Sapphire Radeon X300SE 128MB HyperMemory vs Gigabyte NC62TC256D, Asus EN6200TC256/TD/64M

Sapphire Radeon X300SE 128MB HyperMemory

GPU: RV370 (325 MHz) Ostalo: 64-bitna magistrala, 32 MB (600 MHz), HyperMemory do 128 MB

Prosto je neverovatno kako ATI i nVidia istovremeno izbacuju slične proizvode. Tek što jedna kompanija izbaci proizvod u određenom cenovnom rangu, ne prođe više od mesec dana, a druga ima odgovor sa slično tehnički koncipiranim proizvodom.

Modeli Radeon X800 i GeForce 6800 su izašli praktično istovremeno, zatim i serije X700 i 6600, da bi se nedavno pojavile najslabije verzije Radeona X i GeForcea šeste generacije. Ne samo što imaju sličnu cenu i mogućnosti nego ih karakteriše i ista tehnologija, a kartice su izvedene od jačih na praktično isti način. ATI je oslabio RV370/380 (Radeon X300 i X600) i ubacio podršku za HyperMemory, dok je nVidia „oplemenila” NV43 (koriste ga GeForce 6200 i 6600) TurboCacheom. Obe tehnologije su identične, rade istu stvar na isti način, a nastale su gotovo istovremeno. Ovo stvarno tera čoveka da se zapita da li je industrijska špijunaža na tako visokom nivou ili postoji tajna saradnja ove dve kompanije.

Gigabyte NC62TC256D

GPU: NV44 (350 MHz) Ostalo: 64-bitna magistrala, 64 MB (550 MHz), TurboCache do 256 MB

Kako su nastale ove „turbo hiper keš” memorije? Inženjeri su nakon razmišljanja o smanjenju troškova došli do zaključka da memorijski moduli koji se ugrađuju u grafičke kartice imaju značajan udeo u ukupnoj ceni grafičke kartice te da treba naći način da se njihova količina smanji. Rešenje je bilo da se grafički procesor „nauči” da koristi sistemsku memoriju, tj. da od matične ploče i procesora oduzme prostor u radnoj memoriji za podatke. Ovo svakako nije nikakva novost jer su još AGP kartice imale ovu mogućnost, ali je to sada izvedeno daleko naprednije. Naime, AGP standard je omogućavao grafičkim karticama da koriste sistemsku memoriju za skladištenje podataka, ali uz nekoliko ograničenja. Najvažnije je to što u trenutku kada je nešto što se zahteva pronađeno u sistemskoj memoriji, ono prvo mora biti iskopirano u memoriju na grafičkoj kartici, pa tek onda dostavljeno grafičkom procesoru na obradu. Drugo je što zahtevana količina memorije nije mogla da se menja dinamički, već je bila fiksirana u BIOS-u računara. I treće, AGP magistrala nije bila dovoljno brza da bi se ovo upotrebljavalo bez gubitka u performansama. Danas, zahvaljujući novoj PCI-Express magistrali i njenoj tehnološkoj superiornosti u odnosu na AGP, ATI i nVidia su ovu zamisao sproveli u delo, i to veoma uspešno.

Nijedna kompanija nije dala previše informacija o tome kako njeno rešenje stvarno radi, ali su neki detalji poznati. nVidia je razvila novi GPU sa oznakom NV44 u koji je hardverski implementirana tehnika TurboCache, dok je ATI-jevo rešenje za HyperMemory na nivou drajvera. Nove GeForce kartice su dobile ime 6200 TC i jedine su, makar za sada, koje će koristiti novu tehnologiju. S druge strane, HyperMemory može da se uključi na svakoj ATI-jevoj kartici, što ATI, naravno, neće uraditi jer nema ni potrebe, ali mogućnost ostaje. Za početak, oznaku HyperMemory su dobile najjeftinije X300 SE kartice. Najznačajniji napredak jeste sposobnost novih čipova da sistemsku memoriju vide kao svoju lokalnu. NV44 i RV370 koriste sistemsku memoriju za pisanje i čitanje bez posrednika. Naravno, rad sa sistemskom memorijom je sporiji nego sa grafičkom, ali je gubitak u performansama sa PCI-E magistralom mnogo manji nego ranije sa AGP-om. Mali napredak se postiže i optimizacijom sadržaja memorije što radi sam drajver. On analizira koji se podaci koliko često koriste i predviđa da li će se neki od njih upotrebljavati u narednom periodu. Ukoliko to nije slučaj, drajver šalje taj podatak u sistemsku memoriju, a na njegovo mesto „dovlači” neki, po proceni, potrebniji podatak.

