Red Storm Entertainmente, razočarao si me i kao čovek i kao komunista! Blistave tekovine revolucije u svetu inteligentnih taktičkih shootera na kojima su odrasle generacije progresivne omladine bacio si pod tepih odlučivši da pođeš oportunim putem lijevih skretanja. Da ima pravde, završio bi na Golom otoku ili u gulagu, ali ta vremena su iza nas; najgore što mogu da ti poželim jeste pad akcija i odlazak na doboš...

Fenomen Rainbow Sixa je Lockdownom konačno i efikasno likvidiran. Smrtonosnu injekciju smo očekivali još prošle godine, ali je izlazak Ghost Recona 3 u PC verziji na sreću obustavljen. Geneza autodestrukcije ovog nekada fascinantnog trademarka počela je kao lagani flert sa konzolama: Red Storm i Ubi Soft su stidljivo najavili da ta franšiza ima svoje mesto na Xboxu i PlayStationu 2; prve verzije arkadnog Rainbow Sixa oštro su se razlikovale od onih PC-u, apostrofirajući brzi on-line multiplayer. Niko na to nije obraćao preveliku pažnju: neverovatni Raven Shield i kasniji mission pack za njega nisu ostavljali mesta sumnji da se stvar razvija u pravom smeru. Uostalom, razvoj RS i Ghost Recon igara do te tačke bio je eksponencijalno evolutivan: svaka nova igra iz osnovnog i spin-off serijala bila je za klasu bolja od prethodne.

Dalji (nesrećni) razvoj događaja vam je prilično poznat: bez obzira na dobru prodaju, dalji razvoj PC verzija je gotovo potpuno obustavljen. Prošlogodišnja pojava Ghost Recona 3 i Lockdowna isključivo u konzolnim verzijama istovremeno nas je razočarala i obradovala: bili smo uvereni da je separacija platformi kompletna i da autorima ipak treba više vremena za razvoj rasne taktičke četvorke na PC-u. A onda je došao hladan tuš u obliku konzolnog porta koji nam je udeljen, reklo bi se, čisto radi reda.

Rainbow Six: Lockdown je najobičniji, plain-vanilla shooter, kakvi na tržište izlaze nekoliko puta mesečno. Nijedan od rafiniranih taktičko-manipulativnih i planerskih elemenata u njemu ne postoji. Jedina mogućnost terenske koordinacije timom jesu komande za praćenje i ostanak na mestu, kao i selektovanje prostorne tačke gde želite da se komandosi pozicioniraju. Čak i te opcije su potpuno očišćene od kontekstnih akcija i taktičkog smisla viđenih u Brothers in Arms ili Star Wars: Republic Commando. Na primer, selektovanje iza ugla ili zauzimanje zaklona iza neke prepreke uopšte nisu implementirani. Komanda „supress” koja bi u teoriji trebalo da služi za olakšavanje manevra pod protivničkom paljbom potpuno je obezvređena katastrofalnom AI rutinom koja pokreće oponente i saborce. O tome ćemo malo kasnije.

Iako je igra kompleksnija nego Call of Duty, kada je reč o sadržini i atmosferi, potpuno je posna. Linearni niz misija koje u prve dve trećine igre deluju potpuno nepovezano podseća na puku kompilaciju nivoa koje je neko nabacao čisto da ima nešto da se radi. Globalni plot postoji, ali on nije ni približno razrađen/koherentan kao prethodne Rainbow Six igre, za razliku od konzolnih verzija koje su nedostatak kompleksnosti nadoknadile određenom dozom „personalitya” (konstantni komentari vaših komandosa i svojevrsni „cinematic” feel kampanje potpuno su izbačeni na PC-u). Fokus single-player kampanje stavljen je na Dominga (Dinga) Chaveza, veterana Rainbow organizacije, koga ćete voditi kroz kompletan tok igre. Četvoročlani tim koji predvodite u svakoj misiji biva vam automatski dodeljen na brifingu, a vaši momci su potpuno potrošna roba: ako nekog izgubite u toku misije, imaćete ga u sledećoj kao da se ništa nije desilo. Igru gubite jedino ako Ding (tj. vi) popije previše pogodaka u tijelo. Individualne statistike članova tima ne postoje (što nije ni čudno s obzirom na to da ih ne možete birati), kao ni penalty na limitiranu upotrebu ranjenog komandosa u misiji koja sledi onu u kojoj je povređen.

Gameplay je brz i lako oprašta eventualne greške. Vi i čanovi vašeg tima posedujete health bar sa tri „poena” od kojih svaki dozvoljava dva do četiri pogotka pre nego što nestane. Ovo standardno podrazumeva da možete (u proseku) izdržati bar 10 teških pogodaka u meso pre nego što bacite kašiku, što Lockdown još jednom snažno odvaja od surovo realnih prethodnika. Najporazniji je ipak AI: vaše kolege su grozno neefikasne u prostornom raspoređivanju (zaglavljivanje u dovracima), a njihova nekompetentnost je ponekad i smrtonosna: često će se desiti da umesto u prostoriju granatu bace pored vaših nogu, a udaljene neprijatelje će napucavati i promašivati bez hvatanja zaklona. Na sreću, protivnici su još gluplji tako da se ovo na čudan i besmislen način potire.

Jedini realni dodir sa slavnim precima Lockdown ima u sferi prilagođavanja naoružanja i opreme pre počeka misije. Odabir primarnog i sekundarnog oružja i dodatne opreme (prigušivač, optički nišan...), vrste uniforme i opcionih taktičkih gadgeta je skladno implementiran.

Rainbow Six: Lockdown sa grafičke strane izgleda fenomenalno, ali sve ostale karakteristike spadaju u „čabar” kategoriju. Šteta.

Miodrag KUZMANOVIĆ