Već smo navikli da nam Adobe sa svakom novom verzijom svojih programa priredi lepo iznenađenje. Da li je to uspeo i ovoga puta?

Prošlo je tačno 18 meseci od izlaska prve verzije Creative Suitea. Za to vreme Adobeovi programeri nikako nisu sedeli besposleni i sve smo bliži trenutku kada će se obistiniti naše predviđanje od pre nekoliko godina – jednoga dana biće nam dovoljan samo jedan program koji će služiti za sve poslove vezane za obradu grafike. Creative Suite 2 je napravio veliki korak ka tom cilju jer je više nego ikada olakšana razmena izlaznih rezultata među programima iz paketa. Glavnu kariku u ovom lancu čini nezavisna aplikacija pod nazivom Adobe Bridge.

Za samo 1200 dolara, što je manje od cene prošlog paketa, dobićete Creative Suite 2 Premium Edition koji sadrži: Photoshop, Illustrator, InDesign, GoLive, Acrobat 7.0 Professional, Adobe Bridge & Adobe Stock Photos. Standard Edition ne sadrži GoLive i Acrobat i košta „samo” 900 dolara. Naravno, ovo su cene koje važe u Americi, a za nas „bogataše” sa Balkana cene su nešto više: 1490 dolara za Premium i 1250 dolara za Standard verziju. Pre nego što odlučite da potrošite toliki novac, trebalo bi da znate šta paket CS2 nudi. Pa, krenimo redom.

Photoshop CS2

Počinjemo od nosioca paketa, programa koji uvek pretrpi najveće i najdramatičnije promene. Još od verzije 4.0 svaka naredna je donosila toliko novih stvari da nam je trebalo taman toliko vremena da ih savladamo koliko se čekalo do još novije verzije. Isti slučaj je i sada. Od noviteta najubedljiviji je filter Vanishing Point. Najkraće rečeno, to je filter koji pomoću vrlo jednostavnog alata kreira perspektivu u kojoj će se izvršiti distorzija dela slike. Sada će retuš teško oštećenih ili loše skeniranih slika biti daleko lakši i jednostavniji, a pogotovo zahvaljujući njegovoj opciji Clone Stamp koja je u stanju da prati zadatu perspektivu. Na primer, ako ste slikali neboder sa zemlje, prilikom kloniranja prozora na vrhu bez ikakvih problema i ograničenja možete da koristite prozore iz prizemlja! Zamislite samo kako bi taj posao izgledao sa prethodnom verzijom i koliko bi to ponovljenih Copy/Paste/Transform operacija zahtevalo.

Još jedna bitna nova opcija su Smart Objects. Proglasite postojeći lejer za „pametni objekat” i možete ga smanjiti, povećati ili distorzovati bez trajnog oštećenja originalnog objekta. Ako napravite njegovu kopiju, sve što uradite na jednom lejeru odraziće se i na kopiju. Takođe, možete koristiti i stilove lejera, ali postoji i jedno ograničenje – na takve objekte nećete moći da primenjujete filtere.

I ovoga puta su urađena neka poboljšanja koja će olakšati rad fotografima. Poznati problem na fotografijama – crvene oči – može da se reši jednim klikom, ali oči kućnih ljubimaca osvetljene blicem postaju zelene. To za sada ne može da se koriguje tako jednostavno, ali to i nije problem – Color Replacement Tool, poznat iz prošle verzije, to rešava vrlo jednostavno.

Ubačen je i novi filter za redukciju šuma koji se javlja na digitalnim fotografijama, ali se on dobro snalazi i sa problemima koji se javljaju prilikom snimanja JPG slika sa (pre)velikom kompresijom, kao i prilikom skeniranja, posebno sa filma, i to prilikom velikog uvećanja kada se pojavi „zrno”.

Pomenućemo samo još filter Lens Correction koji je u stanju da, uz minimalan gubitak kvaliteta slike, ispravi izobličenja fotografija nastala prilikom prelamanja svetlosti kroz staklo objektiva fotoaparata. Format RAW je sada proširen i podržava 32-bitne HDR slike, kao i rad sa fotografijama snimljenim u nizu.

Dakle, kao što se vidi iz priloženog, tu je veliki broj noviteta. Sitnije izmene nećemo ni nabrajati jer bi nam trebalo previše prostora. Uglavnom, svi profili korisnika će biti zadovoljni i teško da će neko naći zamerku.

Illustrator CS2

Illustrator je dobio Live Trace, novu, veoma korisnu opciju koju smo duuugo čekali. Kao što znate (ili ne znate), Adobe je odavno napustio rad na programu Streamline koji je služio za vektorizaciju bitmapiranih slika. Poslednja verzija tog programa nije radila baš najsjajnije, a sam Illustrator je do sada imao samo rudimentarnu opciju za vektorizaciju koja nije radila nikako. Sada je situacija okrenuta naglavačke jer je moguće veoma jednostavno vektorizovati sve tipove slika, bilo da su to crteži rukom bilo da su kolor fotografije. „Brat blizanac” ove opcije je Live Paint koji radi isto što i poznata „kantica za boju” u Photoshopu, samo mnogo pametnije jer je kompletno vektorska i nema onog poznatog „curenja” boje kroz otvorene konture.

