Dream Multimedia Dreambox DM 7000-S

Dream Multimedia Dreambox DM 7000-S

Ne dešava se često da na ovim stranicama imate priliku da pročitate prikaz digitalnog risivera za prijem satelitskih kanala. Međutim, proizvod nemačke kompanije Dream Multimedia po mnogo čemu je specifičan u odnosu na uređaje iz svoje klase, prvenstveno zbog toga što predstavlja savršen spoj klasičnog kućnog risivera i multimedijalnog računara. Dreambox pruža bogatu lepezu opcija za jedan kućni uređaj i pokazuje ostalim proizvođačima u kom pravcu se treba kretati. Mi smo na testu imali najnoviju, četvrtu reviziju uređaja koja je odnedavno dostupna i našim kupcima.

Za prikaz svih mogućnosti ovog uređaja bilo bi potrebno mnogo više prostora – rad pod Linuxom, korišćenje klasičnog hard diska za smeštanje snimljenog materijala i mogućnost „otvaranja” brojnih kanala samo su neke od tih mogućnosti.

Na prvi pogled, Dreambox se ne razlikuje mnogo od sličnih uređaja te klase. Prednjom maskom dominira pregledan grafički displej narandžaste boje (može se uporediti s onim na mobilnim telefonima) koji služi za ispisivanje sistemskih poruka i informacija o akcijama korisnika, a sve ostalo se obavlja putem odličnog OSD-a (on-screen display). Pored toga, tu su još i jedan klasičan CI (Common Interface) slot za ubacivanje kripto-modula, čak dva Smartcard Readera i jedan memorijski Compact Flash slot (slotovi mogu da se „zatvore” vratancima tako da ne kvare izgled prednje maske uređaja). Uz obavezno dugme za „paljenje”, korisniku su još jedino ostavljena dva dugmeta za „šaltovanje” kanala, tako da se kontrola uređaja odvija preko robusnog daljinskog upravljača. Uzevši u obzir cenu i ekskluzivnost uređaja, moramo da priznamo da daljinski upravljač uopšte ne može da se pohvali dobrim dizajnom, te da njegova veličina i težina i te kako smetaju pri radu.

Pogled na zadnji deo uređaja otkriva gomilu priključaka, što pokazuje da su konstruktori odlučili da korisnicima ponude maksimalan komfor. Pored dva (programabilna) SCART-a, tu su i dva F-konektora (prvi služi za povezivanje sa LNB-om, antenskim delom satelitskog kompleta, dok drugi propušta signal do nekog drugog prijemnika). Tu su i stereo analogni (činč) i digitalni izlaz za zvuk, zatim osmopolni DIN, standardni RS-232 i USB priključak (za komunikaciju s računarom) i, kao veliko iznenađenje, mrežni (10/100 Mbit/s full duplex) priključak. Naime, Dreambox može da se „prikači” u mrežno okruženje kao bilo koji drugi računar (uz pomoć tzv. crossover mrežnog kabla ili klasično, putem HUB-a), čime se „otvaraju” specijalne mogućnosti. Tako je na najjednostavniji način omogućeno osvežavanje sistemskog softvera, ubacivanje različitih skinova za OSD, implementiranje plug-inova radi proširenja funkcija. Internet stranice koje nude dotični sadržaj izuzetno je lako pronaći. Međutim, pored toga, mrežni priključak može da se iskoristi i kao svojevrsni „bajto-put” koji će Dreambox koristiti za razmenu audio-video materijala sa PC računarom. Na taj način uređaj može da pristupa perifernom hard disku (i da snima odnosno čita materijal), DVD čitaču (reprodukcija DVD-ova nije nikakav problem) ili čak Internetu radi automatskog osvežavanja softvera ili skidanja elektronske pošte (potreban je specijalan plug-in). Isto tako, Dreambox može da distribuira audio-video materijal u mrežno okruženje, čime postaje pravi mali odašiljač satelitskog programa. Što se tiče USB slota, on može da se iskoristi za priključivanje širokog dijapazona eksternih dodataka (miš, tastatura, Web kamera), čak i popularnih USB diskova koji odlično mogu poslužiti za skladištenje manjih fajlova (MP3 muzike ili sistemskih datoteka, recimo). Dreambox ima i mogućnost reprodukcije MP3 muzike, a podržava i Ogg Vorbis i druge multimedijalne formate (recimo za slike).

