Kompjuterska animacija

Nekoliko reklamnih spotova koji su mogu videti na našim televizijama odlikuje se visokim kvalitetom kompjuterske animacije – predstavljamo vam njihove autore

Trodimenzionalna odnosno 3D slika je 2D projekcija kompjuterskog modela nekog realnog fizičkog objekta. Zapravo, u pitanju i ne mora da bude objekat kakav već postoji. Realistično 3D modelovanje se često koristi da bi se vizualizovao nepostojeći lik ili okruženje, ili objekat koji je nemoguće fotografisati iz određenog ugla (na primer, neosvetljena strana Meseca). Koristi se i da ocrta ili promeni odlike takvog objekta. Posle tog i niza drugih procesa (renderovanja, recimo) dobijamo 3D kompjutersku grafiku koja, kako kaže jedna od definicija, predstavlja trodimenzionalnu virtuelnu reprezentaciju objekata pohranjenih u kompjuteru, radi izvođenja proračuna i generisanja slike. 3D grafika se poredi s fotografijom ili vajanjem, dok je 2D grafika slična crtanju.

S druge strane imamo 3D animaciju, čiji je razvoj tokom poslednjih godina veoma ubrzan, uporedo sa razvojem kompjuterske tehnologije. Zapravo, 3D animacija je postala veoma „trendi” i kod nas, sudeći po reklamama koje viđamo na televiziji: od kravice koja vozi bicikl, preko paradajza koji se premeće po frižideru, do radnika koji razvoze kafu u magacinu. Posebno je upečatljiva aktuelna reklama za YU Yellow Pages, besplatnu informativnu publikaciju koja će se uskoro pojaviti u štampanom i Internet izdanju. Za pomenute reklame firmi Grand Kafa, Simka i Centro-Proizvod zaslužni su Srđan Stojković i Nebojša Rogić iz studija Helium. Ovaj studio za produkciju i animaciju specijalnih efekata odnosno 3D animaciju i postprodukciju oformljen je početkom ove godine i sastoji se od 14 ljudi, mada okosnicu studija čine upravo Srki i Roga, kako ih znaju kolege u branši. Iako su i jedan i drugi veterani u ovom poslu, tek nedavno su udružili snage: „Reklama za senf Centro-proizvoda je zapravo bila test reklama pred udruživanje, dok je reklama za Grand kafu prva reklama koju je studio potom uradio”, kaže Srđan. Nebojša Rogić je supervizor animacije u studiju, a Srđan Stojković produkciono-organizacioni direktor, ukoliko se tako mogu podeliti njihove uloge. Sa već preko 80 realizovanih projekata, urađenih po narudžbini, od kojih je 10-15 rađeno u 3D tehnologiji, ovaj studio je među najpozvanijima da predstavi trend 3D-a kod nas: „Zapravo, mi smo veoma daleko u odnosu na svet i fali nam snage i mogućnosti da realizujemo ’high-end’ 3D projekte”, kaže Srđan. „Postoji ideja da se napravi tim koji će moći da ih realizuje i da se napravi link prema inostranstvu. Ideja razvoja 3D-a je svest o tome da produkcija nije u rukama velikih holivudskih studija, već je zapravo ima svuda u svetu. Poenta je u brzini – ogroman projekat zahteva veliku brzinu i veliki raspoloživi realizacioni tim, a Helium hoće to da stvori, hoće u tu svetsku produkciju”.

Kada je u pitanju raspoloživost kadrova, Srđan smatra da je edukovanost ljudi na bazičnom nivou, a ne postoji ni škola ni zainteresovanost što se animacije tiče: „Upisati kurs i upoznati alate koje softver pruža je ekvivalent poznavanju pravopisa prilikom pisanja knjige. Dizajn, režija, montaža, gluma – a sve je to potrebno u ovom poslu – to je najteže.” Po njemu, trenutni uzor u svetu po pitanju 3D animacije je američki studio Pixar, odgovoran za realizaciju filmova kao što su „Priča o igračkama” ili „U potrazi za Nemom”, dok je za 3D efekte pravi primer serijal „Gospodar Prstenova”, koji je napravio tehnološki iskorak na tom polju, u vidu korišćenja tzv. motion-capture animacije. „Takođe, 3D ulazi i u ostale elemente video produkcije. Nivo rendera je dovoljno realan, pa se sada 3D ne razlikuje od makete, 3D grafika zapravo istiskuje makete”, smatra Srđan. Međutim, nije odnos prema tehnologiji i edukaciji ono što konstantno brine ovog animatora. U pitanju je, kako smatra, naš nedostatak osećaja za vizuelno lepo: „Mi smo vizuelno na jako niskom nivou! Odnos prema lepom – pogledajmo uostalom našu estradu – ne postoji. Sve je fokusirano na dramu, na priču. Jednostavno nismo vizuelna nacija, za razliku od Francuza ili Italijana”, decidiran je Srđan.

Inače, ovaj studio konstantno traži kreativne i sposobne mlade ljude koji su zainteresovani da se pridruže njegovom timu, a više informacija o radu i projektima studija Helium možete naći na adresi www.helium.co.yu.

