Predavanja Richarda M. Stallmana, Beograd, 12–13. mart

Dovoljno je pomenuti ime Richarda M. Stallmana (alias RMS) i većina vlasnika računara koji sebe smatraju naprednijim korisnicima setiće se afričke životinje čije se ime pokazalo kao najadekvatnije za rekurzivni akronim koji je danas poznat kao simbol slobode u informatičkom svetu. Sve veći broj ljudi sebe smatra sledbenicima njegove ideje, dok postoje i oni koji misle da su njegovi stavovi još jedna ideologija koja će pre ili kasnije propasti. Nešto više od dvadeset godina obitavanja slobodnog softvera na sceni pokazalo je da mu predstoji svetla budućnost.

Iako se Stallman već duže vreme ne bavi programiranjem, njegov rad je veoma bitan za celu zajednicu. Nakon epohalnih dela poput kompajlera i debugera GNU C i neizbežnog editora EMACS, trenutne aktivnosti GNU gurua uglavnom su vezane za putovanja po svetu i širenje ideje koju je započeo. Iako se na prvi pogled čini da bi bilo bolje da je ostao veran izvornom kôdu, njegove aktivnosti su od neprocenjivog značaja. Dovoljno je posetiti neko od njegovih predavanja kako bi se videlo da sa sobom nosi veliku količinu kreativne energije koju na najbolji način prenosi publici, a sve u cilju što boljeg prihvatanja ideje slobodnog softvera od strane široke korisničke javnosti. Zaljubljenici u ovu ideju, ali i svi ostali korisnici informatičkih dostignuća ovih dana su imali sreću da RMS-a vide u Beogradu gde je, u organizaciji Mreže za slobodan softver (www.fsn.org.yu), a uz svesrdnu pomoć Doma omladine Beograda, održao dva izvrsna predavanja kojih će se svi posetioci svakako dugo sećati.

Iako je bilo manjih pomeranja termina početka predavanja i dezinformacija po Internetu, Stallmanovi simpatizeri, zajedno sa zainteresovanim posetiocima, brzo su popunili prostor Pogona Doma omladine gde su predavanja održana. Tema govora RMS-a prvog dana bio je pokret za slobodan softver i operativni sistem GNU/Linux, dok je sutradan pričao o copyrightu kao pretnji zajednici u eri modernih računarskih mreža. Kao što se može pretpostaviti, prvo veče je bilo namenjeno širokim narodnim masama, dok je druge večeri bilo vrlo politički angažovane priče o temama koje se direktno ili indirektno tiču svih nas.

Kako je GNU sreo Linux

Dvadesetak minuta pre početka prvog Stallmanovog beogradskog govora sala je bila skoro puna. Kasniji proračuni su pokazali da je tom izlaganju prisustvovalo blizu četiri stotine ljudi. Bilo je i onih koji su morali da stoje, mada je bilo očigledno da to posetiocima nije predstavljalo problem. Stallman je već pri ulasku u salu dočekan ovacijama publike koja je sa oduševljenjem dočekala pojavljivanje jednog od najpoznatijih geekova na planeti. Uvodni govor je, pored organizatora, održala i Željka Milošević, član upravnog odbora Internet Societyja, u kojem je javnost upoznala sa planovima organizacije srpskog chaptera ove organizacije. RMS je za to vreme vredno kucao na svom notebooku, iskorišćavajući desetak minuta uvoda pred svoj nastup. Naravno, čim se popeo na binu, oslobodio se obuće i bez nje je ostao tokom celog govora. Pošto je mikrofon prepušten zvezdi večeri, šou je mogao da počne.

Tema predavanja koje se održalo te večeri nije bila odabrana bez razloga. Iako je većina ljudi mahom znala kako je sve počelo i zašto postoji, čuti tu priču od samog idejnog tvorca svojevrsna je poslastica. Naravno, sve je krenulo početkom osamdesetih pa je vinovnik tih događaja pravo lice za njihovo prepričavanje. Pre nego što je prešao na stvar, požalio se publici kako su mu na granici saopštili da mora da se prijavi policiji pa je konstatovao da je došao u policijsku državu. Pored toga je rekao da to neće uraditi pa organi reda mogu da ga uhapse ukoliko žele, što je izazvalo opšte oduševljenje publike i dug aplauz.

