Heh konačno... Upravljačka simulacija bez niskobudžetnih predznaka, 5$ cenovnog taga i razvojnog procesa koji je trajao tri popodneva. Saturacija tržišta jeftinim tycoon naslovima gotovo da je ubila globalni motiv izdavačkih kuća da naprave fin naslov A klase na ovu temu, ali je francuski Monte Cristo pošao suprotnim pravcem.

City Life bi se na prvi pogled mogao okarakterisati kao moderan klon Sim Citya, ali ta tvrdnja bi imala smisla samo pri inicijalnoj površinskoj opservaciji. Koncepcija igre daleko nadilazi uobičajeni sistem projektovanja i optimizacije gradskih okruženja, integrišući razvijeni socijalni model kao primarni faktor pri sprovođenju urbanističkog plana. O čemu se radi i kako to zapravo funkcioniše?

Autori igre su pošli od sasvim realne pretpostavke da ljudi nisu isti, da ne dele svi isto socijalno poreklo, stepen obrazovanja i kulturne navike, da autsajderi bez škole ne mogu (i ne žele) da popunjavaju kvalifikovana mesta u bolnicama i biznisu visokog profila, da elita ne želi da živi u udžericama i da svoju zdravstvenu zaštitu ostvaruje u javnim dispanzerima. Socijalna segregacija u okviru igre podrazumeva da morate zadovoljiti stambene, kulturne, zdravstvene, rekreacione i sve druge potrebe niže, srednje i visoke klase, istovremeno pazeći da ne dođu u koliziju i da procenat jedne drastično ne natkrili drugu. Sistem uzroka i posledice vezan za ovo doveden je na sasvim realan nivo: niže klase su vam neophodne zarad popunjavanja niskokvalifikovanih poslova bitnih za funkcionisanje grada (komunalije, na primer), dok su više potrebne za poslove u svom klasnom rangu. Svaki „municipalni” objekat, fabrika ili biznis zahteva određeni broj radnika svake klase, bez čega nema pravilnog funkcionisanja, što povlači čitav niz posledica (manji porez, pad zadovoljstva populacije i slično).

Gradnja objekata na 3D mapi u najvećoj meri podseća na aktuelni nastavak Simsa i tu nema nekih radikalnih novina. Optimizacija gradnje mora biti još efikasnija nego u Maxisovoj legendi zbog omniprisutnog socijalnog modela. Na primer, bogatiji staleži neće blagonaklono gledati na činjenicu da na putu ka poslu moraju da prolaze kroz siromašnija predgrađa. Interfejs igre je veoma bogat (složen), sa obiljem statistika koje će vam biti neophodne za pažljivo projektovanje. 3D engine dozvoljava zum do najsitnijih detalja, ali taj feature ćete manje koristiti ukoliko razvijete ogromnu metropolu na kompjuteru sa manje od 1 GB RAM-a.

Miodrag KUZMANOVIĆ