3D grafika i animacija su danas mahom zastupljene u modelovanju objekata, zgrada i pejzaža, stvaranju 3D video efekata, integraciji 3D objekata sa „živim” snimkom, kao i u razvoju filmske industrije. Među raspoloživim programima i paketima koji mogu da ih realizuju, samo nekoliko je široko prihvaćeno. Najpopularniji je program Maya firme Alias Wavefront čija se poslednja verzija pojavila u maju ove godine. Koristi se u najvećim studijima za vizuelne efekte, u kombinaciji sa Pixarovim programom RenderMan. Sledeći je 3D Studio Max firme Discreet, stvoren kao naslednik programa 3D Studio, a danas veoma rasprostranjen u industriji kompjuterskih igara i „kućnoj radinosti”. Tu je i Hashov Animation:Master, originalno pravljen za Amigu kasnih osamdesetih godina prošlog veka, a danas je kompatibilan i sa Windows i Mac OS platformama. Smatra se najjeftinijim profesionalnim paketom, koji sebi možete najlakše priuštiti. Sledeći je SoftImage XSI kanadske firme Avid. Nekada glavni konkurent programu Maya, izgubio je kvalitet i popularnost od kada ga je 1994. godine otkupio Microsoft.

Jedan od domaćih animatora koji radi u programu SoftImage je Branko Citlik, koji je u poslednje vreme mahom radio reklame za firmu Si & Si odnosno za njihov proizvod Sinalco. U poslu je oko 15 godina, mada napominje da je 3D kao industrija stara 10 godina. „Međutim, škole su novokomponovane, ne bih im mnogo verovao. Nijedan naš način rada ne može da se poredi sa studijima u Evropi, a oni opet zavide realizaciji studija u SAD”. Po njegovim rečima, svima je relativno dostižno da počnu sami da se bave 3D-om, budući da je cena 3D programa dosta pala. „Za 3D animaciju ti treba 2000-3000 EUR – da kupiš jak kompjuter i jak program i probaš da postaneš ’computer artist’”, smeje se naš sagovornik. Istina je, doduše, da smo, zahvaljujući piratskom softveru i njegovoj lakoj dostupnosti, u boljoj situaciji od kolega iz zapadne Evrope: „...U engleskoj industriji 3D-a su zatvorili tržište pošto im dolaze animatori sa Istoka koji su obrazovaniji i verziraniji, pa su ovi u frci pošto shvataju da će im oteti posao jer znaju više od njih”. I on se slaže da je 3D animacija trend: „Ako ništa drugo, zato što je niskobudžetna. Sve što naručioci ne mogu da plate da snime, hoće u 3D-u. Vide nešto na nekom filmu, žele da izgleda baš tako, pa onda ispadaju naivni i oni, a ponekad i mi”. Branko veruje da će ovaj posao moći još godinama da se radi – postaje lakši usled razvoja tehnologije, ali se samim tim pomeraju i granice.

Sličnu priču pokazuje i rad studija Dag iz Novog Sada. Osim niza projekata koji uključuju primenu savremene 3D animacije, među kojima je i jedan spot rađen u kombinovanoj tehnici, ovaj studio je ovih dana na našim TV ekranima prisutan sa reklamom iz serijala NeXt Bocca firme Fresh & Co. Reklama je napravljena u čast nagrađenog dizajna ove staklene boce, a za njenu realizaciju su bili zaduženi reditelj Dragoslav Ulić Dag i animator Dragan Milinković. Za izradu boce u reklami korišćeno je 3D Nurbs modelovanje i standardno 3D modelovanje za okolnu scenu, a Dragan Milinković se odlučio za ovakvu vrstu realizacije reklame zbog efekata koji su jedino na ovaj način mogli biti prikazani: „Težimo da dostignemo svetski nivo animacije koji više nego fali na ovim prostorima... Takođe smatramo da ćemo našim referencama privući neke evropske klijente i strane projekte u SCG”. Dragan veruje da u našoj zemlji postoji veliki potencijal, ali takođe je rekao ono što su i njegove kolege prethodno naglasile: da su ljudi prepušteni sami sebi i da ne postoje usko specijalizovane škole za ovakvu vrstu edukacije. Iako se ovim radom aktivno bave preko 10 godina, Dragoslav Ulić i Dragan Milinković rado naglašavaju da je na rad studija uticao razvoj 3D tehnologije u svetskoj produkciji i animaciji u proteklim godinama: „Veoma poštujemo gospodina Spazija koji je uspeo da nametne grafički stil u animaciji. Njegovi radovi su istovremeno realni i imaginarni i oslikavaju novu dimenziju postojanja. Njegov rad možete videti u filmovima ’Terminator’, ’Spawn’...Generalno, sve to je vrlo specifično pošto se snima glumac ispred plavog platna. Reditelj mora vrlo pažljivo da radi s njim s obzirom na to da glumac glumi ’u prazno’, a potom se snimljeni materijal sjedinjuje s kompjuterski generisanim prostorima u finalnu celinu. Caka je u tome što sve mora biti unapred osmišljeno i odsanjano jer mesta za improvizaciju nema!” Sajt ovog studija možete naći na adresi www.studiodag.com.

Nezahvalno je pričati o razvoju bilo koje tehnologije. Pogledajte samo šta se desilo Galileju, da Vinčiju i Žilu Vernu, rekli su neki od naših sagovornika „sa strane”: kućnih entuzijasta, ilustratora, arhitekata, studenata primenjenih umetnosti i društvenih nauka različitih profila, ukratko – svi oni koji na bilo koji način doprinose toj finoj tački gde se dodiruju umetnost i 3D tehnologija. Ali svi oni su, bez razlike, rekli da je u 3D-u budućnost (kao i u bilo čemu što je usko vezano za razvoj kompjuterske tehnologije) i da je na nama da ga iskoristimo što je bolje moguće. Mi tehnologiju, a ne ona nas, kao što može da se desi u kompjuterskom svetu.

Iris MILJKOVIĆ