Dodaci koji život znače (klik za uvećanje: GIF, 18 KB) S obzirom na to da Dreambox koristi sistemski softver baziran na operativnom sistemu Linux, korišćenje hard diska ili USB Flash drajva vezano je za upotrebu fajl sistema Ext3 ili Raiser; ukoliko ne posedujete mrežnu karticu ili vam je način mrežne komunikacije između računara i Dreamboxa suviše komplikovan, to može da predstavlja otežavajuću okolnost. Da biste snimljeni materijal u tom slučaju prebacili na PC radi dalje obrade, moraćete da koristite jedan od specijalizovanih programa za to, a oni su još uvek prilično retki na softverskoj sceni. U praksi se najbolje pokazao program Explore2fs 1.00 pre 6 (uranus.it.swin.edu.au/~jn/linux/explore2fs.htm, 356 KB) koji nudi mogućnost čitanja Ext2 i Ext3 particija. Upravljački interfejs mu je sličan Windows Exploreru, jednostavan je u radu i podatatke iščitava veoma pouzdano. Inače, snimljeni video klipovi su u sirovom TS formatu za čiju je reprodukciju na PC-u potrebno imati instaliran Elecard (www.elecard.com) video kodek čija se upotreba forsira prilikom instalacije i korišćenja čuvenog programa ProgDVB za praćenje satelitskih kanala putem DVB kartica. Isto tako, može se koristiti i čitava serija programskih rešenja za video konverziju koja smo već pominjali i opisivali (najbolje je konsultovati stranicu www.doom9.org). Dreambox nije probirljiv i prepoznaje gotovo sve (E)IDE modele hard diskova koji se trenutno mogu naći na tržištu. Ipak, s obzirom na to da je podržan samo UDMA 66 standard, preporučuje se upotreba nekog od sporijih modela (5400 obr/min) iz čisto praktičnih razloga – biće manje buke i manje toplotne energije će se emitovati u kućište uređaja. Ukoliko se odlučite za opciju korišćenja hard diska, zanimljivo je što on može da posluži i kao virtuelna memorija (klasično swapovanje) prilikom izvršavanja zahtevnijih aplikacija. Inače, na 80 GB prostora staje preko 40 sati MPEG-2 materijala. (klik za uvećanje: JPG, 40 KB) Za probu USB slota iskoristili smo model manje poznate kompanije Super Talent Flash (www.supertalentflash.com) koji sadrži 128 MB Samsungove memorije. Drajv ima standardne (minijaturne) dimenzije i upakovan je u providno kućište od plastike koje ima alku za kačenje na privezak s ključevima ili improvizovani lančić. USB konektor je pokriven odstranjivom zaštitnom kapicom, a zanimljivo je to što se u paketu ne nalazi produžni USB kabl kao ni bilo kakvi drajveri (za većinu operativnih sistema nisu ni potrebni, a i Dreambox ga uredno prepoznaje i formatira). Inače, ovaj mališan podržava specifikaciju USB 2.0, pa je transfer podataka nešto brži nego kod verzija za USB 1.. Uz nešto slabiji kvalitet plastičnog kućišta, jedinu zamerku bismo mogli da uputimo nepostojanju prekidača za onemogućavanje upisa i brisanja podataka. Drajv smo dobili zahvaljujući ljubazanosti firme Wizard Computers iz Zrenjanina (www.wizard.co.yu). Pre nabavke ostalih periferijskih dodataka (tastatura, miš, Web kamera, Compact Flash kartice i slično) za Dreambox, treba proveriti da li za njih postoji odgovarajuća softverska podrška.

