Multimedijalne muzičke grupe

„Svaki veliki bend može da bude uništen sopstvenim uspehom – crtani bendovi nisu nikakav izuzetak” – Noodle

Priča o projektu „Gorillaz” je sada gotovo legendarna. Pojava potpuno virtuelnog benda se tog leta 2001. godine činila nestvarnom, ali su veoma stvarne pesme kao što je „Clint Eastwood” postale instant hitovi. Damon Albarn, frontmen grupe „Blur” i jedan od idejnih tvoraca ovog projekta, tek se mnogo kasnije usudio da kaže da članovi tog izmaštanog projekta dobijaju više e-mail poruka od obožavatelja nego što je to slučaj sa članovima grupe „Blur”, a da je debi album ovog neživog benda imao desetostruko veći tiraž u SAD od njegove matične grupe. „Gorillaz” čine pevač 2D, bubnjar Russel i gitaristkinja Noodle, a okupio ih je harizmatični basista Murdoc. Debi album im je zapravo crossover hip-hopa, fank i latino muzike, daba i dab-regea, a kao promocija su usledili sjajno režirani spotovi, kao i izvanredno napravljen sajt (www.gorillaz.com) – sve delovi izrežirane scenografije koja je potpomogla građenju njihovog ’realnog’ imidža. Sam Albarn je u jednom intervjuu rekao da je projekat nastao kao neka vrsta „...metafizičke žurke na kojoj smo preispitivali svoje živote. ’Gorillaz’ je kolektiv alter ega i svako ko je uključen u priču mora da prihvati da tu stvari nisu onakve kakvima se čine. Nema prave zvezde i nikada niste sigurni ko tu šta radi ili čiji je glas iza kog lika”. Brojne nagrade i turneja po Evropi usledili su tek kasnije. Njihovi nastupi u Britaniji postali su događaj sezone, a onda je započela američka turneja koja je prošla „kao Drezden na ledu”. I onda je nastao muk. Sve do petog maja ove godine. „Gorillaz” su izdali novi album,”Demon Days”. S njega je odmah „skinut” singl „Feel Good Inc.”, a sam album je dobio sjajne kritike. Ilustrator Jamie Hewlett se još jednom postarao da oživi ovaj kapriciozni virtuelni kolektiv u spotovima, dok su u stvaranju muzike učestvovala imena kao što su Roots Manuva, Shaun Ryder (pevač grupe „Happy Mondays”) ili Dennis Hopper! Sam Albarn je ponovo morao da okarakteriše „Gorillaz”: „Mislim da su oni savršeni za virtuelno okruženje... kao što je Internet, zato što je sama priroda Interneta takva da osobu s kojom se dopisuješ nikada ne moraš da sretneš licem u lice. I ne mora da znači da si dobio poruku baš od osobe za koju misliš da ti je pisala – ako znaš na šta mislim... Ta vrsta naivnog poverenja me je oduvek zabavljala.” Jedan od kolumnista časopisa „Guardian” se s pravom upitao da li su crtani bendovi budućnost muzike, a dobio je ovakav odgovor od jednog od svojih sagovornika: „Muzičke kuće to jednostavno ne mogu sebi da priušte. Deset puta je skuplje sklopiti animirani umesto ljudskog benda. Na primer, animatori koštaju 450 dolara na dan. Animirani filmovi imaju trideset frejmova po sekundi. Izračunajte koliko košta desetominutni spot. Velike produkcijske kuće strahuju od tehnologije – radije će potpisati ugovor sa nekim sigurnim, na primer s grupom ’Manic Street Preachers’...”

Ipak, problem novca nije sprečio još jedan bend da se sakrije iza crtanih alter ega, s tom razlikom što je ovaj bend zaista oduvek krio svoj identitet. Guy-Manuel de Homem-Christo i Thomas Bangalter čine „Daft Punk”, francuski bend koji nikada nije nastupao uživo kao takav! Jednom prilikom ih je novinar pitao da li na taj način žele da pobegnu od popularnosti. Odgovorili su: „Mi ne moramo da pokažemo svoja lica da bismo dospeli na naslovne strane magazina ili prodali gomilu diskova. Mi smo ličnosti koje interesuje kultura u kojoj se računa uticaj muzike na ljude, a ne sam lik umetnika. Možemo li pobeći od popularnosti? Već jesmo.” U javnosti su se obojica pojavljivala sa grotesknim maskama na licima, zatim sa modernističkim kacigama na glavama, poput bukvalne personifikacije nevidljivih muzičkih producenata – često bezličnih imena na poleđini diska. Sledeći korak je za njih bio logičan: odlučili su se za potpuno odsustvovanje sa muzičke scene, što je bio iskorak koji je vodio ka stvaranju virtuelnog muzičkog univerzuma. Godina je 2001, album se zove „Discovery”, a četiri muzičara iz daleke galaksije je kidnapovao menadžer sa Zemlje. Muzika „Daft Punka”, kombinovana s anime dizajnom Leijija Matsumotoa, stvorila je spotove „One More Time,” „Aerodynamic,” „Digital Love,” i „Harder, Better, Faster, Stronger” koji su pratili izdavanje albuma i stvorili dinamičan serijal. Kontinuitet priče nastavljen je dve godine kasnije, proizvodnjom animiranog mjuzikla nazvanog „Interstella 5555”. Za muzičku industriju to je bilo nešto potpuno novo – animirani manga film koji služi kao pozadina jednom muzičkom izdanju, u stvari, kao pozadina čitavom jednom bendu i, što je još interesantnije, u okviru kojeg nema ni jednog jedinog dijaloga! Vizuelni identitet članova grupe „Daft Punk” je ostao misterija, ali to poklonike njihove muzike, poklonike anime ili mangi – ili makar ljubitelje drugačijih i kvalitetnih stvari – nije ostavilo ravnodušnim... I kao da prati tu logiku, „Daft Punk” je krajem marta ove godine objavio novi album, konspirativno nazvan „Human After All”. Već je izdat prvi singl s njega – „Robot Rock”!