Asus EN6200TC256/TD/64M

GPU: NV44 (350 MHz) Ostalo: 64-bitna magistrala, 64 MB (550 MHz), TurboCache do 256 MB

HyperMemory i TurboCache se razlikuju u dve stvari. Prva razlika ide u korist kanadske kompanije, ali je njena svrha pod velikim znakom pitanja. ForceWare, drajver koji koriste GeForce kartice, ograničen je na sistemsku i grafičku memoriju, dok ATI-jev Catalyst, kada mu zatreba još prostora, ume da iskoristi i virtuelnu memoriju koju kontroliše OS. Kada ponestane sistemske memorije, a tada je grafička već sigurno puna, Catalyst „poseže” za hard diskom. Toliki gigabajti slobodnog prostora mogu zazvučati primamljivo, ali samo onome ko ne zna koliko hiljada puta su hard diskovi sporiji od memorijskih čipova. U praksi, ukoliko ATI-jev drajver dođe u situaciju da mu zatreba i prostor na hard disku, udarac na performanse će biti ogroman pa je praktično pametnije ni ne koristiti ovu mogućnost. Stoga je jasno da ona nije ništa više od „mrtvog slova na papiru”. Druga razlika je na strani nVidije. Činjenica da je ona razvila NV44 namenski za seriju GeForce 6200 TurboCache omogućila je da se čip malo modifikuje i optimizuje za brži rad sa sistemskom memorijom. Na osnovu NV43 je dodata jedinica za upravljanje memorijom koja služi kao prečica za brži rad sa sistemskom memorijom.

Ostatak tehnikalija je manje-više identičan. Tu sve bitne osobine šeste generacije GeForce kartica, DirectX 9.0 i ShaderModel 3.0 kompatibilnost, uz četiri pixel i tri vertex jedinice. Da bi se smanjila veličina čipa, izbačene su kolor i z kompresija, što smanjuje performanse kada se koriste Anisotropic filtriranje i AntiAliasing. Ovo je realan stav i pametan potez nVidije – svesna je da su 6200 TC kartice niskobudžetno rešenje, gde AA i AF modove ne treba ni pominjati. Iskorišćeno je 75 miliona tranzistora, urađena je u 0,11-mikronskom procesu izrade, a dobijen je maleni čip, površine svega 110 mm², koji je jeftin za proizvodnju. S druge strane, RV370 koji koriste Radeoni X300 SE HyperMemory identičan je onom koji koriste stariji X300 – dakle, četiri pixel i dve vertex jedinice, DirectX 9.0 i ShaderModel 2.0 kompatibilnost.

Za početak, ATI je najavio dva modela: Radeon X300 SE HM 128 MB i 256 MB koji se razlikuju po ugrađenoj i maksimalnoj memoriji koju mogu da koriste. Slabiji model ima 32 MB, a jači 128 MB lokalne memorije, a maksimalno mogu da iskoriste 128 odnosno 256 MB memorije. U oba slučaja magistrala je 64-bitna, RV370 radi na 325 MHz, dok se brzina memorije razlikuje. Na slabijem modelu 32 MB rade na 600 MHz, dok kod jačeg radni takt iznosi 400 MHz, standardno za X300 kartice.

nVidia je najavila tri GeForce 6200 kartice koje koriste TC. Najslabija je GeForce 6200 TurboCache 16-TC/128MB koja ima 16 MB lokalne memorije, 32-bitnu magistralu ka njoj i mogućnost da sistemu „okupira” dodatnih 112 MB. Radni takt NV44 je uvek isti i iznosi 350 MHz, dok memorija radi na visokih 700 MHz. 6200 TurboCache 32-TC/128 MB je identičan izuzev što koristi 64-bitnu magistralu ka 32 MB radne memorije. Nazivno najjači je 6200 TurboCache 64-TC/256MB: poseduje 64 MB memorije koja radi na 550 MHz, 64-bitnu magistralu i može da adresira još 192 MB sistemske memorije u računaru koji ima najmanje 512 MB radne memorije.

Na našem testu su se našle tri kartice koje koriste ove tehnologije: Sapphire Radeon X300SE 128MB HyperMemory, iz ATI-jevog tabora, i Gigabyte NC62TC256D i Asus EN6200TC256/TD/64M, obe iz nvidijinog tabora. Do našeg tržišta je stiglo još nekoliko proizvoda sa HM ili TC mogućnostima, ali uvek su u pitanju Radeoni u kombinaciji 32 MB/64-bit i maksimalnih 128 MB ili GeForce 6200 sa 64 MB/64-bit i maksimalnih 256 MB.

