Nabudženi Slackware

Na svu sreću, sve je češća pojava da se na sceni pojavljuju nove distribucije koje sa sobom donose vrlo zavidan kvalitet. Potreba za pravljenjem nove distribucije od početka skoro da ne postoji jer je to neko već uradio, dovoljno kvalitetno. Iako je Debian najčešći izbor za baziranje distribucije, nekoliko vrlo uspešnih projekata pokazuju da je Slackware takođe dobra osnova za izgradnju pouzdanog i brzog operativnog sistema.

Jedno od prvih pitanja koja se postavljaju jeste zašto praviti novu distribuciju kada već postoji jedna dovoljno dobra. Najčešći povodi za tako nešto su određeni nedostaci koje „velike” distribucije imaju. Ubuntu je na taj način stekao popularnost jer je popunio prazninu koju Debian ima. Vector Linux je s druge strane iskoristio sve prednosti Slackwarea, ali je drugačijim odabirom aplikacija koje su uključene u sistem i namerom da i starijim računarima omogući korišćenje GNU/Linuxa sa svežijim softverom napravio vrlo dobar posao.

Vector Linux inicijalno dolazi u dve varijante. Jedna je predviđena za računare koji ne obiluju resursima i, kako se na testovima pokazalo, starijim računarima omogućava korišćenje novijeg softvera bez većih problema. Veličina ISO imagea ovakvog sistema je oko 400 MB. Potencijal koji Vector ima na svu sreću nije ostao neiskorišćen pa postoji i varijanta koja je namenjena novijim računarima donoseći brzinu i fleksibilnost ove distribucije vlasnicima ovakvog hardvera. Ovo izdanje se naziva SOHO i donosi najnovije verzije Linuxa i grafičkog okruženja. Poslednja verzija Vectora u trenutku pisanja ovog članka je 5.1.1 i slobodna je za preuzimanje, dok verzija 5.1.2 mora da se kupi i ne može se besplatno preuzeti sa zvaničnog sajta distribucije. Kao i većina ljudi koji su navikli na to da se GNU/Linux može dobiti na Internetu, testiramo Vector Linux SOHO 5.1.1.

Instalacija

Da Vector razvojni tim nije sedeo skrštenih ruku i samo blago doradio Slackware, govori činjenica da je instalacioni proces Vectora znatno različit od Slackwareovog. Pritiskom tastera ’F1’ na početku instalacije dobijaju se mogućnosti za instalaciju ukoliko sistem poseduje SCSI diskove. Podrazumevana opcija će instalirati Vector na sisteme koji imaju ATA ili SATA diskove, dok je za SCSI potrebno ukucati scsi u boot liniji. Pritiskom na taster ’enter’ sistem će se podići i prikazati uvodni ekran instalacionog procesa i tada treba pritisnuti ’enter’ kako bi on počeo. Prvi dijalog instalacije se odnosi na promenu keymapa i počinjanje instalacionog procesa. Pošto se radi o konzolnom režimu, navigacija kroz menije se vrši preko tastature. Potvrđivanjem opcije START sistem prepoznaje disk sa instalacijom Vectora nakon čega se dobija novi meni koji sadrži opcije koje se tiču promene veličine neke od postojećih particija (podržane su paticije sa EXT2 i FAT fajl sistemom) ili pravljenja novih alatom fdisk. Ukoliko je već sve pripremljeno, treba potvrditi opciju INSTALL nakon čega se korisniku prikazuje nov dijalog u kojem treba odabrati particije za root, home i swap, a zatim se biraju paketi koji će biti instalirani. Po instalaciji softvera treba definisati root lozinku, dodati korisnika, podesiti servise koji se podižu sa sistemom i instalirati boot loader, pri čemu je izbor pao na LILO. Ovaj deo instalacionog procesa prilično je lak i ne bi trebalo da predstavlja problem ni neiskusnim korisnicima, iako se radi o konzolnom okruženju.

Iako na prvi pogled izgleda komplikovano, instalacioni proces Vector Linuxa prilično je dobro organizovan, mada nije bilo na odmet smanjiti broj koraka kako bi sve to izgledalo što jednostavnije. Nakon uspešno obavljenog posla potrebno je restartovati sistem. Pri konfiguraciji boot loadera postoji opcija uključivanja bootsplasha pa će i korisnici koji vode računa o vizuelnom izgledu sistema biti zadovoljni.

