Šesnaest grafičkih kartica niže i srednje klase

Prosto je neverovatno koliko su proizvođači kompjuterskih komponenti sposobni da zakomplikuju stvari. Da li je to bila namera ili je u pitanju samo posledica žustre borbe s konkurencijom, tek, danas je prava umetnost odabrati određene komponente računara, pri čemu je definitivno najkomplikovaniji izbor grafičke kartice.

Oba velika proizvođača, ATI i nVidia, daju sve od sebe da svakim danom izbor bude sve teži i na tome im stvarno treba čestitati. Oni to objašnjavaju potrebom da u svakom tržišnom segmentu kupac ima nešto što oni nazivaju pravim izborom. Ipak, ovde postoji mnogo više od pomenute potrebe jer drugačije nije moguće objasniti činjenicu da na tržištu postoje i mnogi modeli grafičkih kartica koje ne da nisu dobar izbor, već predstavljaju nešto što treba izbeći po svaku cenu!

Nažalost, takvih kartica ima dosta, a često ih je i teško razlikovati jer je u većini slučajeva u pitanju samo nekoliko slova ili jedna cifra. A razlika je ponekad stvarno velika. Na primer, FX 5200 koja spada u red najpopularnijih kartica moguće je naći u preko 10 različitih verzija: običan ili tzv. „SE”, sa 64, 128 ili 256 MB memorije, samo sa TV-izlazom ili i sa ulazom. A u realnosti samo je nekoliko od njih moguće preporučiti – ostatak treba zaobići u manjem ili većem luku.

Zašto i dalje mnogo ljudi pravi loše poteze? Krivca pre svega treba tražiti u nekoliko ideja koje, iako nemaju nikakve veze s realnošću, umnogome diktiraju izbor, posebno manje iskusnim korisnicima. Najčešće ih nameću „poznavaoci”, kojih ima previše za ukus bilo kog stvarnog poznavaoca hardvera i računara.

Prva i najgora zabluda jeste da brzina grafičke kartice u najvećoj meri zavisi od količine ugrađene memorije, a realnost i svaki test pokazuju da je danas 64 MB u 90% slučajeva dovoljno, a 128 MB zadovoljava preostalih 10%. U svakom slučaju, 256 MB je nepotrebno razbacivanje.

Druga zabluda je da ako kartica ima veću cifru u imenu, mora da bude brža od one koja ima „manju” oznaku. Između ostalog, ovaj test će pokazati da i kod ovoga treba biti veoma oprezan. Da, u principu je tačno da je kartica s oznakom „9600” brža od one s oznakom „9200”, ali postoji previše izuzetaka da bismo se držali samo ovog pravila. Na kraju, mnogo ljudi voli da vidi dodatke „Pro”, „Ultra”, „Mega”, „Giga” ili „Turbo” u imenu, a da pri tom ne razume stvarno šta oni označavaju. Naravno, proizvođači najviše vole da na kutije i u brošure dodaju upravo ovakve pretenciozne sufikse, obavezno napisane uočljivim masnim slovima.

Da ne bude da su samo kupci i njihovi manje ili više stručni savetnici krivi za eventualan loš izbor, pomenućemo i prodavce koji umeju da budu nestručni i/ili nepošteni, pa često ono što piše u ponudi tj. cenovnicima ne odgovara onome što se na kraju dobija. Posebno je često prećutkivanje „SE” i sličnih oznaka, a kada dođete kući i shvatite da ste dobili Radeon 9200SE umesto običnog koji ste tražili, često je kasno.

Na kraju, ni proizvođači nisu tako naivni i mnogo njih je potpuno svesno konfuzije, ali se ne trude da pomognu i pojednostave stvari. Tako izbacuju modele sa slabim grafičkim procesorima, ali s mnogo memorije, a neki su i toliko neprofesionalni da umanjuju brzinu rada grafičkog procesora ili memorije čak ispod standardnih vrednosti za taj tip kartice, a pri tom prećutkuju taj podatak.

Cela ova uvodna priča ima samo jednu poentu – korisnik treba da shvati da postoji mnogo više faktora od kojih zavise performanse i ponašanje u radu neke grafičke kartice od onih nekoliko koji su navedeni velikim slovima na kutiji proizvoda.

U ovom tekstu smo se potrudili da navedemo na šta treba obratiti pažnju prilikom odabira. Stoga smo nabavili petnaestak modela kartica raznih proizvođača i izvrteli nekoliko testova. Na testu su se našla četiri Radeona 9200 i tri Radeona 9600 od kartica sa ATI čipovima i četiri FX5200, jedna FX5500 i četiri FX5700 kartice s nVidia čipovima.