I povezivanje sa Photoshopom je podignuto na viši nivo. Sada je moguće preneti samo jedan lejer iz PSD slike i moguće je primeniti filtere, a da ne prelazite ponovo u Photoshop. Kad smo kod filtera, i u Illustrator je sada ubačena opcija Filter Gallery koja vam omogućava brzo isprobavanje filtera pre njihove konačne primene.

Prvi put je urađeno nešto što QuarkXPress odavno ima, a to je kontrola strokea. U Illustratoru je uvek bilo definisano da se stroke (outline) prilikom povećavanja njegove debljine širi podjednako na obe strane i time smanjuje uokvirenu površinu. To ima opravdanja ako nacrtate, recimo, žutu fleku uokvirenu crnom konturom. U ofset štampi je to sasvim u redu jer crna „gazi” žutu i nemate nikakvih problema sa „pasovanjem” Međutim, ne idu svi crteži u ofset štampu i nekada je okvir predebeo i znatno utiče na površinu vaše fleke koja se tada smanjuje. Sada konačno možete odabrati da li hoćete da vaš okvir „raste” ka spolja, unutra ili ravnomerno, zavisno od toga šta radite.

Pored velikog broja sitnijih poboljšanja, vredno pomena je i to što konačno možete da snimite vaš predefinisani radni prostor, ne nervirajući se svaki put kad startujete program, a on rasporedi palete kako je njemu volja, pogotovo ako ste u međuvremenu menjali rezoluciju. Doduše, to je moglo i ranije da se uradi direktnim editovanjem dobro skrivenog fajla „AIPrefs”, ali to svakako ne spada u konvencionalne metode podešavanja softvera i nije pogodno za korisnike koji žele da se bave (samo) dizajnom.

InDesign

Dobro poznato rivalstvo između ovog programa i QuarkXPressa ide na ruku korisnicima jer obe kompanije rade „iz sve snage” da bi unapredile svoje proizvode. InDesign CS2, četvrto izdanje ovog programa, posle najnovijih poboljšanja u blagoj je prednosti, a na Zapadu ga nazivaju Quark-killerom, to jest „ubicom Quarka”. Proverimo da li je to istina.

Prva stvar koja je odmah vidljiva jeste odlična integracija s Adobe Brigde fajl-browserom, a drugi novitet su takozvani snippet fajlovi. Šta su snipeti? InDesign sada može da eksportuje grupu elemenata strane (kao što su blokovi teksta, grafika, tabele itd.) kao poseban fajl koji može da se lako pošalje i upotrebi na drugom kompjuteru. Eksport je veoma jednostavan i fenomenalno pojednostavljuje i ubrzava komunikaciju među kolegama koje rade isti posao.

Još jedna novina je paleta Object Styles koja omogućava definisanje atributa i formata objekata, njihovo čuvanje i primenjivanje jednim klikom. To omogućava neverovatnu uštedu vremena i obezbeđuje primenu istih stilova tokom celog projekta, bilo da jednokratno radite knjigu od 700 strana ili neku mesečnu publikaciju, a treba da se držite unapred određenog dizajna. Stilovi objekata su isti kao ugnježdeni (nested) stilovi teksta u prethodnoj verziji, samo što se umesto na tekst odnose na objekte. Umesto gnjavaže, jednim klikom možete da upotrebite unapred predefinisane senke, konture, providnost, uglove frejmova i drugo.

I ovde je, kao i u Illustratoru, omogućeno importovanje PSD slika i korišćenje samo određenih lejera odnosno uključivanje i isključivanje lejera po želji, čime se samo sa jednom importovanom slikom može menjati dizajn. Ako ste operater koji radi nešto sa dizajnerom koji vam „stoji nad glavom” i u trenutku izmišlja i isprobava neke varijante, znaćete da cenite ova poboljšanja.

Kad smo kod dizajna, u podmeniju Transformation je dodata opcija Transform Again koja do sada nije postojala, a omogućeno je transformisanje objekata bilo pojedinačno bilo u grupi. Time dobijate na vremenu i preciznosti kada treba da odradite istu transformaciju većeg broja objekata u vašem dokumentu jer je tehničkom uredniku „sinula” nova ideja, taman kada ste se ponadali da ste završili posao.

I za kraj, dva slatkiša: poboljšan je import Microsoft Word dokumenata (plus Excel i Visio) i dodati su anchored objects umesto in-line grafike. Sada je omogućeno da pored tekst frejma usidrite neki objekat koji je vezan za neku reč i ako prilikom editovanja teksta ta reč pređe na sledeću stranu, usidreni objekat ide za njom. To je i logično, a i uveliko poznato čak i iz Worda koji spada u programe za kancelarijsku upotrebu, a ne za pripremu teksta za štampu bilo koje vrste.

