Thermaltake Sonic Tower, Tower 102, Silent Tower, Titan Vanessa Type-S i Siberia

Prošla zima je bila najtoplija u istoriji čovečanstva, a prognoze meteorologa kažu da će i leto koje je pred nama biti takvo! Kao i za ljude, i za računare ovo znači mnogo više zagrevanja i mogućih problema pa se svakako treba na vreme pripremiti. Proizvođači kulera i ostalih delova su nam izašli u susret i za ovo leto su pripremili brojne novitete. Kada su kuleri u pitanju, „in” su modeli s tehnologijom heat-pipe koju je CoolerMaster predstavio još pre nekoliko godina, ali je tek na modelu Hyper6 ovog proizvođača ona zasijala u punom svetlu. Od pojave „šestice” svaki bitniji proizvođač je predstavio svoju verziju „toplih cevi”. Ova tehnologija je toliko ovladala tržištem da u višem segmentu praktično više ni nema modela koji koriste „samo” rebra.

U ovom tekstu smo se koncentrisali na kulere namenjene K8 procesorima, tj. onima koji idu u podnožja sa 754, 939 ili 940 „rupica”. U narednom broju ćemo se posvetiti modelima koji idu na najnovije Intelovo podnožje LGA 775 (Socket T). Proizvođači čije smo kulere testirali su Thermaltake i Titan. Od ukupno pet modela, četiri koriste tehnologiju heat-pipe – sva tri koja su nam stigla iz Thermaltakea i jedan iz Titana.

Thermaltake Sonic Tower

Thermaltake Sonic Tower

Način hlađenja: pasivan kuler Ostalo: mesto za ventilator od 12 cm, 3 bakarne cevi, po 55 aluminijumskih rebara na krajevima cevi, dimenzije 150 x 112 x 112 mm, težina 692 g, podrška za LGA775, K8, P4 i K7

Krenimo od najinteresantnijeg modela, sa najvećim hladnjakom za procesor s kojim smo se do sada sreli, a koji uz to karakteriše još jedna „posebnost”. Naime, Thermaltake za ovaj model nije predvideo ventilator, već Sonic Tower spada u red pasivnih kulera. Tačnije, u kutiji se dobijaju delovi koji omogućuju montažu ventilatora od 12 cm, ali se on nabavlja posebno.

Postolje tj. deo koji je u kontaktu sa procesorom i tri cevi urađeni su od bakra, a na oba kraja cevki postavljeno je po 55 aluminijumskih rebara. Fora je standardna: bakar bolje preuzima toplotu, dok je aluminijum bolje odaje. Ono što nije standardno jesu dimenzije. Od dna do vrha Sonic Tower ima više od 15 cm, a po širini i dubini ima 11,2 cm. Sve ovo ima čitavih 692 grama, što ovaj hladnjak svrstava u red težih, a sigurno je najveći po dimenzijama. Koliko je tih 15 cm mnogo za jedan kuler, dokazuje podatak da Sonic Tower montiran u standardnom midi tower kućištu ne dozvoljava zatvaranje – bočna stranica udara u hladnjak!

Kvalitet izrade je odličan, a jedina zamerka se može uputiti postolju koje je moglo da bude i malčice bolje ispolirano s donje strane, gde naleže na procesor. Kuler dolazi sa svim potrebnim delovima koji obezbeđuju montažu na sve aktuelne procesore i njihova podnožja, što je uvek dobar potez od strane proizvođača. Ukupno gledano, Sonic Tower izgleda odlično i prilično obećavajuće tako da smo bili nestrpljivi da ga isprobamo.

Kada smo upakovali Athlon 3200+ i MSI K8N Neo3 u Chieftec DX-01 (standardni midi tower iz ponude ovog proizvođača, mada bi u poređenju s konkurentnim modelima ovaj Chieftec bilo logičnije nazvati big towerom) i uključili računar, u prvi mah je sve delovalo dobro. Temperatura u idle stanju je bila oko 40°C, što je u granicama normale. Ipak, kako su minuti prolazili, komponente su se zagrevale i temperatura je sve više rasla, da bi u idle stanju kazaljka stala na 59 stepeni nakon sat vremena rada računara. Ovo je već delovalo loše, ali smo odlučili da idemo „do kraja” i maksimalno opteretimo procesor. Temperatura je počela da raste i nakon 20 minuta Prime 95 testa stala je na zastrašujućih 90°C! Zanimljivo je što je računar i dalje savršeno radio, međutim, pitanje je da li bi se to desilo da je temperatura prostorije bila viša, recimo u nekom julskom danu na 30°C.

