenstveno ogleda u nedostatku šuma u snimku. To je i osnovni razlog njegove pobede nad LP pločama.

Specijalno za pasionirane audiofile napravljen je format HDCD (High Definition Compatible Digital), koji je podigao nivo semplovanja na 20 bita po kanalu. Ovakvi diskovi su retki na našim prostorima, i najčešće se sreću u SAD. Nepopularnosti ovog standarda doprinela je i činjenica što je za njihovo preslušavanje potreban poseban HDCD plejer.

Audio CD je vremenom proširen na nekoliko formata. Prvi je CD-Text, koji klasičnom CD-DA dodaje tekstualne informacije o albumu i svakoj pesmi pojedinačno. U Lead-In delu medija smešta se informacija o albumu, dok se uz pesme smeštaju informacije o njima. Da bi se pročitale ove informacije, potrebno je da CD plejer podržava ovaj format. Drugi format koji takođe donosi malo proširenje klasičnog audio CD-a jeste CD-G (CD-Graphics). Postoji više tipova ovog formata koji su dati u tabeli. CD-G se najčešće koristi kod CD-a namenjenih karaokama ili za MIDI muziku.

Fajl-sistemi (klik za uvećanje: JPG, 21 KB) Postoje tri vrste fajl-sistema na CD medijima. Prvi je ISO 9660, koji postoji u dva nivoa: Level 1 je kompatibilan sa MS-DOS fajl sistemom (FAT) (ime fajla ima maksimalno 8 karaktera, a ekstenzija tri, nivo dubine podfoldera je 8) i Level 2 sa proširenom dužinom imena fajla i nekompatibilan je pod MS-DOS-om (ime fajla može da ima najviše 32 karaktera). Sledeći fajl-sistem je Joliet, koji donosi proširenja u ISO 9660 sistem. On ustvari rešava probleme kompatibilnosti – kompatibilan je sa svim Microsoftovim operativnim sistemima. Treći fajl sistem je HFS (Hierarchical Filing System) koji je u upotrebi na Apple Macintosh platformi. Interesantno je da diskovi mogu da istovremeno sadrže HFS i ISO 9660 ili Joliet fajl-sisteme. Podaci u HFS sistemu se nalaze iza podataka u ISO 9660 formatu, a na njihovu poziciju ukazuje pointer. Tako se na jednom CD mediju mogu naći istovremeno programi i za Mac i za PC. Sektori (klik za uvećanje: JPG, 27 KB) Podaci smešteni na CD–ROM-u podeljeni su na sektore koji su ekvivalenti audio blokovima kod audio CD-a. Kada se čita brzinom od 1x (150 Kbit/s), 75 sektora se pročita svake sekunde. Kod brzine od 2x, CD-ROM drajvovi ubrzaju čitanje na 150 sektora po sekundi itd. Pošto su CD mediji primarno dizajnirani za muziku, njihovo korišćenje u računarima zahtevalo je pojavu zaglavlja i kodova za korekciju greške koji se ubacuju u svaki sektor. Postoje dva različita tipa sektora koji se nazivaju Mode 1 i Mode 2, koji se pojavljuju počev od formata CD-ROM XA. Sektori tipa Mode 2 imaju dve varijante: Form 1 i Form 2. Fajl-sistemi i vrste sektora kod formata za podatke Format Fajl-sistem Sektor Mode Windows CD-ROM ISO 9660 (+Joliet) 1 Mac CD-ROM HFS 1 CD-interactive ISO 9660+ 2 CD-ROM XA ISO 9660 2 CD-i Bridge ISO 9660 2 Photo CD ISO 9660 2 Video CD ISO 9660 2 CD-Extra ISO 9660 2

Dve godine po nastanku audio CD-a, Philips i Sony prezentuju CD-ROM (Compact Disc Read Only Memory), prvi CD medij koji je mogao da smesti muziku ili digitalne podatke. Od audio CD-a, CD-ROM se razlikuje u načinu zapisa. Prvo, podaci su podeljeni na sektore, a uz podatke se nalaze uobičajeni kodovi za korekciju greške. Drugo i jednako važno jeste to što su podaci podeljeni na fajlove, te je potreban fajl-sistem.

Ograničenje CD–ROM-a bilo je očigledno: ili muzika ili fajlovi. Zbog toga je razvijen CD-ROM XA (eXtended Architecture) koji je dozvolio da se audio i data podaci izmešaju i čitaju istovremeno. CD-ROM XA mediji nisu imali uspeha na tržištu, ali su poslužili kao osnova za dalji razvoj formata CD medija.

Multisesije, mogućnost dosnimavanja na CD medij, pojavila se sa CD Extra ili Enhanced CD formatoma. Na CD Extra mogu se snimiti dve sesije, a svaka sesija sadrži oblasti lead-in i lead-out. Prva sesija sadrži do 98 audio traka, a druga sadrži oblast za podatke ekvivalentnu CD–ROM-u.

Zatim je usledio format CD-I Bridge, za koji su ponovo zaslužni Philips i Sony. Ovome je prethodila specifikacija CD-i (Compact Disc-interactive). Za razliku od CD-ROM-a, CD-i mediji su dizajnirani kao skup interaktivnog sadržaja koji objedinjuje audio, video, grafiku i tekst. Kako su ovakvi mediji ograničeni što se tiče čitača, nisu doživeli veći uspeh (osim u SAD), napravljen je CD-I Bridge koji je trebalo da premosti ograničenja formata CD-i i da ga približi PC računarima. Ima sledeće osobine: odgovara specifikaciji CD-ROM XA, fajl sistem je ISO 9660, odgovara CD-i formatu, poseduje audio kodiranje koje uključuje ADPCM (Adaptive Delta Pulse Code Modulation) i MPEG, video kodiranje, multisesije. Derivati ovog formata su: Photo CD za smeštanje fotografija (sada se retko sreće), Video CD za 74 minuta video materijala u MPEG-1 kompresiji i Super Video CD koji je optimizovan za MPEG-2 kompresiju video zapisa.

Dušan STOJIČEVIĆ