Intel Celeron D 336, AMD Sempron64 2800+

Pre nešto više od deset godina desila se najznačajnija revolucija u svetu PC računara – Intel je obelodanio postojanje prvog 32-bitnog procesora oznake 80386. Ova arhitektura je korišćena u svim segmentima IT industrije do pre nekoliko godina. Prvo su najveći računarski sistemi prešli na 64 bita (Intelov Itanium je bio prvi 64-bitni procesor). Zatim je isto urađeno sa serverima i naprednim radnim stanicama predstavljanjem 64-bitnih AMD procesora Opteron, Athlon FX i Athlon 64 i Intelovog Xeona. Pre nekoliko meseci Intel je prebacio svoj desktop procesor, Pentium 4, u 64-bitne vode, a danas konačno i „najšire narodne mase” dobijaju ovu mogućnost.

Gledano s ove vremenske distance, AMD je prenaglio sa predstavljanjem 64-bitnog desktop procesora jer sve do pre nekoliko meseci nije postojao odgovarajući operativni sistem. Intel je reagovao pravovremeno i predstavio je Pentium 4 modele sa EM64T instrukcijama kada je izašao Windows XP Professional 64bit Edition. Tek sa pojavom ovog OS-a stvari polako dolaze na svoje mesto: oba proizvođača imaju „zvanične” predstavnike na 64-bitnoj sceni i utakmica za prestiž u performansama može da se nastavi bez većih ometanja.

Kako to obično biva, nova tehnologija za sobom vuče i visoke cene proizvoda, pa su oba proizvođača za kreiranje jeftinijih „linija” procesora iskoristila poznati recept „oslabi jači da napraviš slabiji”, po kom se već generacijama unazad dobijaju Celeroni, Duroni, Semproni... Isti je slučaj i s trenutno raspoloživim Celeronima D i Sempronima za Socket 754 podnožje. Prvi se prave na bazi Prescott jezgra koje koriste i punokrvni Pentiumi 4, a drugi od Paris, Oakville i Palermo jezgara koja su zapravo samo oslabljena NewCastle, Winchester i Venice jezgra koja idu u Athlone 64. Zašto je ovo bitno? Jezgra Pentiuma 4 i Celerona D, kao i Semprona i Athlona 64, praktično se ne razlikuju fizički, već se razlike „veštački” prave u procesu proizvodnje procesora kada se određene funkcije jezgra isključuju, a to jasno govori da svi Celeroni D i Semproni za s754 imaju 64-bitne mogućnosti, „samo” što one nisu uključene.

Intel Celeron D 336

Prvi potez je povukao Intel predstavljajući 64-bitne Celerone D prostim „otključavanjem” EM64T seta. AMD nije želeo da se istrči kao u slučaju familije Athlon 64, pa je prednost ustupio Intelu. Ipak, čim je Intel to uradio, i AMD je uradio isto, a u kolikoj je žurbi ovaj potez bio izveden govori to što nisu štampane nove kutije u koje se pakuju Semproni, već su na stare lepljene dodatne nalepnice sa žigom AMD64 familije.

O kojim se procesorima zapravo radi? Kada je familija Celeron D u pitanju, procesori koji spadaju u kategoriju 64-bitnih jesu oni koji nose oznake 3x1 i 3x6. Jezgro ovih procesora je isto Prescott jezgro koje „gaje” i modeli Celeron D 3x0 i 3x5 , s tom razlikom što su im otključane mogućnosti Extended Memory 64 Technology i Execute Disable Bit. Ostale mogućnosti novih Celerona D su identične starima: SSE3 instrukcije, sistemska magistrala sa taktom od 533 MHz itd. Važno je napomenuti da se prave samo za Socket LGA775.

AMD Sempron64 2800+

Slična priča je i sa Sempronima. Do sada se promenilo dosta verzija ovih procesora. Pre svega, napominjemo da pričamo samo o Socket 754 varijantama. Prvi ovakav model koji se pojavio bio je 3100+ koji je koristio jezgro Paris, derivat NewCastlea koji su koristili tadašnji Athloni 64. Usledili su modeli sa jezgrom Oakville, a kasnije i oni sa Palermom. Napredak je vršen po pitanju tehnologije izrade i podržanih mogućnosti pa su Semproni vremenom dobili 90 nm proces, NX, Cool’n’Quiet i, konačno, AMD64 i SSE3 instrukcije. Samo najnoviji (a to su oni koje mi trenutno i opisujemo) poseduju sve ovo, zahvaljujući verziji E6 jezgra Palermo, nastalog od jezgra Venice koje koriste savremeni Athlon 64 procesori namenjeni s939 podnožju.