Nema skupljih, tzv. high-end kartica iz dva razloga: pre svega, podrazumevamo da oni koju kupuju skuplje i brže kartice znaju šta i zašto kupuju, a pri tom se te kartice mnogo manje kupuju od ovih koje smo ovde predstavili. Ovaj tekst je pre svega namenjen manje iskusnim korisnicima.

Od svih kartica na testu, pet kartica su „SE” varijante kojima je memorijska magistrala sa standardnih 128 bita smanjena na širinu od 64. Ovo ima velikog uticaja na performanse bilo koje kartice, sa bilo kojim grafičkim procesorom. Pri tom, mada to nije pravilo, kod svih kartica koje smo sreli kojima je „srezana” memorijska magistrala oboreni su i radni taktovi grafičkog procesora i/ili memorije. Sve u svemu, varijante „SE” i slične imaju mnogo slabije performanse i nikada se ne smeju prevideti. Neki proizvođači koriste drugačije oznake – na primer, Asus ih obeležava sa „Magic”, a Gainward sa „Lite!”. Nažalost, ima i onih proizvođača koji potpuno prećutkuju ovaj podatak pa treba biti veoma oprezan.

Leadtek A340TD (5200SE) i A340TD 128bit (5200)

Kako prepoznati ovakve kartice? Prilično lako, samo treba pogledati karticu. Sve one pate od manjeg ili većeg nedostatka memorijskih čipova, tj. imaju upražnjena mesta za njih na štampanoj ploči.

Na primer, kod dva zelena Leadtekova FX5200 jasno se vidi da „osakaćena” verzija nema memorijske čipove iznad grafičkog procesora. Ovde ćemo uputiti i kritiku Leadteku kao proizvođaču. Naime, obe ove kartice se zovu jednako – A340TD – pa ih je teško razlikovati, sem po nalepnici koju ima bolji model na kojoj piše „high speed 128 bit memory”. Po ovome, Leadtek nas ubeđuje da je slabiji A340TD standardni FX5200, a da je ovaj brži „nestandardan” i zato ima pomenutu nalepnicu. E pa nije tako jer, otkad se pojavio, FX5200 treba da ima svih 128 bita za memoriju (tako uostalom kaže i nVidijina specifikacija), a slabiji modeli se dodatno obeležavaju. To svrstava Leadtek u one „mutnije” proizvođače, što od firme ovog renomea nismo očekivali.

Druga varijanta „sakaćenja” su modeli koji imaju memorijske čipove i iznad i desno od GPU-a, ali ne sva četiri, već po dva, a dva mesta za memoriju su prazna. Ovo u praksi funkcioniše jednako loše kao i kada su sva četiri čipa desno od grafičkog procesora.

HIS Radeon 9600 Pro

Poseban slučaj se može videti na primeru Radeon 9600 kartica. Crveni HIS R9600 Pro je „full”, kako se to kaže. Kao i standardni R9600, i oni sa oznakama „Pro” i „XT” u imenu imaju svih 128 bita memorijske magistrale. Primer „SE” varijante modela s ovim čipom su dve plave kartice iz Gigabytea. Manja od njih je primer kako izgleda većina „SE” modela. Naime, proizvođači često prave posebne štampane ploče za „SE” modele, kako 9200 tako i 9600, koje su niže pa nemaju prostora za memorijske čipove iznad GPU. S obzirom na to da su ove kartice duplo manje od standardnih, jeftinije su za proizvodnju, a mnogo ih je lakše i prepoznati.

Koristili smo četiri testa: dva 3DMarka, Unreal Tournament 2004 Demo i Quake 3. Ovakvim izborom test programa obezbeđena je po jedna starija i jedna novija igra, kao i jedan ozbiljan DirectX 9 test (3Dmark 2003), uz jedan stari i proveren kakav je 3DMark 2001SE.

Gigabyte 9600SE OEM i 9600SE retail

Pogled na rezultate jasno govori dve stvari. Prvo i najvažnije – izbegavajte „osakaćene” kartice kad god je to moguće! Nijedna od „SE” kartica ne može da opravda kupovinu jer performansama praktično ne zaslužuje ni da se zove kako se zove. Konkretno, 9600SE i 5700SE su toliko sporije od svoje „punokrvne” braće da ih prevazilaze i modeli 9200 i 5200/5500. Dok su performanse otprilike duplo lošije, cena nije toliko manja pa je 9600SE i 5700SE nemoguće preporučiti. Ukoliko ne možete sebi da priuštite „ne-SE” modele, izaberite „za broj manju” generaciju.

