Dašak svežeg vazduha u zaparloženom klubu real-time strategija na temu WWII ili osamstoto prežvakavanje „Orbita” koji je odavno izgubio mint aromu? Hmm, samo će finalna igra u potpunosti odgovoriti na to pitanje. Rush for Berlin je WWII RTS koji je uradio tim odgovoran za oba nastavka Codename: Panzersa. Mađarski Stormregion je imao dovoljno stila i sluha da u svoju treću igru implementira finu dozu novina, a unapređeni 3D engine samo je jedan od novih momenata. Uži fokus igre i veća detaljnost kampanjskih misija je sledeći: nalik na DRvsAK i njegove nastavke, Rush for Berlin se koncentriše na limitirani vremenski okvir iščupan iz šestogodišnje istorije Drugog svetskog rata. Poslednja ratna godina je svakako najinteresantiji segment čitavog sukoba, pre svega zbog oružja i oruđa koje je ušlo u operativnu upotrebu i intenziteta odsudnih bitaka (pogotovo na Istočnom frontu, u sovjetskoj ofanzivi na Nemačku i jurišu na Berlin). Kroz četiri kampanje imaćete priliku da igrate sa standardnim Rusima i Amerikancima (Rusi startuju posle bitke za Kursk, a Ameri u Normandiji), Francuzima (kratka „komandoska” kampanja u kojoj vodite Le resistance) i Nemcima u kampanji koja bi, po rečima autora, trebalo da bude „alternativno istorijska”! Zadovoljno mumlanje u publici? O da! Nemački set misija polazi od premise da je Štaufenberg uspeo u atentatu na Firera i da hladnije glave preuzima vođstvo nad Fatherlandom: započinju pregovore sa zapadnim saveznicima i sve raspoložive trupe (one koje je Hitler spalio pri ofanzivi u Ardenima) bacaju na Istočni front. Takođe, ova kampanja se bazira na hipotezi da nemački program ubrzane proizvodnje najnovijeg prototipskog naoružanja nije izgubio na intenzitetu, što će se odraziti na dostupnost prilično interesantnog borbenog hardvera.

Demo misija nudi predukus toga: osvajanje ruske baze u odbrani visoravni u širem regionu Beča daće vam opciju da pored standardnih Pantera, Tigera i Tigera II vodite i Sturmtiger (šasija standardnog Tigra na koju je zakačen mornarički top od 220 mm) i Meuse (superteški tenk od oko 100 tona koji je u stvarnosti ostao samo na papiru). Za razliku od sličnih igara, koncept štancovanja jedinica je ovde potpuno revitalizovan, a kao zamena za resurse uveden je koncept vremena koje je potrebno za izgradnju (snažnije jedinice, logično, traže više). Borbena mehanika usložnjena je nizom specijalki koje poseduje većina jedinica, oficirima koji daju bonuse okolnim trupama, promenljivim vremenskim uslovima i efektima terena koji utiču na borbene karakteristike snaga (smanjena vidljivost za tenkove pri oluji, pešadijski bonusi pri borbi u šumi...).

Ni dodatna oprema igre nije za potcenjivanje: odlično rešeni borbeni odzivi vaših trupa i filmske sekvence koje prate ispunjavanje skriptovanih subzadataka u okviru misija zaslužuju sve pohvale. Takođe, Rush for Berlin ima jedan od najefektnijih osnovnih ekrana (sa opcijama) koje smo ikada videli: nekada je i to dovoljno da posvedoči o ozbiljnosti i naporu autora da se proizvod koji vam serviraju značajno izdvoji od konkurencije.

Miodrag KUZMANOVIĆ