Napominjemo da je tokom celog testa bio ispoštovan uslov da u kućištu mora da postoji protok vazduha, koji je Thermaltake jasno naveo u uputstvu. Na zadnjoj strani kućišta je bio montiran ventilator brzine 1800 obr/min koji izvlači vazduh iz okruženja procesora napolje. Takođe, pomagao je i ventilator od 92 mm iz Enermax napajanja koje je, kao i u svakom kućištu, montirano iznad procesora. Pomenuli smo dodatke kojima se omogućuje montaža ventilatora od 12 cm. Kada se oni i ventilator montiraju, situacija se menja iz korena. S njima Sonic Tower popravlja utisak i postiže rezultat koji će se kasnije pokazati kao najbolji od svih modela na testu!

Očigledno je da je Thermaltake odradio vraški dobar posao i napravio odličan hladnjak, ali za današnje procesore to nije dovoljno. Poseban ventilator na hladnjaku procesora je obavezan i bez njega se ne može. Na sporijem procesoru Sonic Tower bi možda bio dovoljan u „pasivnoj varijanti”, ali za Athlone 64 i Pentiume 4 svakako nije.

Thermaltake Tower 102 i Silent Tower

Thermaltake Tower 102

Način hlađenja: pasivan kuler Ostalo: mesto za dva ventilatora od 80/90 mm, 3 bakarne cevi, 59 aluminijumskih rebara, dimenzije 145 x 90 x 90 mm, težina 480 g, podrška za LGA775, P4, K7, K8

Nakon ovih saznanja, testiranju modela Tower 102 pristupili smo s oprezom. Iza prilično glupavog naziva krije se veoma sličan, takođe pasivan kuler istog proizvođača. Podnožje hladnjaka i cevke su identični, dok su aluminijumska rebra drugačija. Ima ih nešto više (59), ali su u jednom komadu i površine 90 x 90 mm. Ovo znači da su konačne dimenzije ovog modela 145 x 90 x 90 mm. Plavi „oklop” je tu da bi omogućio montažu ventilatora od 80/90 mm, sa jedne ili s obe strane, i usmerio vazduh kroz rebra. Ukoliko odlučite da ga koristite bez ventilatora, oklop treba skinuti jer je s njime hladnjak otvoren samo na dve strane, a lakše je iskoristiti strujanje vazduha u kućištu sa skroz otvorenim hladnjakom.

S obzirom na to da je manji od Sonic Towera, očekivali smo slabije performanse. A pošto je „Sonična kula” stigla do 90°C, bilo je realno očekivati da Tower 102 dogura blizu ili da čak pređe u „trocifreni rejon” (100 i više stepeni celzijusa) tako da smo testu pristupili s malo većim oprezom.

Očekivanja su se ostvarila mada nismo stigli do 100 stepeni, već „samo” do 98 kada se računar ugasio! Srećom, zaštita od pregrevanja na Athlon 64 procesorima radi odlično pa je računar na vreme isključen uz očuvanje ispravnosti svih komponenti. Nakon ponovnog uključivanja računara posle nekoliko minuta, videli smo da je sve „preživelo”, Windows se ispravno „podigao”, ali smo mi brže-bolje regularno isključili računar i promenili kuler. Kao ni Sonic Tower, ni njegov manji rođak, Tower 102, nije dovoljno dobar za procesor Athlon 64 3200+ ako se koristi bez ventilatora. S jednim ili oba ventilatora situacija je mnogo bolja, što se pokazalo prilikom testiranja poslednjeg Thermaltakeovog proizvoda na ovom testu – Silent Towera.

Thermaltake Silent Tower
Način hlađenja: ventilator od 9 cm (2600 obr/min) Ostalo: mesto za ventilator od 80/90 mm, 3 bakarne cevi, 59 aluminijumskih rebara, dimenzije 145 x 90 x 90 mm, težina 640 g, podrška za LGA775, P4, K7, K8

Ovaj model je zapravo Tower 102 sa ventilatorom od 9 cm. Nema apsolutno nikakve razlike sem bele „devetke” koja se okreće brzinom od 2600 obr/min i gotovo je nečujna. Identični su i adapteri i delovi koji ova dva kulera povezuju s matičnom pločom tj. fiksiraju na procesorima. Kao i model Sonic, i ove dve „kule” mogu da se koriste na svim aktuelnim procesorima i podnožjima (Socket A, 754, 939, 940, 478 i 775), ali zanimljivo je što su ove polugice i šrafovi znatno drugačiji od onih koji dolaze uz Sonic Tower.

