„Razvlačenje” startupa

Posle nekog vremena (koje zavisi od učestalosti instaliranja programa i same konfiguracije) korišćenje Windowsa postaje sve napornija delatnost. Na kraju će i najbrži računari pretrpeti osetno usporenje čitavog sistema, a posebno frustrirajuće može biti samo podizanje operativnog sistema. Windows pri inicijalizaciji učitava razne programe od kojih su neki dodati na startup listu bez vašeg znanja.

Sudeći po nazivu, Startup Faster (u daljem tekstu SF) jeste alat koji služi za ubrzavanje procesa učitavanja programa smeštenih u startup sekvenci. Naime, kako Windows u ovom slučaju ima običaj da diže sve programe odjednom, korisnik zbog maksimalnog zauzeća resursa prosto gubi kontrolu nad računarom. Što je broj programa veći to će i vreme zauzeća biti duže, a korisniku jedino ostaje da poradi na strpljenju. Međutim, ukoliko bi se ovi programi pokretali jedan za drugim, u određenim vremenskim intervalima, resursi bi se oslobodili, a korisniku omogućio lagodniji rad. Bolji rezultati će se dobiti i ako promenimo redosled učitavanih programa. Znači, ukupno vreme za učitavanje programa se produžava, ali sistem ranije postaje slobodan za upotrebu.

Interfejs programa je intuitivan i lako se koristi. Posebno zanimljivo je dugme Test Run kojim se vrši simulacija podizanja programa iz startupa. U svakom trenutku ispisana je informacija o tome koji program se trenutno startuje pa je lako odrediti vreme za koje završava svoje učitavanje. To možete iskoristiti za određivanje redosleda startovanja (u principu, najbolje je da se odmah izvrše oni brži, kraći programi). Uz to, za svaki program posebno može se odrediti vremenski period posle kojeg će početi njegovo izvršavanje. U posebnom odeljku će se zatim ispisati broj inicijalizacija Windowsa pod SF-om i ukupno ušteđeno vreme. Nažalost, samo je autorima ovog programa poznato kako se došlo do tih brojki.

SF uzima samo one startup programe koji se vide iz msconfiga (koji ne gleda sve moguće registry ključeve zadužene za ovakve operacije) tako da smo pri podizanju sistema ostali uskraćeni za kontrolu nad svim programima i servisima (programi koji su zajednički i startuju se pre logovanja korisnika, kao što su drajveri, anitivirusi i slično). To znači da se pored SF-a istovremeno odigrava i startovanje nekih drugih procesa tako da je jako teško odrediti šta se tu zapravo dešava. Zaključak je da će od SF-a koristi imati pre svega oni korisnici koji učitavaju stvarno veliki broj programa pri podizanju sistema. Čak će i oni prethodno morati da eksperimentišu s redosledom i odlaganjem startovanja kako bi dobili odgovarajuće rezultate. U svakom slučaju, brzinsko povećanje performansi do 200 procenata (kako ističu autori) nijedan prosečan korisnik neće primetiti ni u snu. U boljem slučaju, kompjuter će ranije postati slobodan za korišćenje.

Ognjen POPOVIĆ