I sami možete da zaključite da je akcenat stavljen na povećanje produktivnosti i automatizaciju nekih operacija koje treba da izvršite u poslednjem momentu, a to bi, ako biste ih radili „peške”, trajalo i trajalo.

Acrobat 7

Imamo Acrobat 6 koji čini čuda, šta će nam verzija 7? Program se diže „samo” četiri puta brže nego verzija 6 i kreira PDF-ove koji se otvaraju skoro trenutno. Osim toga, PDF sve više postaje nativni format u CS paketu za razmenu fajlova, a i sve je više alata za direktno editovanje PDF dokumenata. Novi PDF fajlovi su manji od onih kreiranih Acrobatom 6 za otprilike dvadesetak procenata. Konačno će i korisnici AutoCAD-a moći da odahnu jer i njihovi crteži mogu da se pretvore u daleko popularniji i čitljiviji PDF. Sada je moguće ubaciti i 3D sadržaj u PDF i, uz njega, JavaScript za kontrolu prikaza. Prebacivanje Web strana nam je poznato od ranije, ali sada je još upotrebljivije, a dodato je i konvertovanje mail poruka iz Outlooka.

Poboljšano je i skeniranje dokumenata i njihov prilično kvalitetan OCR i na taj način je omogućena pretraga unutar takvih dokumenata. A da biste lakše manipulisali gotovim PDF-ovima, tu je novi Organizer pomoću kojeg možete da lako katalogizujete, kombinujete više PDF-ova u jedan ili da ih štampate. Jednostavno, sve PDF-ove sa vašeg diska ubacite u Organizer i, bez obzira na to gde se oni nalaze (a verovatno su razbacani po raznim direktorijumima i particijama), moći ćete da im pristupite u trenu jer, osim imena, on prikazuje i njihove thumbnailove i tako vam olakšava pretragu.

GoLive

Nećemo se previše zadržavati na ovom programu s obzirom na to da je Macromedia Dreamweaver daleko kvalitetniji i upotrebljiviji paket. Toga su svesni i u Adobeu, pa su otkupili većinski deo akcija kompanije Macromedia i praktično postali vlasnici, ali to sada nije naša tema. Jedna od interesantnih opcija je svakako podrška za SVGT – open-standard format za interaktivne sadržaje kakve mogu da prikažu browseri u, recimo, mobilnim telefonima.

Urađena su i poboljšanja u delu koji se bavi održavanjem Web prezentacija. Sada je daleko sigurnije osvežiti sajt novim sadržajem koristeći Secure FTP i WebDAW preko SSL i SSH protokola. Naravno, i ovde je jasno vidljivo poboljšano povezivanje s ostalim programima iz paketa tako da je sada mnogo lakše ubaciti neku vektorsku grafiku ili animaciju u vaše remek-delo Web prezentacije.

I, konačno – Adobe Bridge

Već smo ga nekoliko puta pomenuli, a sada ćemo da razjasnimo o čemu se radi. Bridge je zasebna aplikacija koja može da se pokreće nezavisno ili da se pozove iz ostalih delova paketa. Adobe ga, osim u CS paketu, isporučuje i uz svaki od programa ako ga kupite pojedinačno. Program je nastao iz File browsera koji je prvi put upotrebljen u verziji 7 Photoshopa i omogućava brz pregled thumbnail sličica. U integraciji sa delom paketa Version Cue, postaje nezamenljiv u grupnom radu na istom projektu, ali je veoma koristan i na single mašini, za jednog korisnika. Osim čistog grafičkog prikaza svih Adobeovog formata fajlova, kao i ostalih grafičkih formata, može da radi i kao slide-show ili batch processor. Povezan je i sa Adobe Stock Photos i omogućava brzu pretragu tematskih slika na Internetu i direktan download s Adobeovog ili nekog drugog sajta, bilo da su slike besplatne bilo da je potrebna pretplata za dati foto-servis. Ovde je prvi put centralizovano podešavanje kolor profila i tako je omogućeno da u svim programima iz CS paketa otvarate fajlove i uvek vidite iste boje. To je rešeno pomoću njegovog internog kontrolnog panela. Jedina mana Bridgea jeste velika potrošnja memorije, ali, ako uzmemo u obzir prilično niske cene memorije i to da dizajnerske mašine moraju da budu dobro opremljene, onda to i nije veliki problem. Za kućne korisnike sa, recimo, 256 MB RAM-a to će svakako biti problem, a pogotovo ako istovremeno koriste i Version Cue.

• • •

Zaključak? Svakako preporučujemo. Ako imate paket CS 1, smognite snage i tričavih 700 i kusur dolara da uradite upgrade jer postoji gomila zaista veoma dobrih razloga.

Branko JEKOVIĆ