To nije toliko važno jer obe varijante dobro rade svoj posao, međutim, interesantna je iznenađujuća sličnost ovih adaptera s onima koje smo videli uz Asus Star Ice. Oni su bukvalno identični, što nas je navelo da malo detaljnije uporedimo ova dva Thermaltakeova modela s Asusovim kulerom. Utvrdili smo da su i oni veoma slični, a razlika je samo u rebrima – kod Asusovog modela su i ona od bakra, dok se kod Thermaltakeovog koriste aluminijumska. S druge strane, „toplotne cevke” i podnožja hladnjaka su identični. Stoga pretpostavljamo da se svi ovi hladnjaci proizvode na istom mestu. I kvalitet izrade modela Silent Tower i Tower 102 takođe je odličan, ako se izuzme nedovoljna ispoliranost dela koji naleže na procesor.

Titan Vanessa Type-S

Titan Vanessa Type-S
Način hlađenja: ventilator od 92 mm (do 2700 obr/min) Ostalo: kontroler obrtaja brzine ventilatora, 45 aluminijumskih rebara, dimenzije 92 x 116 x 144 mm, podrška za LGA775, P4, K7, K8

Slede modeli iz Titana. Prvi na testu je još jedan heat-pipe kuler, urađen u skladu sa trendom. Iako je ceo „srebrn”, postolje i cevke su ipak urađeni od bakra. Rebra su urađena od aluminijuma i dizajnirana tako da poprime oblik leptira, koji po našem skromnom mišljenju nikako ne izgleda lepo. Rebara ima ukupno 45 i ona zajedno sa podnožjem i ventilatorom od 92 mm daju Vanessi dimenzije 92 x 116 x 144 mm. Ventilator je plavo-srebrn i odlično se slaže s plavim čepovima hladnjaka i nalepnicom sa slikom leptira i devojke. Maksimalna brzina mu je oko 2700 obr/min i vrlo je tih.

Kvalitet izrade je nešto lošiji od onog koji nudi Thermaltake, ali je zato podnožje hladnjaka mnogo bolje ispolirano – skoro da može da posluži kao ogledalo. Titan dobija još jedan plus zbog dodatne opreme, tj. kontrolera obrtaja brzine ventilatora koji je moguće montirati na 3,5-inčno mesto na prednjoj ili na mesto kartice na zadnjoj strani kućišta. Ventilator se njime može usporiti na manje od 1500 obr/min, ali, kako ni na maksimalnom broju obrtaja on ne stvara zvučne probleme, verovatno je najpametnije rešenje ostaviti ga na maksimumu, a kontroler ni ne montirati. Naravno, kao i svi prethodni modeli, i ovaj dolazi sa svim potrebnim adapterima za montažu na sva aktuelna podnožja. Performanse ovog modela su vrlo dobre i dovoljne za drugo mesto na ovom testu. Između temperature koju je ostvario ovaj i one koju je ostvario kuler Silent Tower postoji jedan stepen razlike, a jedino logično objašnjenje je da upravo toliko znači 2 mm širi i 100 obr/min brži ventilator.

Titan Siberia

Titan Siberia
Način hlađenja: ventilator od 12 cm (od 2600 do 2700 obr/min) Ostalo: kontroler obrtaja brzine ventilatora, podrška za K8 procesore

Ovo je jedini kuler na testu koji odlikuje „stara škola gradnje”: uspravna aluminijumska rebra, podnožje od bakra i ventilator koji duva odozgo. Na prvi pogled, Siberia deluje ogromno, za šta je zaslužan ventilator dimenzija 120 x 120 x 25 mm, ali kada se jednostavnim mehanizmom ventilator odvoji od hladnjaka, uviđamo da on ima potpuno standardne dimenzije za AMD K8 procesore (80 x 80 mm u gornjem i 60 x 80 mm u donjem delu). Neslaganje u dimenzijama i činjenicu da ventilator sa samo pola svoje površine duva po hladnjaku, dok druga polovina visi u vazduhu, Titan objašnjava time što on ne hladi samo procesor već i matičnu ploču. Kad bolje razmislimo, ovo nije ni tako loše, iako deluje pomalo smešno. Ako se dobro namesti, tj. odgovarajuće okrene, velika „dvanaestica” može da dobro rashladi i tranzistore i kondenzatore na matičnoj ploči, što svakako nije zanemarljivo.

