Štancovanje ekspanzija je proveren način da se iz nekog naslova izvuče još koja para. Strategije su tradicionalno najpogodniji žanr za ovu vrstu operacije, uz posebno povoljan odnos uloženog truda i potencijalnog profita. Heritage of Kings, uprkos mlakom prijemu (ili možda baš zbog njega), dobio je drugu po redu ekspanziju, sa podnaslovom Legends. Počevši od toga što su joj dali pravo ime (prva ekspanzija se zvala upravo tako, Ekspanzija), očigledno je da su se Nemci ovog puta malo više potrudili. Uzimajući u obzir izvorni materijal, Legends je sasvim prihvatljiva skupina dodatnih misija, koja ne ispravlja greške prethodnika, ali takođe ne ostavlja utisak otaljanog posla.

Single-player porcija je relativno izdašna i sastoji se od četiri nepovezane mini-kampanje. Svaka pojedinačna kampanja sadrži četiri-pet misija tako da je konačan zbir pristojnih 17 misija. Pored ovoga, dizajneri su sa strane ubacili još oko pet samostalnih mapa sa sopstvenim zapletom, kao da su imali višak materijala. Rascepkavši sadržaj na više manjih delova, momci su verovatno računali na dve stvari: kao prvo, format vinjeta omogućava čestu promenu pejzaža i aktera, što bi trebalo donekle da ublaži monotoniju (na primer, treća kampanja vas stavlja u čizme negativca i njegovih pajtaša). Kao drugo, misije sa fokusom na izgradnji i menadžmentu naseobina (zaštitni znak franšize Settlers pre nego što je Heritage of Kings krenuo novom, generičkom RTS putanjom) vratile su na mala vrata. Ceo jedan scenario, Vision of Light, dobrim delom se bavi urbanim planiranjem i rešavanjem ekonomskih poteškoća izazvanih sušom.

Svi stari problemi su i dalje tu. Iako je Heritage of Kings drastično sasekao menadžerski aspekt igre, razvijanje infrastrukture svakog naselja i dalje predstavlja pozamašan poduhvat, uhvaćen negde na pola puta između punokrvne menadžerske simulacije i potrebe za bržim tempom koji tipičan RTS zahteva. Svaki objekat traži lančanu izgradnju novih zgrada, što opet za sobom povlači sakupljanje puno različitih resursa, a sve to da bi se izgradila vojska, što na kraju ispada maltene promašena tema. Rudimentarne, spore i arhaične, same bitke predstavljaju jednu od slabijih karika u ovoj krizi identiteta. Jedinice će se međusobno optrčavati u nepreglednim gužvicama poligona, gonjene jednostavnim AI rutinama.

Renderware engine dobro nosi svoje godine. Teškaš poput AoE 3 ga naravno šiša, ali Legends barem radi na prosečnoj mašini. Maksimalni zoom otkriva oštre teksture, grafika je živahna i šarena, sa puno vegetacije i divljači. Mada trpe zbog generičkog dizajna, građevine su svejedno fino izmodelovane i animirane. Onima koji su posle svega još uvek verni Settlersima, Legende će pružiti nešto zabave; za sve druge je verovatno već kasno.

Đorđe NAGULOV