Svi oni koji se iz bilo kog razloga bave našim jezikom znaju da je „Rečnik Srpske akademije nauka i umetnosti” trenutno najveći i najbogatiji rečnik srpskog jezika, ali su isto tako svesni i toga da bi njega trebalo doraditi i dopuniti. Zbog toga se kao drugi izvor najčešće koristi „Rečnik Matice srpske” koji sadrži brojne reči koje nisu obrađene u „Rečniku SANU”, a oba rečnika su rađena po istom leksikografskom metodu (uglavnom su na njihovoj izradi radili isti autori, koristeći iste izvore). Zbog toga objedinjavanje ova dva neprocenjiva dela, i to još u elektronskoj formi, predstavlja poduhvat vredan hvale koji će svakako umnogome olakšati posao svima koji se bave jezikom, bilo u okviru svoje struke, bilo iz čiste želje za dodatnim obrazovanjem.

Na osnovu te ideje nastao je Srpski elektronski rečnik, obimno i veoma ambiciozno zamišljeno delo (sa 300.000 reči i oko 1.500.000 značenja), sastavljeno od šesnaest tomova „Rečnika SANU” i tri poslednja toma „Rečnika Matice srpske”. Izradu baze rečnika organizovao je mr Milorad Simić, saradnik Instituta za srpski jezik SANU i urednik „Rečnika srpske akademije nauka i umetnosti” u periodu od 1999. do 2003. godine, u saradnji sa ekipom stručnjaka. Zanimljivo je što je ideja o izradi ovog rečnika nastala još davne 1998. godine, a rad na izradi baze je započeo već sledeće godine, međutim zbog raznih prepreka, ali i nezainteresovanosti bitnih institucija, taj posao se odužio do danas.

Do nas je stigla razvojna verzija Srpskog elektronskog rečnika koja, uprkos tome što je još uvek nedovršena, predstavlja pravu riznicu srpskog jezika koju će svakako umeti da cene svi jezički stručnjaci. Interfejs programa nije preterano atraktivan (što se, uostalom, ni ne očekuje od programa ovakve namene), ali je jasno organizovan i upotreba rečnika je veoma jednostavna. Ukucavanjem neke reči u odgovarajuće polje pojavljuje se lista svih reči koje sadrže skup slova koji ste ukucali. Kada odaberete reč iz liste, sa desne strane će se pojaviti objašnjenje te reči.

U Opcijama možete da odredite koliko će reči program prikazivati u polju ispod odrednice. Što se tiče ostalih mogućnosti, po volji možete da određujete veličinu ekrana sa rezultatima pretrage, kao i veličinu slova kojima je ispisan tekst. Pored toga, postoje i dve vrste pretrage: Traži celu reč i Traži po slovu.

Reči koje rečnik obuhvata obrađene su gramatički, etimološki, terminološki i semantički, a objašnjenja su obogaćena i primerima njihove upotrebe iz raznih dela poznatih pisaca ili narodne književnosti. Reči u rečniku nisu akcentovane, osim u slučajevima kada je to bilo potrebno radi razlikovanja od drugih reči istog fonetskog sklopa, što je na neki način i dobro jer se lingvisti i dan-danas ne slažu oko akcentovanja pojedinih reči, pa bi unošenje akcenata u rečnik možda unelo više zabune nego koristi.

Kako je u pitanju razvojna verzija programa, ona i dalje ima svoje nedostatke. Na primer, tekst iz rečnika ne može da se kopira u neki drugi program za obradu teksta, korišćenje programa je vremenski ograničeno, a i opcije za pretraživanje su i dalje nepotpune. Treba napomenuti i da je za korišćenje rečnika neophodno instalirati srpsku tastaturu (ćirilicu) jer program podržava isključivo ćirilične unose. Baza reči se neprestano dopunjava i autore programa očekuje još dosta posla, međutim, već sada Srpski elektronski rečnik predstavlja neprocenjivo blago, donoseći uvid ne samo u značenje brojnih reči našega jezika već i u njihovo poreklo i upotrebu kroz istoriju i, samim tim, u kulturu srpskog naroda uopšte.

Jovana ERČIĆ