A mi imamo – Strip

„Strip” je projekat koji je nastao pre tri-četiri godine, iz ideje koja je zapravo mnogo starija. Na Web sajtu grupe (www.s3p.co.yu) kaže se da je „Strip” zapravo „jedna reč za projekat, studio, bend, interakciju, način razmišljanja – ali pre svega rock’n’roll”. Krajnji proizvod je atraktivan 3D spot za singl „Lov na veštice”.

Dušan Medić, marketing menadžer studija „Strip”, objasnio nam je u kakvoj su sprezi muzika, interakcija i virtuelnost. „U pitanju je skup umetnika koji su se našli sa ciljem da eksperimentišu. Prvo je nastao bend, onda muzički studio – kada je došlo do tačke kada je bend trebalo da snimi autorski materijal – a zatim i studio za animaciju... Logično je bilo da očekujemo da će biti i spotova.” Delići su počeli da se sklapaju: naš poznati ilustrator Boban Savić – Geto dizajnirao je Stripka, maskotu grupe koja će se pojaviti u novom spotu koji bi trebalo da bude prikazan u narednih mesec dana. Kako smo čuli, i ovaj spot će imati elemente 3D animacije. Inače, kuriozitet je činjenica da projekat „Strip” nije dobio ime po strip umetnosti ili stripovima, uprkos jake sprege kreativnog dizajna i muzike, već po engleskom glagolu „to strip”, što znači „ogoliti nešto”, „svući” ili „skinuti”. „Namera je”, kako je naglasio Dušan Medić, „da po uzoru na francuske proizvode skinemo paučinu sa srpskog proizvoda i napravimo nešto što će bez problema moći da stoji na polici nekog inostranog štanda – kao ravnopravan proizvod u konkurenciji”. Vizuelni efekat je u takvom slučaju često presudan, a „Strip” ima revolucionaran pristup stvaranju svog vizuelnog imidža.

Stevan Radojević je zadužen za izradu i održavanje Web sajta projekta, napravljenog još pre dve godine. „Čim su napravljeni prvi gitarski rifovi za bend, stavljeni su na sajt u okviru jedne open source ideje, sa namerom da ljudi koji posete sajt mogu i sami da eksperimentišu sa zvucima, da malo učestvuju u „Stripu”, da se napravi neka vrsta interakcije... Idući korak je da sajt postane okosnica virtuelne umetničke komune; ne samo da ćemo na sajt postavljati informacije vezane za grupu ili studio, očekujemo i da nam ljudi šalju svoje radove, da se uspostavi interakcija sa umetnicima.”

Petar i Srđan, koji su radili spot „Lov na veštice”, imaju isti pristup kompjuterskoj umetnosti odnosno mestu gde se umetnost i tehnologija susreću: „3D je brend. Pogledajte samo šta rade ’Gorillaz’, njihov sajt, to je sjajno. Nije toliko bitno koliki je udeo tehnologije u umetnosti ili obratno, bitno je da se konačan proizvod može kvalifikovati kao umetnost”.

Spot je rađen na osnovu Getoovih ilustracija, scenario je napravio Boris Topalović (autor muzike i većine tekstova grupe, prim. aut.), a spot je rađen tehnikom composinga, u lejerima. Iako je prvi plan spota rađen u 3D-u, mnogo toga su zapravo 2D slike. Interesantno je što su glavni „glumci” u spotu urađeni na osnovu realnih figura: za animaciju tela i lipsink korišćeni su pokreti pevačice benda, animacija koreografije koju su izvele plesačice i koja je posebno napravljena za tu svrhu je takođe upotrebljena u jednom delu spota, čak je i vožnja kolima animirana po realnom predlošku...

Ipak, ljudima iz video odeljenja studija „Strip” najbitnije je, kako se konstantno provlačilo u razgovoru, insistiranje na interakciji s drugim kreativnim ljudima i stvaranju lepih i kvalitetnih stvari. Interesantno je što je na tome insistirao i Srđan Stojković iz studija „Helium”, s kojim smo pre godinu dana razgovarali na istu temu. I on je govorio o tome da svaki studio za animaciju ima potrebu da sarađuje sa kreativnim i sposobnim ljudima koji su zainteresovani da rade ovakav posao i da pri tome treba da se stvori kvalitetan tim mladih ljudi kod kojih će se razviti osećaj za vizuelno lepo, što, po Srđanu, našem narodu nedostaje: „Sve je fokusirano na dramu, na priču. Jednostavno nismo vizuelna nacija, za razliku od Francuza ili Italijana”. Jedino ako se usmerimo na interaktivnost imaćemo više mogućnosti da stvaramo sjajne domaće proizvode kojima ćemo moći da „preplavimo” police inostranog tržišta. U najboljem maniru moderne kompjuterske tehnologije.

Iris MILJKOVIĆ