Operation: Matriarchy predstavlja školski primer potpunog promašaja. Ovaj naslov je toliko loš da bi ga trebalo uvesti kao obavezno štivo za buduće dizajnere, digitalnu babarogu koja bi služila da podseti kakav se zastrašujući rezultat dobije kada pucačinu prave ljudi koje kao da su držali u pećini poslednjih petnaest godina. Arhaična mehanika igranja i konfuzna arhitektura, presvučene u ruho načičkano modernim tehnološkim trikovima čine da Operation: Matriarchy deluje šizofreno. Ova igra jednostavno nikad nije trebalo da ugleda svetlost dana.

Ne treba čitati između redova da bi se iz prethodnog paragrafa shvatilo kako je prezentacija jednako katastrofalna. Nema nikakvog introa, pa čak ni muzičke numere u punom smislu te reči. Informacije o tome šta se u igri dešava i šta se od vas očekuje kriju se u debelom bloku teksta dok se učitava nivo. Ispada da je na planeti Velian nepoznati virus zarazio celokupnu žensku populaciju i pretvorio ih u biomehaničke ratnike. Na muškarce ovaj virus ne deluje, ali ih zato borgifikovani lepši pol koristi kao jeftinu genetsku glinu. Ovakva postavka nudi puno prostora za blago podbadanje muško-ženskih odnosa, ali je Matriarchy suviše krut za tako nešto. Vi ste xyz marinac poslat da reši stvar, koji se u nejasnoj uvodnoj sekvenci budi iz hibernacije. Ko je maločas uzvikivao komande ako na brodu nema ni žive duše? Zašto jednom od marinaca pored vas fali pola glave? Zašto ostali marinci ne ustaju iako deluju čitavi? Ne, ovi detalji nisu vezani za neki misteriozni plot-detail; tako jednostavno izgleda pokušaj autora da uspostave jezivu atmosferu.

U igri vlada skoro potpuni zvučni vakuum. Izuzimajući monotono pozadinsko „hučanje”, ostali zvučni efekti jedva da su prisutni. Jedino vam zvuk otvaranja vrata pravi društvo, dok pucanje iz automatskog oružja zvuči kao da ste uši napunili vatom. Prvi tip neprijatelja na koji ćete naići predstavlja loše animiranu mešavinu grotesknog i jadnog: androidni torzo na četiri paukolike nožice, kabasto lice iz SF filmova C-produkcije, tiho podrigivanje kad ga vaši meci pogode. Matriarchy koristi ragdoll fiziku, ali je građa ovih kreatura toliko stabilna da će ostati uspravne čak i kad izdahnu. Isto važi i za sferoide od kancerogenog mesa koji se gegaju na sićušnim nožicama. Barem ženski protivnici deluju iole ozbiljno, s očiglednim gigerovskim uticajem koji se vidi na njihovim izduženim glavama i vižljastoj pojavi.

Šta više reći? Klaustrofobični hodnici koji prate tlocrt lavirinta (često nije jasno kuda treba dalje). Ispisivanje ciljeva koje nestane pre nego što stignete da pročitate šta se od vas očekuje. Prostorije pune spawnovanih protivnika kojih tu nije bilo sekund ranije. Siromašni poligonski budžet. Besmislen dizajn nivoa (eksplozivni kanisteri usred kantine?). Kolorit i teksture koje bodu oči na sve strane. Operation: Matriarchy odaje utisak nedovršene bete. Neko je tu debelo ispustio loptu.

Đorđe NAGULOV