Asus WL-HDD 2.5 Wireless drive box

Asus WL-HDD 2.5 Wireless drive box

Način povezivanja: WiFi (802.11g) i Ethernet Ostalo: prima 2,5-inčne ATA hard diskove, dugme za isključenje/reset, USB 1.1 ulaz, 4 LED indikatora, dimenzije 180 x 90 x 25 mm, težina bez HDD 200 g

Kompakt diskovi i DVD mediji su najpopularniji prenosioci veće količine podataka, ali postoje situacije kada oni jednostavno nisu dovoljni i kada je podatke praktičnije preneti na hard disku. Za ovakve situacije obično su namenjeni uređaji koje nazivamo fioke ili rekovi, a kao vezu ka računaru najčešće koriste USB 2.0 ili, ređe, Firewire port. Korak dalje otišao je Asus koji je tokom prošle godine napravio Asus WL-HDD, rek koji prima 2,5-inčni hard disk i koji se može lako povezati sa postojećom mrežom u kući ili firmi ili sa nekim prenosnim uređajem koristeći Ethernet (IEEE 802.3) i WiFi (IEEE 822.11g) interfejs.

Pored toga što ima mogućnost da se kao klijent priključi na bežičnu mrežu, WL-HDD može da radi kao access point ili bridge u bežičnim mrežama. WL-HDD se, zapravo, može posmatrati kao kombinacija tipičnog wireless access pointa i nešto manje tipičnog NAS (Network Attached Storage) uređaja. Tipično za wireless access point, Asus WL-HDD ima jedan RJ45 konektor za 10/100 Mb Ethernet (u koji mogu da se priključe običan ili crossover kabl), DHCP server, filtriranje po MAC adresama, 64 i 128-bitnu WEP i WAP enkripciju. Tipično za NAS, poseduje Samba server (služi za deljenje fajlova u Windows mrežama), kao i HTTP i FTP servere, uz mogućnost definisanja korisnika i njihovih prava pristupa. Sve ovo se podešava preko browsera (Web interfejs) ili iz programa koji dolazi u pakovanju na jednom CD-u.

U WL-HDD se stavlja hard disk koji može da ima particije formatirane u FAT, FAT32, NTFS, EXT2 i EXT3 fajl sistemu, pri čemu ne može da piše po NTFS fajl sistemu (ograničenje koje nije za pohvalu). Drugo ograničenje kod fajl sistema malo je manje težine: preko Web interfejsa moguće je praviti nove particije, ali isključivo sa EXT2 fajl sistemom. WL-HDD automatski kopira sadržaj sa USB drajvova i čitača kartica priključenih na njegov USB 1.0 priključak, ali i tu ima nekoliko ograničenja. Ne podržava baš sve čitače kartica, a taj USB priključak ne može da se koristi da bi se WL-HDD priključio na kompjuter kao USB drajv. On se, zapravo, uključuje ubacivanjem kabla za napajanje, dok za isključivanje postoji posebno dugme jer bi prosto vađenje kabla za napajanje moglo da dovede do oštećenja ili čak uništenja fajl sistema. Zato se uređaj ponovo uključuje vađenjem i vraćanjem kabla za napajanje. To je malo nespretno rešenje i korisniku neće biti odmah jasno, a viđali smo i puno prirodnija rešenja sa on/off prekidačem na puno jeftinijim fiokama.

S obzirom na razliku u brzini između hard diska i mrežnih interfejsa, brzina pristupa podacima na disku koji se nalazi u WL-HDD reku u potpunosti je uslovljena brzinom mrežnog interfejsa preko kojeg se pristupa i performansama mreže na koju je priključen. Preko wireless interfejsa brzina čitanja s diska bila je oko 6 Mb/s za male i oko 10 Mb/s za velike fajlove, dok je pisanje bilo u proseku 30 odsto sporije. Ove brzine mogu bitno da variraju u zavisnosti od priličnog broja faktora među kojima su tip mrežnog adaptera ili tip access pointa s kojim WL-HDD komunicira, kao i postojanje drugih bežičnih mreža b i g standarda na istom mestu...

Iako je povezivanje preko mrežnih interfejsa (naročito bežičnog) vrlo jednostavno i elegantno, pitanja sigurnosti i brzine mogu donekle da umanje komfor pri korišćenju. Međutim, fleksibilnost, kompaktnost i obilje mogućnosti koje ovaj nesvakidašnji rek poseduje mogu ga na određenim mestima učiniti praktičnijim od mnogih uređaja.

Marko JOVANOVIĆ