Suština Sallmanovih nastupa i jeste u tome što tokom priče o slobodama, FSF-u i licencama na vrlo slikovit način pokazuje praktične strane četiri osnovne slobode, stavljajući naglasak na koristi koje imaju „obični” korisnici koji ne umeju da programiraju. Najviše vremena je proveo govoreći o pomenutim slobodama, trudeći se da na najbolji način pokaže kako su one dale rezultate i zašto ih treba poštovati i iskorišćavati. Nezaobilazan aspekt Stallmanovih nastupa koji se tiče društveno-političkog aspekta slobodnog softvera nije izostao pa se moglo čuti da su te slobode ujedno i ljudska prava, što slobodnom softveru daje mnogo širi kontekst od jednostavnog svakodnevnog korišćenja na računarima.

Govor je naročito počeo da postaje dinamičan kako se Stallman približavao devedesetim i problemu nepostojanja adekvatnog kernela za GNU sistem. Na sreću, Linus Torvalds je 1992. Linux učinio slobodnim softverom i GNU sistem sa Linux kernelom je postao funkcionalna celina. Hronologija ga je dovela i do open source pokreta, kada se vratio na sociologiju i objasnio zašto taj pokret (ili, kako je rekao, način razmišljanja, a ne pokret) i pokret za slobodan softver nisu ista stvar. Vrlo intenzivan naglasak na slobodama korisnika osećao se sve vreme tokom govora, naročito kada je bilo reči o distribucijama koje uključuju neslobodan softver i pomenutoj open source inicijativi. Na kraju je obukao svoju odoru crkve EMACS-a i kao sveti iGNUcije blagosiljao publiku, što je izazvalo ponovno oduševljenje.

Donekle se može reći da je publika imala sreće što je RMS bio prilično dobro raspoložen pa je tokom izlaganja bio više puta prekidan salvama smeha i aplauzima izazvanim njegovim odlično osmišljenim i umerenim pošalicama. Veliki broj posetilaca je nakon govora hteo da se fotografiše sa guruom, dok su sve značke za znakom GNU-a bile rasprodate, čime je FSF dobio skroman, ali vrlo simboličan prilog. Pored značaka, besplatno su deljene i nalepnice pa je svaki posetilac mogao da ponese sa sobom lep suvenir.

Copyright i globalna kontrola megakorporacija

Drugo veče je bilo rezervisano za ozbiljnije teme, u smislu tematike i aktuelnosti pominjanih fenomena. Pored softvera koji je pominjan i te večeri, suština izlaganja je imala mnogo širi, društveno-politički karakter. Polazna tačka je bila demistifikacija copyrighta kao pojma i prakse koju su afirmisale velike kompanije kako bi na što lakši način kontrolisale autore i konzumente dela koja podležu copyrightu. Praktični primeri ticali su se mahom velikih izdavačkih kuća sa izuzetkom, kako ih je Stallman okarakterisao, megazvezda koje poseduju određeni nivo imuniteta na ovu pojavu. Naročito je bilo zanimljivo slušati podatke o tome koliko novca se prosečno potroši na takav sadržaj i koliko od toga dobijaju sami autori, a koliko producentske kuće.

Još zanimljivija je bila ideja o razvrstavanju autorskih dela po grupama koje bi podlegale različitom nivou „zaštite”. Stallmanova ideja je da bi trebalo da postoje tri grupe od kojih bi prva grupa dela bila potpuno slobodna i koju bi činili dokumenti i materijal od velikog značaja za društvo (obrazovni materijal). Suština ideje je da, u zavisnosti od važnosti dela, ono ima manje sloboda, pri čemu je društveno bitan materijal najslobodniji. Pored deljenja u grupe, Stallman je pomenuti problem zarade autora ilustrovao na prilično inventivan način, pokazujući da sloboda i isplativost mogu da postoje zajedno. Iako te ideje imaju praktičnu vrednost, nije bilo moguće previše diskutovati o njima jer bi za to bilo potrebno puno više vremena.

Copyright kao takav jeste bio centralna tema, ali je dobar deo govora bio posvećen modernim pokušajima paranoične kontrole od strane megakorporacija kao što su DRM (Digital Rights Management ili, kako ga je RMS nazvao – Digital Restrictions Menagement) i TC (Trusted Computing, opet od Stallmana prekršten u Treacherous Computing). Pomenuti su osnovni principi ovih pristupa, kao i njihove loše strane, dok se Stallman nije libio ni da prozove kompanije koje se zalažu za nove pristupe informatici.

