Planet ICA-102, ICA-102W i DVR-400

Širokopojasne veze u lokalnim mrežama, kao i ka Internetu predstavljaju idealan medij za realizaciju digitalnih sistema nadzora. Korišćenjem opreme koja se pri komunikaciji oslanja na TCP/IP, postojeća mrežna instalacija se sasvim komotno može iskoristiti i za nadzor objekata. Naravno, pored smanjenja troškova postavljanja infrastrukture, korišćenje TCP/IP protokola donosi i dodatne mogućnosti, veoma korisne kada je u pitanju nadzor s daljine. Bacili smo pogled na nekoliko interesantnih proizvoda firme Planet, namenjenih oblasti video-nadzora. U pitanju su ICA-102/102W IP kamere, kao i četvorokanalni rikorder oznake DVR-400.

Planet ICA-102, ICA-102W
Rezolucije: 160 x 120, 320 x 240, 640 x 480 Ostalo: Povezivanje putem Ethernet ili 802.11b Wi-Fi standarda, detekcija pokreta, slanje obaveštenja putem e-maila, podrška za DDNS, priključak za mikrofon

Krenimo od kamera. Modeli ICA-102 i ICA-102W se razlikuju po tome što pored Ethernet porta (RJ-45) imaju i Wi-Fi adapter koji radi po standardu 802.11g. Oba modela dolaze zajedno s ispravljačima za napajanje, kao i sa stativom koje se može montirati na zid. Instalacija kamera je prilično jednostavna: kamera se priključi na napajanje i na mrežu, nakon čega joj se pristupa putem Web interfejsa. Prilikom instalacije treba obratiti pažnju na to da IP adresu računara treba podesiti tako da pripada istom mrežnom segmentu kao i kamera (192.168.0.0). Prilikom povezivanja bežičnim putem pokazalo se da kamere ne mogu da rade u Ad Hoc režimu, već je za povezivanje neophodna bežična pristupna tačka (WAP). Kamere nemaju definisan SSID, već same pokušavaju da se povežu na neku od dostupnih mreža. Web interfejs je nažalost ograničen na upotrebu Internet Explorera kao browsera jer se oslanja na kontrolu ActiveX koja se instalira prilikom pristupa kameri. Putem Web interfejsa moguće je podesiti IP adresu, subnet masku, adresu gejtveja i NTP, DNS i DHCP servera u slučaju da kamera mora da ima dinamičku IP adresu. Statička IP adresa je više nego preporučljiva, međutim, ukoliko kartica koristi dinamičku IP adresu, moguće joj je odrediti i dinamički domen kroz podršku za DDNS tako da, uprkos tome što se njena IP adresa menja, može uvek biti dostupna na istom URL-u. Pored ovoga, moguće je i podešavanje sistema za detekciju pokreta i slanje e-mailova s obaveštenjima o otkrivenom kretanju, zajedno sa snimcima u trajanju do pet sekundi. Preko Web interfejsa je moguće i gledati sliku koju kamera vidi. Pored Web interfejsa, kamerama je moguće pristupiti i putem klijenta pod nazivom Viewer & Recorder koji se dobija na pratećem CD-u. Ovaj klijent je krajnje jednostavan i sposoban je da sam pronađe kamere na fizički dostupnoj mreži. Pored pojednostavljenog sistema za podešavanje kamera koji odgovara mogućnostima Web interfejsa, Viewer & Recorder nudi opcije snimanja video-materijala, zakazivanja snimanja, kao i pregledanja već snimljenog materijala. Video-zapis kompresuju same kamere, po MPEG-4 standardu. Podešavanje klijenta je svedeno na zadavanje putanji gde će se snimati video-materijal.