Druga stvar koju ne treba zaboraviti prilikom izbora kartice jeste da količina memorije nema uticaja na performanse. Više memorije može čak doneti i manju brzinu. Naime, cena 256 MB brze radne memorije nije mala pa ima značajan uticaj na cenu kartice. Stoga proizvođači pribegavaju korišćenju sporije memorije – svi modeli, opet, bilo da je u pitanju ATI ili nVidia, koji imaju 256 MB koriste sporiju memoriju od onih sa 128 MB. Dobar primer su FX5700 kartice: one sa 128 MB memoriju „guraju” na 550 MHz, a FX5700 sa 256 na „samo” 500 MHz. To u praksi znači da ste platili 128 MB više, a dobili 10% sporiju memoriju (karticu). Ovo uostalom nije nikakva novina – sećamo se da su još GeForce 3 i GeForce4 modeli sa više memorije patili od ovih problema. Test je pokazao i da, barem za sada, grafičkim karticama ni ne treba više od 128 MB jer čak ni slabije kartice kakve su Radeon 9200 ili FX 5200 ne dobijaju na brzini kada memorija „poraste” sa 64 na 128 MB. No, ako se imaju na umu buduće igre, 128 MB se još može opravdati, u stilu „trebaće za koji mesec”, ali 256 MB je apsolutno bacanje para.

Konačno, najgora je kombinacija ova dva faktora – u cenovnicima nekoliko prodavaca videli smo „SE” kartice sa 256 MB, konkretno Radeon 9200SE 256.

Jedina situacija kada se može preporučiti neki „SE” model, ali striktno oni najjeftiniji, 9200SE i 5200SE, jeste ukoliko je korisniku potreban TV izlaz, a neće praviti ni najmanje „izlete u 3D svet” (dakle – ništa igre, ništa 3D programi). Samo tada je opravdano uštedeti desetak evra u odnosu na neki „ne-SE” model. Za sve ostalo, a u to spada i samo povremeno igranje – nikako „SE”.

Pored rezultata četiri testa, na izdvojenom grafikonu pokušali smo da predstavimo koliko koja kartica stvarno vredi, tj. odnos cena i performansi. U posebnom okviru možete pročitati objašnjenje načina na koji smo to ocenjivali. Sigurni smo da će se naći oni koji će uputiti manju ili veću zamerku, ali nama se čini da jedan ovakav prikaz može dosta da pokaže.

Naravno, skuplje kartice imaju dosta lošiji „rezultat” od onih mnogo jeftinijih, a ne toliko sporijih modela, ali valjda je to svima poznata činjenica. Uostalom, jedan Radeon 9800 XT ili FX 5950 Ultra su svega nekoliko procenata brži od modela 9800Pro i 5900Ultra, a skoro su 50 odsto skuplji. Jurenje performansi, pogotovo procenata, uvek je bio „skup sport”.

Ovo napominjemo čisto da se ne pomisli: „Eto, FX 5200 sa 64 MB je puno bolji od FX5700 sa 128 MB.” Istina je da su obe kartice dobar izbor, ali svaka u svojoj klasi. Ko želi da dobro prođe s minimumom novca, neka uzme FX5200 ili Radeon 9200 sa 64MB, a ako želite da u većoj meri uživate u igrama, potreban vam je barem FX5700 ili 9600Pro.

A da li izabrati Radeon ili GeForce – to ćemo prepustiti vama. Razlike u performansama nisu dovoljno velike da bi neka serija mogla da se sigurno preporuči. 5200 je malo brži od 9200, ali i skuplji, a i 5700 i 9600 su „tu negde”. Kao i na početku, konstatovaćemo da je borba između proizvođača žestoka i neizvesna u oba ovde prikazana segmenta, a to su niži i srednji. Kao što smo pomenuli, nedostaje visoki, ali u njemu se ovog i sledećeg meseca dešava velika promena: pojavljuju se najnovije i najbrže GeForce FX i Radeon serije kartica. U pitanju su serije GeForce FX6800 i Radeon X800 čije prikaze možete očekivati u sledećem broju. Do tada, nadamo se da smo običnim korisnicima razjasnili kupovinu „običnih” kartica i ukazali im na šta treba da paze kada sledeći put odu do svog prodavca računara.

Saša UZELAC