Kvalitet izrade je odličan, uz jednako dobar finiš podnožja hladnjaka kao i kod modela Vanessa. Kada je u pitanju montaža Siberie, ovo je jedini od testiranih modela koji je „isključiv” po pitanju podnožja i procesora i paše samo na AMD K8 procesore tj. Socket 754/939/940. Sama montaža je prilično jednostavna, što je pre svega zasluga dobro rešene veze između ventilatora i hladnjaka: ventilator se skida i vraća bukvalno za nekoliko sekundi i uz pomeranje jedne poluge.

Ipak, performanse nisu na nivou heat-pipe modela. Manji hladnjak, dosta deblja i malobrojnija rebra i slabiji protok vazduha uzrokovan zbog strujanja odozgo u konačnom zbiru donose tek mesto na začelju, ako se ne računaju pasivne verzije iz Thermaltakea. Rešenje s velikim ventilatorom je možda dobro za matičnu ploču i njene komponente, ali je ipak lošije za sam procesor od konkurencije s ovog testa. I Siberia dolazi u kompletu s istim potenciometrom za kontrolu brzine okretanja ventilatora kakav stiže uz Vanessu, s tim što je on ovde potrebniji. I ovaj ventilator se okreće brzinom od 2600 do 2700 obr/min, ali, verovatno zbog svoje veličine i većeg protoka vazduha, pravi veću buku. I dalje ga svrstavamo u red tihih, međutim, ko želi baš tih računar, moraće da posegne za potenciometrom i makar malo uspori ventilator.

• • •

Svi rezultati koje su ostvarili kuleri sa testa potvrđuju (još jednu) pobedu heat-pipe tehnologije i bočne montaže ventilatora. Bakarne cevi mnogo brže odvode toplotu do velikih rebara na koja duvaju ventilatori. Bočna montaža sprečava pojavu vazdušnih čepova do koje dovodi standardno duvanje „odozgo”. Kad ventilator tera vazduh nadole, ka hladnjaku, površina hladnjaka ga praktično zaustavlja i tu se javlja polje visokog pritiska u koje novi vazduh teže ulazi. S druge strane, kod „bočnog” sistema vazduh mnogo lakše prolazi kroz hladnjak i izlazi na drugu stranu. Titan Siberia i AMD Box su solidna rešenja, međutim, „cevasti” modeli su svakako dosta bolji.

No, imaju oni i svoje nedostatke. Visoka cena je jedan od njih jer upotreba bakarnih cevi značajno podiže cenu proizvodnje. Drugi je vrlo komplikovan sistem montaže. Zbog prilično složenih podnožja svih modela, proizvođači koriste opruge koje se prostiru čitavom donjom površinom hladnjaka i na krajevima se šrafovima povezuju sa plastičnim držačima na matičnoj ploči. Ovo znači da je uvek potrebno rastaviti ceo računar, skinuti ploču i zatim se prilično namučiti sa natezanjem opruge. Ova operacija je uvek dobra prilika da se odvijač kojim napinjete oprugu i pokušavate da pogodite rupu sa šrafom da biste ga zavili omakne i pogodi matičnu ploču ili neku njenu komponentu. Ne treba posebno napominjati da ovakvi „susreti” odvijača i osetljivih komponenti matične ploče mnogo koštaju.

Kada se sve sabere, preporuke su sledeće. Titan Vanessa Type-S je definitivni best buy za korisnike koji traže kuler vrhunskih performansi. Nije najbolji, ali košta osetno manje od Thermaltakeovih modela, a pruža uporedive performanse. S druge strane, Siberia iz iste kuće ne zaslužuje preporuku jer je praktično identična rešenju AMD Box koje se dobija „gratis” uz Athlon 64 procesore.

Modeli iz Thermaltakea su odlični kada su performanse u pitanju, ali samo kada se uz njih koristi ventilator. Ukoliko želite maksimum, tu je Sonic Tower koji će uz ventilator od 12 cm ohladiti svaki procesor, bio on overklokovan ili ne. Ipak, njegova cena je prilično visoka pa treba razmisliti i o modelu Silent Tower (ili Tower 102) koji je samo malo slabiji. Naravno, Tower 102 ima smisla samo uz dodatnu kupovinu ventilatora od 80 ili 90 mm.

Saša UZELAC