Gigabyteova kartica komplikovanog naziva dolazi u ogromnoj kutiji sa velikim natpisima with TurboCache technology i supporting 256 MB, bez pomena da je u pitanju 64-bitna magistrala ili da kartica ima svega 64 MB svoje memorije. Očigledno je da su kupci dobili još jednu muku više: velike su šanse da se proizvođači ni ovoga puta neće truditi da pojasne stvari prilikom kupovine, već će ih samo još više zakomplikovati. Nije ovo problem samo sa Gigabyteom, praktično svi proizvođači se koriste istim marketinškim trikom: velikim slovima se štampaju primamljivi natpisi i brojke, dok je ono (naj)važnije, što ukazuje na ograničenja ili kompromisna rešenja, napisano sitnim slovima ili, još bolje, nije ni odštampano. Samo pakovanje ne impresionira jer je prilično prazno: sem dva CD-a (drajveri i PowerDVD 5), kabl-adaptera kojim je na ovu karticu moguće zakačiti i RGB kabl pored S-VHS-a i, naravno, same kartice nema više ničega. To je sasvim razumljivo s obzirom na to da je ovo kartica niže klase, ali se pitamo čemu onda tolika kutija!

Vratimo se samoj kartici NC62TC256D. Plava štampana ploča i zlatno obojen hladnjak na GPU prvo upadaju u oči. Sledi zapažanje da je dobar deo PCB-a neiskorišćen, posebno gornja polovina koja ne služi praktično ničemu. Pasivni hladnjak je više nego dovoljan za NV44 koji radi na 350 MHz, dok 64 MB memorije na 550 MHz nema nikakvo hlađenje. Kvalitet izrade je na visokom nivou, a kartica raspolaže sa sva tri standardna izlaza (analogni, digitalni i video).

Istovetna kartica je stigla i iz Asusa pod imenom EN6200TC256/TD/64M. Ova kartica koristi nisku štampanu ploču, čime je Asus malo optimizovao troškove bez uticaja na kvalitet ili performanse. Specifikacija je identična Gigabyteovoj – dakle, NV44 čip radi na 350 MHz, sa 64 MB memorije na 550 MHz, a, zahvaljujući TurboCache mogućnostima, moguće je proširiti se na još 192 MB sistemske memorije. Kartica ima sva tri izlaza, DVI i kompozitni su na štampanoj ploči, a VGA je „produžen” trakastim kablom. Pakovanje je skromnije, kao što i priliči modelu ove klase. Dobijaju se dva CD-a, jedan sa drajverima i jedan sa uputstvom u PDF izdanju. Dakle, uštedelo se i na štampi uputstva.

Proizvod koji stiže iz Sapphirea je sušta suprotnost. Dugo nismo videli ni manju kutiju, ali ni manju karticu. U kutiji se nalaze samo kartica Radeon X300SE 128MB HyperMemory, CD sa drajverima i adapter sa S-VHS na kompozitni konektor. Štampana ploča je urađena u SmallFormFactor stilu, a prostor na njoj je dobro iskorišćen. Ono što je posebno interesantno jeste velika sličnost sa standardnim X300SE karticama. Vrlo je moguće da se koriste iste štampane ploče, a već znamo da se upotrebljavaju isti čipovi. Ovo je posredni dokaz da je HyperMemory pre svega softversko rešenje, tj. da je najveći deo ove tehnologije implementiran u drajvere.

RV370 čip je pokriven hladnjakom i naravno nema ventilator. Od kompanije Sapphire smo navikli da pravi kartice potpuno poštujući ATI specifikaciju, što je i ovoga puta slučaj. GPU je podešen na 325 MHz, dok 32 MB memorije radi na 600 MHz. Iako niska, kartica poseduje sva tri izlaza. DVI i S-VHS su zalemljeni na štampanoj ploči, dok je VGA izveden preko trakastog kabla. Kvalitet je na pristojnom nivou: nije preteran, ali je svakako zadovoljavajući.