Izuzetak je veličina drugostepenog keša jer je AMD izbacivanjem novih verzija Sempron procesora u igru uveo i modele sa 128 kB keša. Svako Palermo jezgro ima u sebi 256 kB, ali je kod određenih Semprona polovina isključena da bi se dobilo više različitih modela.

Kao što se može videti, razvojni put ova dva procesora veoma je sličan. Ono što nas je najviše interesovalo jeste da li su i koliko ovi procesori slični kada su u pitanju mogućnosti koje nude svojim korisnicima. Kako bismo to utvrdili, izabrali smo „prosečne” pripadnike oba tabora. S Intelove strane u pitanju je Celeron D 336, dok je u suprotnom uglu bio Sempron 2800+ koji radi na 1600 MHz. Znamo da AMD daje svoje oznake model rating po uzoru na performanse konkurentskog (Intelovog) rešenja u istoj klasi, pa je Celeron D 336 koji radi na 2,8 GHz bio logičan izbor za suprotstavljanje Sempronu 2800+.

Za potrebe merenja performansi ova dva procesora koristili smo Asusove matične ploče P4GPL i K8N4-E Deluxe, zajedno sa Asusovom grafičkom karticom N6200GL, Western Digitalovim hard diskom WD800JD i dva Kingstonova VR DDR 400 modula memorije kapaciteta po 512 MB. Ove ploče koriste i915P i nF4-4X čip-setove koji su trenutni idealni partneri Celeron D i Sempron 64 procesorima. Razlike u čip-setovima postoje i sigurno se odražavaju u testovima, ali sve to „ide u rok službe” pošto i ponuda i raznovrsnost kompatibilnih čip-setova takođe čine jedan procesor dobrim ili lošim izborom. Testove smo vršili uobičajeno, programima 3DMark03, 3DMark05, PCMark05 i Sandra 2005 SR2a, kao i igrama Doom 3 i FarCry u rezolucijama 640 x 480 i 1024 x 768. Celeron prednjači kada su u pitanju memorijski testovi i oni koji vrednuju broj megaherca, ali je u 3Dmarkovima Sempron „za dlaku” ispred konkurenta. AMD je u prednosti i u radu sa hard diskom, što je zasluga nForce4-4x čip-seta koji je u ovom segmentu bolji od i915P. Konačno, u dve igre koje smo koristili, Sempron je još jednom porazio Celeron pa je konačan utisak da je AMD-ov proizvod generalno brži od Intelovog. Naravno, pri izboru procesora uvek treba imati u vidu i njegovu primenu. Za razliku od Semprona koji je naklonjeniji igrama, Celeron D je, po nepisanom pravilu, mnogo bolji izbor za neku jeftinu radnu stanicu namenjenu poslovima poput obrade fotografija, audio i video materijala.

Šta reći na kraju? Pre svega, pozdravljamo odluku proizvođača da 64-bitne mogućnosti ponude i korisnicima s ograničenim budžetom. AMD je s novom serijom Semprona održao tradiciju dobrog odnosa cene i kvaliteta: i dalje ovaj proizvođač nudi više za manje novca. Kao i uvek, Intel nije loš, samo je AMD malo bolji. Sempron 64 ide u Socket 754 ploče, dok svi 64-bitni Celeroni traže LGA775 podnožja, što znači da će oni koji se odluče za AMD bolje (jeftinije) proći s matičnom pločom. Ipak, ovde se krije i jedan nedostatak. Kupci koji se sada odluče za Sempron i s754 ploču osuđeni su na ovu kombinaciju, bez mogućnosti da naknadno procesor zamene Athlonom 64 jer se oni više ne prave za s754. S druge strane, Intel za LGA775 trenutno pravi sve svoje procesore, od Celerona D do Pentiuma 4 Extreme Edition i dvojezgarne D varijante i, što je najbolje, Intel nema nameru da ga menja, pa LGA775 ploča može znatno duže potrajati od one za 64-bitni Sempron. Razlike u ceni između 64-bitnih i starijih 32-bitnih modela su veoma male tako da više ne treba kupovati ništa što nije 64-bitno.

Bojan ŽIVKOVIĆ