Planet DVR-400

Rezolucije: (prikaz) NTSC: 720 x 480 / PAL: 720 x 576, i (snimanje) NTSC: 320 x 112, 640 x 224 / PAL: 320 x 136, 640 x 272 Ostalo: Fast Ethernet konektor, S-Video i kompozitni izlaz, HDD rek, podrška za hard diskove do 250 GB, audio-izlaz, port za povezivanje sa senzorima alarmnog sistema, 4 kompozitna ulazna kanala, audio-ulaz

Drugi uređaj koji smo testirali je DVR-400. U osnovi ovo je četvorokanalni video-rikorder na koji se, preko BNC konektora, mogu povezati četiri video-uređaja koji daju kompozitni video-signal, kao i jedan audio-ulaz. Što se izlaza tiče, na DVR-400 se može povezati bilo koji displej koji može da primi kompozitni ili S-Video signal. Takođe, svaki od ulaza ima i petlju tako da je ukupno moguće povezati šest izlaznih displeja, kao i jedan audio-uređaj. Ono što otkriva da je DVR-400 namenjen nadzoru jeste I/O port za povezivanje s ostatkom alarmnog sistema. Posebno interesantan detalj na ovom uređaju je FastEthernet port pomoću kojeg se može povezati s računarskom mrežom. Za smeštanje snimljenog video-materijala DVR-400 koristi ATA hard disk koji se smešta u ugrađenu fioku i čiji kapacitet može iznositi do 250 GB.

Podešavanje uređaja je moguće isključivo putem njegove komandne table i OSD menija koji se prikazuje na ekranu monitora. U podešavanja, pored formatiranja hard diska i izbora aktivnih ulaza, spadaju i IP parametri (adresa, mrežna maska, gejtvej i sl.), režim snimanja, podešavanje vremena i promena lozinke. Pored ovoga, moguće je odrediti i prirodu senzora koji su povezani s uređajem. Što se snimanja tiče, moguće je podesiti rezoluciju slike, kao i broj slika koje se zapisuju u sekundi. Ovo je posebno pogodno kada je neophodna racionalna potrošnja prostora na hard disku. Snimanje je moguće započeti ručno, preko komandne table, automatski putem senzora ili otkrivanjem pokreta ili ga možete vremenski zakazati. Takođe, snimanje može da se vrši u dva režima. Prvi režim, pod nazivom Each, snima svaki ulazni kanal zasebno, deleći maksimalni raspoloživi frejmrejt na broj aktivnih kanala ili koristeći zadati manji frejmrejt. Drugi režim koji se zove Quad kombinuje sliku sa sva četiri ulaza u jednu i može da je snima u maksimalnom frejmrejtu. Video-materijal se zapisuje po Motion JPEG standardu.

Sposobnost povezivanja s računarskom mrežom DVR-400 koristi isključivo za pregled slike i upravljanje snimanjem. Ne postoji nikakav interfejs kojim je moguće podešavati rad uređaja, kao ni način za prijem slike preko mreže, što nas je pomalo razočaralo jer nismo mogli da ga povežemo s IP kamerama. Ovo ukazuje na činjenicu da je DVR-400 prvenstveno zamišljen kao deo analognih sistema za nadzor, pri čemu koristi digitalni način zapisa, a svojim korisnicima omogućava uvid u situaciju u objektima s daljine putem Interneta.

Kao što smo ranije rekli, upotreba postojeće mrežne infrastrukture u svrhe video-nadzora može značajno sniziti troškove realizacije ovakvih sistema, dok korišćenje savremenih metoda kompresije dobijenog video-zapisa može smeštaj snimljenog materijala učiniti bizarno jeftinim. Jednostavno, za to se mogu koristiti hard diskovi u postojećim računarima kada su ICA-102/102W IP kamere u pitanju odnosno bilo koji postojeći ATA hard disk kada se radi o DVR-400. Kada se ovome doda mogućnost obaveštavanja preko e-maila, kao i pregleda video-snimaka preko Interneta, dolazi se do zaključka da se korišćenjem ovakve opreme mogu napraviti prilično efikasni sistemi video-nadzora.

Bojan ŽIVKOVIĆ