Savršena indie igra, čiji je drugi nastavak obukao ruho mainstreama bez ikakvih posledica po duh, formu i čistu, nepatvorenu neodoljivost originala. Autori Space Rangersa 2 su pametno investirali keš zarađen prodajom prve igre, upumpavši u razvoj dvojke količinu novca dovoljnu za uveseljavanje anglosaksonske publike koja više ceni izgled nego suštinu. Space Rangers nije izdat u Americi upravo zbog jeftinog izgleda, na koji ruska i evropska (u manjoj meri) publika nije obraćala pažnju. Njihov gubitak, šta drugo reći, mada sa dvojkom imaju priliku za popravni ispit kakav možda nisu ni zaslužili.

Space Rangers 2 je hibridna igra, eksperiment kakav poslednjih godina gotovo niko ne pokušava da izvede zbog opravdanog straha od neadekvatnog uklapanja elemenata i velike verovatnoće finansijskog fijaska. Spoj strategije, taktike, RPG-a, trgovine i avanture urađen u potpuno slobodnoj formi već u fazi nacrta zvuči kao konstrukcija koja bolno lako može propasti iz 10.000 razloga. Ali kad finalni rezultat prevaziđe svaku naznaku nedoumice i kad autori ne upadnu ni u jednu rupu, razvojnom timu se mora skinuti kapa. Heh, baš su vragovi ti Rusi: ili naprave neki užas koji niko neće da igra ili iz prve (i iz druge) ubodu ovakav akvamarin.

Forma igre nije ni za milimetar pomerena u odnosu na original koji smo prošle godine onako nahvalili, a izmena na polju zapleta nije čak ni kozmetička. Apparently, posle pobede nad Klissanima, ektoplazmičko-bioničkim space invadersima, došao je period mira i prosperiteta koji je trajao čitavih 200 godina. Pojava dominatora, oklopno-mehanizovanih invadera, galaksiju ponovo baca u haos iz kojeg nadležni vide samo jedan realan izlaz: revitalizaciju rendžerskog korpusa, sile koja je prošli rat rešila u korist snaga slobodnog univerzuma.

Slast nastavka i odsustvo lepljenja déja vu pečata igri leže u nadgradnji svih relevantnih elemenata igre, bez radikalnih modifikacija skladne suštine. Svako ko je igrao jedinicu u igru će moći da uskoči bez ijedne sekunde navikavanja: interfejs i mehanika su identični, mada vizuelno ispeglani u najvećoj mogućoj meri. Grafika je pretrpela kvantni skok unapred: objekti u prostoru su mnogo izražajniji (pogotovo svemirski brodovi), kao i pozadina koja sada prosto bridi od složenih tekstura i mnoštva sitnih detalja. Igra zbog toga nije nimalo zahtevnija nego lane i savršeno će raditi na mašinama koje su pre godinu dana smatrane zastarelima.

Implementacija novina u meso igre počinje već na ekranu za setup kampanje: pet potencijalnih pilotskih profesija (fighter, mercenary, merchant, corsair, pirate) omogućavaju diversifikovaniji start od keca koji je nudio tri; segment u kojem birate inicijalne veštine je sada drastično jasniji i detaljniji, a broj skillova je povećan. Dotične veštine (pogotovo one borbene) sada u mnogo većoj meri utiču na vaše performanse. Izmene i dopune potencijalnih aktivnosti takođe su mnogobrojne. Između ostalog, igra vam sada nudi real-time strateški modul: planetarne robotske bitke koje uzimate u formi questa od guvernera donose keš i XP i ponekad predstavljaju ozbiljan strateški izazov. Dalje, sada možete da istražite nenastanjene planete putem orbitalnih sondi i eventualno pokupite plen koji dolazi u najrazličitijim formama (postoji nekoliko tipova sondi u zavisnosti od vrste terena na planeti, a samo istraživanje traje X dana, što je u korelaciji s kvalitetom i cenom sonde). U igru je uveden još jedan tip svemirskih stanica – biznis centri... Bez želje da se ovaj opis pretvori u puko licitiranje, reći ćemo samo da je ovo vrh ledenog brega improvement-wise. Na DVD-u s igrom naći ćete i instalaciju prvog Space Rangersa, što će vam omogućiti da sami napravite detaljniju paralelu (ako imate vremena i živaca da igrate obe igre, naravno).

Jedina realna mana igre je, što bi rekli u Danilovgradu, preša. Dominatori, poput Klissana, nemaju nameru da čekaju da vi teoretski maksimalno nabudžite svoje plovilo, već sistematski i planski osvajaju jedan po jedan sistem. Ipak, igra vam za razliku od prethodne dozvoljava veći uticaj na globalnu sliku, omogućavajući vam da sami finansirate vojnu ofanzivu (u vojnoj bazi keširate komandantu određenu sumu, a on vas obaveštava kad kreće napad i na koji planetarni sistem). Ovo omogućava podjednake uslove za pobedu čisto trgovačko orijentisanim igračima, za razliku od keca koji je forsirao ratoborne.

Što čovek više razmišlja o Space Rangersima 2, sve više postaje svestan toga da je igra zapravo potpuno neodoljiva. Kakva Civilizacija i Rome: Total War, kakvi bakrači: osim WoW-a i ovoga, bukvalno ne postoji naslov zbog kojeg bih legao u 5 sati noću. Možda sam u pitanju samo ja, beznadežni fan Star Control serijala kome vešti Rusi gude po struni koja dobro rezonira... A možda je ovo zaista toliko dobro...

Miodrag KUZMANOVIĆ