Nakon prvog podizanja

Vector nastavlja Slackwareovu tradiciju distribucije KDE okruženja kao jedinog i podrazumevanog, ukoliko XFCE ne stavimo u tu kategoriju. GTK programa naravno ima, mada se na drugom disku koji se dobija uz verziju 5.1.2 dobija i FreeRock GNOME. Pri instalaciji LILO daje opcije podizanja sistema sa automatskim startovanjem grafičkog login menadžera, što preporučujemo korisnicima kojima terminal nije mesto gde se dobro osećaju. Vector tim se potrudio da napravi vizuelni identitet distribucije pa se primećuje da su, počev od bootsplasha, preko login managera i splash slike i pozadine KDE-a, svi grafički elementi urađeni u istom stilu pa će korisnici kojima se ovo dopada imati zbog čega da se raduju. Kao što smo pomenuli, podrazumevano okruženje je KDE u verziji 3.4.2 sa dobrom organizacijom desktopa (dostupne su prečice za WEB browser, izmenjive diskove, IM program i Vector dokumentaciju).

Izbor programa je karakterističan za Vector jer se u njemu mogu pronaći aplikacije koje druge distribucije ne isporučuju ili se bar podrazumevano ne instaliraju. Kancelarija je pored zastupljenosti KDE-a ipak prepuštena OpenOfficeu 2.0 (SK 10/2005) što govori da su programeri Vectora zrelo i razumno razmišljali kada su konstruisali distribuciju. Pored ovog paketa, prisutne su aplikacije kao Kontact, KOrganizer ili KAdressBook, kao i sve popularniji Scribus.

Internet svitu predvodi Firefox 1.5. Prisutna je mogućnost izbora e-mail klijenta između Kmaila i Sylpheeda, dok Thunderbirda nema. Ovo je donekle i logično jer će KDE korisnici mahom koristiti Kmail, dok će Sylpheed vrlo dobro raditi i na slabijim mašinama koje će „voziti” XFCE. Konkurenciju Firefoxu predstavlja Konqueror, dok instant messaging pokrivaju GAIM i Kopete (SK 6/2005), a za IRC su zaduženi X-Chat (SK 7/2005) i Ksirc. Ostatak programa svodi se na uobičajene alatke GFTP, Kget, Ktorrent i druge. Treba pomenuti i Dillo koji će završavati posao tamo gde resursa nema na pretek.

Kada je multimedija u pitanju, Vector je prilično dobro opremljen, mada nedostaju Mplayer (SK 3/2006) i amaroK. XMMS, Kaffeine, Xine i K3B (SK 12/2005) svakako će obaviti posao kako treba. Kodeci za vlasničke formate postoje pa će reprodukcija skoro svih vrsta videa i audia teći bez problema.

Izbor grafičkih programa je skoro dobar, a kažemo „skoro” jer od alata OpenOffice Draw za rad s vektorskom grafikom boljeg nema pa je osetan nedostatak Inkscapea (SK 11/2005). GIMP (SK 4/2005) je naravno tu, dok je manipulacija slikama, kako sa digitalnih aparata tako i onih koje se nalaze na hard disku lak posao zahvaljujući programima digiKam i showPhoto. Posebno je zanimljivo prisustvo alata za 3D modeliranje – KPovModelar (Povray).

Penzioneri

Starije mašine će se vrlo dobro snaći sa Vectorom jer on donosi puno programa koji ne traže previše resursa. Na prvom mestu su XFCE (SK 5/2005) i ROX-Filer (SK 6/2005) koji zajedno obezbeđuju skoro sve što se može očekivati od grafičkog okruženja. Zajedno sa aplikacijama poput Beaver tekst editora, Sylpheeda, Dilla i XMMS-a sistem može da funkcioniše prilično brzo i sa malo memorije i procesorske snage.

• • •

Vector je kvalitetan, brz i stabilan sistem koji ne žudi za resursima. SOHO je čak prilično upotrebljiv i na računaru sa procesorom PII jer XCFE na takvoj mašini radi bez problema. Dodatne aplikacije za Vector postoje i mogu se preuzeti i instalirati pomoću programa Gslapt koji omogućava funkcionalnost Synaptica korisnicima Slackware baziranih sistema.

Imajući u obzir sve navedeno, Vector svakako treba imati u vidu pri izboru distribucije.

Ivan JELIĆ