Unutrašnjost Dreamboxa je još zanimljivija od spoljašnjosti. Ispod poklopca se nalazi štampana ploča izuzetno malih dimenzija sa skladno raspoređenim elementima tako da već na prvi pogled imate utisak da se radi o pažljivo dizajniranom uređaju. Centralno mesto zauzima PowerPC procesor na 250 MHz, sposoban da izvršava 350 miliona instrukcija u sekundi, „ojačan” sa 64 MB Hynixove memorije. U samom uglu kućišta nalazi se digitalni risiver, malih dimenzija, za čiju je izradu zaslužna poznata kompanija LG. Iznenađuje nedostatak RF modulatora.

U praznom prostoru kućišta, odmah iznad procesora, nalazi se ležište za postavljanje jednog IDE hard diska (podržan je UDMA 66) koje je vrlo nevešto izvedeno tako da je za smeštanje diska potrebno poprilično petljanje s kablovima. Uz uređaj dolaze trakasti IDE kabl dužine dvadesetak centimetara i kabl za napajanje.

U realnom radu Dreambox se pokazao više nego odlično. Rad sa OSD-om je praktičan i zahteva izuzetno malo vremena za privikavanje (velike šarene ikonice i veliki broj opcija zadiviće i najveće skeptike). Prebacivanje kanala odvija se gotovo trenutno (nema neprijatnog čekanja od nekoliko sekundi kao kod većine sličnih uređaja), dok se prednost korišćenja plug-inova i te kako oseća; među osnovnima se nalazi i onaj za softversko dekodiranje teleteksta, tako da nije potreban televizor koji podržava teletekst servis, a sadržaj svih stranica se učitava u memoriju i poziva bez čekanja. Tu je i ugrađeni fajl menadžer TuxBox Navigator (vizuelno podseća na Norton Commander i DOS Navigator) koji olakšava rad s fajlovima (kopiranje, brisanje, preimenovanje i tako dalje). S obzirom na to da poseduje ugrađeni pozicioner, Dreambox odlično sarađuje s antenskim motorima tako da se do kanala na udaljenim satelitima dolazi samo jednim pritiskom tastera na daljinskom upravljaču. Zanimljivo je i to što praktično ne postoji ograničenje u broju memorisanih kanala, kao i to što se njihovo skeniranje obavlja putem niza INI fajlova koji mogu da se osvežavaju (kao kod ProgDVB-a). Radi lakšeg sortiranja, liste kanala je moguće prebaciti na PC i uz pomoć specijalizovanih programa sortirati i organizovati i zatim ih vratiti u Dreambox.

Jedino što nam se nije dopalo odnosi se na povremenu nestabilnost uređaja, pa ispada da je zgodno to što se resetovanje sprave vrši pritiskom na sva tri tastera na prednjoj maski. Primetili smo da su problemi najizraženiji prilikom čestog „čačkanja” opcija ili pri „otvaranju” kanala nedovoljno kvalitetnog (tj. snažnog) signala.

Sa cenom koja je na našem tržištu tek nešto niža od 500 evra, Dreambox nažalost neće naći svoje mesto kod svih ljubitelja satelitske televizije. Međutim, za uloženi novac dobija se i više od onoga što se od ovakvog uređaja moglo očekivati, pogotovu ako se ima u vidu da ovakav komfor i mogućnost praćenja većine satelitskih kanala (bez obzira na sistem kriptovanja) nudi jedino još kombinacija moćnog računara i DVB kartice. Za one sa plićim džepom uteha je informacija da Dreambox može da se nabavi u skromnijoj varijanti (modeli 5600/5620) koja nema mogućnost priključivanja hard diska, a gotovo je duplo jeftinija.

Vladimir PISODOROV