Da bi se videlo koliko stvarno znače HyperMemory i TurboCache, trebalo bi uporediti iste kartice, ali tako da jedna ne koristi, a druga koristi HM ili TC – na primer, 64-bitni GF 6200 sa 128 ili 256 MB bez TC sa nekim od novih TC modela ili Radeon X300SE 256 MB HM sa X300SE 128 MB, ali, nažalost, takvih kartica na tržištu još nema. Stoga smo uporedili X300SE HyperMemory sa standardnim Radeonima X300SE i X300 (64-bitni i 128-bitni), oba sa 128 MB, a GeForce 6200 64-TC/256 sa GeForce 6200 128MB/128bit. Serije X300 i 6200 ne treba direktno međusobno porediti, makar ne bez obraćanja pažnje na cenu. RV370 je slabiji čip od NV43/44, X300 uvek ima niže performanse kada je slično konfigurisan, ali je uvek i jeftiniji. Recimo, GeForce 6200 64MB TurboCache košta toliko koliko bi trebalo da košta i Radeon X300 256MB HyperMemory kada se pojavi.

Počećemo sa najslabijim. X300 SE HM sa svega 32 MB deluje impresivno protiv X300 SE 128MB. Iako ima četiri puta manje memorije, HyperMemory model je u krajnjem bilansu brži. Razlika nije velika, međutim ako je nešto jeftinije a brže, moramo biti zadovoljni. Ipak, da li zasluga pripada HM tehnologiji ili 200 MHz bržoj memoriji? U poređenju sa X300 128MB, X300 sa HM je osetno sporiji jer duplo šira memorijska magistrala ipak ima svojih prednosti, a HM to ne može da nadoknadi. Isto pokazuje poređenje GeForce 6200 modela. Iako sposoban da koristi 256 MB, model 64-TC/256 nije prišao ni blizu 128-bitnoj verziji. HM i TC i korišćenje sistemske memorije ne nadoknađuju najveći nedostatak svih kartica koje ih koriste – suženu memorijsku magistralu. Očigledno je da veza s grafičkom memorijom i dalje ima presudan uticaj na performanse, a sama količina memorije je i dalje u drugom planu. Time se dovodi u pitanje „isplativost” tehnologija TurboCache i HyperMemory.

Nebrojeno puta smo ponovili da je jedini put do performansi što šira magistrala, a da je brža memorija manje bitna. To zna svako ko je malo bolje upoznat s tematikom, pa ipak, ATI i nVidia uporno pokušavaju da nam prodaju više memorije i priču da je količina memorije presudna za performanse. I iz ovog testa se može videti da to baš i nije tako jer kartice sa 128-bitnom memorijskom magistralom uvek odnose pobedu bez obzira na to što imaju manje memorije ili, u ovom slučaju, ne mogu da koriste sistemsku memoriju, makar ne na način na koji to rade TC i HM modeli.

Tu je i diskutabilno obeležavanje novih modela. Mnogi proizvođači ni ne navode stvarne karakteristike modela, a kada to i urade, izgleda kao da je urađeno više reda radi. Umesto stvarne količine memorije i realne specifikacije, najvidljivije su oznake TurboCache ili HyperMemory, te koliko MB memorije kartica može da pozajmi od sistema. Ovo će dovesti u zabludu mnoge neobaveštene korisnike, a takvih je uvek i najviše.

ATI i nVidia svakako treba da nastave da razvijaju ove tehnologije, ali ne treba da prenaglašavaju njihov značaj jer to svakako nije najvažnija karakteristika proizvoda niti garancija dobrih performansi. HM i TC treba da budu „bekap” rešenja koja su tu da pomognu kada grafičkom procesoru zatreba više prostora od onoga kojim raspolaže sama grafička kartica, ali ne više od toga. Za visoke performanse jedina garancija su široka magistrala i visok radni takt grafičkog procesora i memorije.

Sigurni smo da bi Radeon X300 ili GeForce 6200 sa 64 MB, 128-bita i HyperMemory tj. TurboCache tehnologijom bio pravi pogodak – brza kartica po prihvatljivoj ceni. Dok se tako nešto ne pojavi, ostaje stara preporuka: modele sa 64-bitnom magistralom uzimajte samo ukoliko spadate u red nezahtevnih korisnika. HM i TC modeli koštaju osetno manje od 128-bitnih modela pa, ukoliko nemate potrebu za jačom karticom, ove najjeftinije će vas zadovoljiti. Sve nove igre će kako-tako raditi u najnižim rezolucijama, ali ništa više od toga. Uživanje nije uključeno u tu ponudu – za tako nešto je i dalje potrebno izabrati neki 128-bitni model jer nikakva rešenja ne mogu da nadoknade širu memorijsku magistralu. Zato 128-bitni GeForce 6200 ili Radeoni X600/700 ostaju dobitna kombinacija za one koji zahtevaju dobre performanse po razumnoj ceni.

Saša UZELAC