E-knjige su takođe bile predmet kritike, a mogle su se čuti i pikanterije poput toga da knjiga o Stallmanu „Free as in Freedom” nije objavljena kao e-book usled toga što bi podlegala DRM-u, kao i to da je Sony svojevremeno preko svog softvera ove namene instalirao spyware i da je nakon otkrivanja ovoga obećao da to više neće raditi. Gde je DRM, tu je i GPL3, čije će novine zaštititi slobodan softver od restrikcija poput DRM-a.

Atmosfera druge večeri se nije mogla uporediti sa prvom, mada ostaje utisak da je težina priče bila daleko veća. I ovaj govor je bio prekidan aplauzima, naročito pri pominjanju i udeljivanju „komplimenata” aktuelnom Microsoftovom operativnom sistemu. To i jeste bilo očekivano, shodno auditorijumu, ali se mora naglasiti da je RMS za svaku tvrdnju imao vrlo razložno i logično pokriće. Broj posetilaca drugog predavanja bio je nešto manji od tri stotine, što se donekle uklapa u zaključak da je drugi nastup Richarda Stallmana u Beogradu bio namenjen istinskim poznavaocima tema o kojima je pričao. Bez obzira na predznanje, izlaganje je bilo vrlo zanimljivo i korisno, naročito zbog toga što smo sve češće i sa sve više strana okruženi šarenim parolama o revolucionarnim novinama, znamo već u čijoj režiji.

U četiri oka

Iako sa sobom „vuče” epitete teškog i napornog sagovornika i saradnika, razgovor sa Stallmanom uverio nas je u suprotno. Surova iskrenost i direktnost mogu se smatrati vrlo pozitivnim osobinama, a kompletan utisak o čoveku u čarapama (da je bilo toplije, verovatno ni njih ne bi imao) koji gricka rascvetale krajeve svoje kose vrlo lako se urezuje u sećanje.

U posebnom razgovoru za naš časopis, Stallman je pomenuo da mu je veoma drago što je gostovao u Beogradu. Prvim govorom je bio naročito zadovoljan, dok za drugi kaže da je mogao bolje, iako je sve bilo sasvim korektno. Glavni krivac za lošije izdanje, kako je rekao, bila je njegova pospanost koju je osećao celog dana. Naročito je prijatno iznenađen posetom i interesovanjem posetilaca za ono o čemu je govorio, a nije zaboravio i nekoliko komičnih nastupa posetilaca prilikom postavljanja pitanja, u pozitivnom kontekstu, naravno. Vrlo mu se dopala i naša narodna kuhinja, a dobar deo vremena je proveo u prodavnicama nosača zvuka pazareći tradicionalnu srpsku muziku. Sve u svemu, bio je vrlo zadovoljan kako nastupima tako i organizacijom čitavog boravka u Beogradu, izražavajući nadu da će ponovo biti naš gost. Razgovor smo završili sa neizbežnim: „Happy hacking!”

• • •

Poseta Richarda Stallmana Srbiji je, u neku ruku, istorijski događaj jer GNU scena kod nas postoji izvesno dugo, a gostovanje začetnika te ideje svakako je praznik za sve njene poštovaoce. Nadamo se da je ovo samo početak konkretnijih akcija ljudi i organizacija koje se bave slobodnim softverom kod nas. Stallman je pokazao surovu doslednost principima, pokazujući neverovatnu količinu mentalne snage i vere u ono o čemu govori. Cela ideja slobodnog softvera još je više dobila na značaju pojavom njenog idejnog tvorca i njegovom praktičnom demonstracijom svega što je radio i govorio tokom godina svog rada. Pored toga, Stallmanova društveno-politička angažovanost impresionira argumentacijom i sigurnošću pa je pored informatičkog događaja Beograd tih dana dobio i odličnu sociološku analizu aktuelne situacije na globalnom nivou. Nakon svega viđenog i pokazanog, jednostavan zaključak dovoljno govori: da je više ljudi kao što je RMS, svet bi bio mnogo bolje mesto.

Ivan JELIĆ